У писму упућеном Европској комисији, лидерима земаља чланица ЕУ и земаља западног Балкана уочи Самита „ЕУ – Западни Балкан“, који ће бити одржан 7. маја у Загребу, Додик је изразио задовољство што Србија, без застоја, напредује према чланству и што ће вјероватно бити остварен план да се процес њеног приступања доврши 2025. године.

– Такође, охрабрени смо и чињеницом да је у оквиру Европске уније коначно постигнута сагласност да се започну преговори о чланству са Сјеверном Македонијом и Албанијом. Ово је позитиван сигнал за све земље западног Балкана, те у томе видимо шансу и за БиХ у погледу стицања статуса кандидата, а потом и каснијег напредовања ка чланству. Имамо велика очекивања од предстојећег самита у Загребу у смислу потпуне рехабилитације и ревитализације односа Европске уније према земљама западног Балкана – нагласио је Додик.

У том смислу, рекао је српски члан Предсједништва, БиХ озбиљно схвата Аналитички извјештај и Мапу пута од 14 приоритета које је дефинисала Европска комисија.

– Предвиђено је да се испуњавање ових обавеза врши на основу Акционог плана, при чему су, у сложеној држави попут БиХ, јасно евидентиране обавезе институција на различитим нивоима власти. За неке од приоритета биће потребно активно политичко договарање политичких актера у БиХ, као и јасан партнерски однос са Европском унијом. Треба подсјетити да смо претходно, још прије неколико година, а у складу са јасно постављеним условом од Европске уније, успоставили и Механизам координације како би обезбиједили организовано и координисано испуњавање европских обавеза различитих нивоа власти у БиХ, у складу са њиховим уставним надлежностима, а тиме и успјешније кретање БиХ на европском путу – нагласио је Додик.

Српски члан Предсједништва подсјетио је у писму да је Механизам координације свој својеврсни тест имао у вријеме израде одговора на Упитник Европске комисије, и као што је познато, тај посао је успјешно окончан.

– Вјерујемо да овај механизам, односно систем координације, може обезбиједити наше кретање у процесу европских интеграција. Вјерујемо и да Европска унија разумије да је БиХ специфична држава и да су механизми заштите колективних права важни за њене народе. Такође, разумијемо да и Уговор о Европској унији садржи тзв. клаузулу о идентитету, којом се, између осталог гарантује поштовање унутрашње уставне структуре држава чланица и њиховог правног и политичког идентитета. Разумијемо и да је постојала потреба да ангажман међународног фактора у једном периоду након успостављања дејтонске БиХ буде присутан у посебној форми. Међутим, данас, кад говоримо о испуњавању обавеза с циљем стицања кандидатског статуса, а касније и вођења приступних преговора, тај однос се мора промијенити и власништво над свим процесима, посебно над овим који се односи на кретање ка Европској унији, мора се препустити БиХ и њеним ентитетима, односно институцијама на свим нивоима власти – рекао је Додик.

Стога, оцијенио је српски члан Предсједништва БиХ, БиХ мора да буде третирана од међународне заједнице као пуноправна и равноправна суверена земља, укључујући приврженост немијешању у њене унутрашње ствари, као темељном принципу међународног права.

Додик је навео да се овим јасно намеће и потреба рјешавања једне од кључних опструкција у функционисању БиХ као демократске земље, што значи да је неопходно укидање ОХР-а, како би се вратио пуни суверенитет БиХ, а односи између Европске уније и БиХ били кредибилнији.

– Још једну сметњу суверенитету БиХ, али и њеном напретку на путу ка Европској унији, представља и присуство страних судија у Уставном суду БиХ. Одредба Устава БиХ којом се прописује начин именовања страних судија била је предвиђена само као прелазна мјера након рата, која је требало да траје пет година, дакле до 2000. године, након тога је Парламентарна скупштина БиХ требала Законом да предвиди другачији начин избора судија – подсјетио је Додик.

Он је указао да ниједна друга суверена земља у свијету није у свом уставном суду резервисала мјеста за стране судије, а камоли судије које је именовао страни суд, односно странац – појединац, без пристанка дате земље као услова, и који немају правну експертизу у области прописа који су на снази у БиХ, који не суде независно и немају никакву правну одговорност за своје судијске активности и одлуке.

Српски члан Предсједништва истакао је да представници, а посебно експерти Европске уније препознају и одлично разумију овај проблем, стога је и Европска комисија навела обавезу реформисања Уставног суда БиХ, укључујући и рјешавање питања страних судија и осигуравања провођења његових одлука.

Додик је навео да принцип суверенитета подразумијева и завршетак примјене мјера које су успостављене као привремене, прије свега, одлазак страних судија Уставног суда БиХ и њихову замјену домаћим судијама. Он је оцијенио да приврженост Уставу БиХ мора бити основ постојања и функционисања свих институција на нивоу БиХ.

– Неопходно је извршити сва потребна усклађивања са Уставом. Уставом утврђена консоцијативна структура земље и надлежности ентитета морају бити поштовани од институција и званичника БиХ, као и од припадника међународне заједнице. Све заједничке активности које надлежне институције у БиХ предузимају на пољу европских интеграција морају бити у складу са правилима, процедурама и принципима усаглашеног механизма координације – навео је Додик у писму. Он је оцијенио да се само на тај начин обезбјеђује дјеловање у складу са уставним овлаштењима, али и укљученост свих у БиХ у процесе који се тичу свих.

– Процес европских интеграција није и не може бити ексклузивитет једног нивоа власти или једног народа у БиХ. Управо супротно, само уз укљученост свих у складу са њиховим уставним надлежностима, те уз консензус свих релевантних актера, може се обезбиједити ефикасно учешће БиХ у процесу европских интеграција и доћи до усаглашеног ‘једног’ гласа који ће испред БиХ бити презентован у комуникацији са Европском унијом – нагласио је Додик.

Подсјетивши да је БиХ сложена државна заједница, Додик је појаснио да њена сложена унутрашња структура, о чему свједочи и Мишљење Европске комисије о Захтјеву БиХ за чланство у Европској унији, не представља препреку њеном даљем кретању или, пак, чланству у Унији.

Додик је нагласио да Република Српска подржава процес европских интеграција и спремна је и даље активно, свим својим капацитетима, давати допринос остварењу заједничког циља, а то је чланство БиХ у Европској унији. Истовремено, указао је српски члан Предсједништва БиХ, Република Српска је спремна учествовати у овом процесу само као равноправан партнер, уз пуно поштовање њене аутономије и уставних овлаштења који су јој Дејтонским споразумом гарантовани.

– И Европска унија је одавно свјесна да су главни носиоци активности у процесу европских интеграција у БиХ ентитети, односно, у ФБиХ, дијелом и кантони, о чему свједоче њени бројни документи који се на различите начине баве БиХ. За Европску унију није, нити може да буде релевантно питање унутрашње организације било које државе. За њу је битно само то да земља чланица извршава своје уговорно преузете обавезе, а ми у БиХ можемо бити одговорна и ефикасна чланица Уније једног дана, управо кроз међусобно уважавање и поштовање свих у БиХ, њиховог идентитета, аутономије, уставних надлежности и субјективитета – указао је Додик.

Он је рекао да је Република Српска успјела заштити своју аутономију и субјективитет у досадашњим процесима.

– Не сумњамо да ћемо у томе, инсистирајући на усаглашеном механизму координације, успјети и у свим процесима који су испред нас. Напомињемо да је Република Српска већ остварила значајан напредак ка испуњавању циљева које је утврдила Европска комисија. У складу са својим уставним надлежностима, Република Српска извршава обавезу постепеног усклађивања свог законодавства са законодавством Европске уније, како је утврђено у члану 70.1 Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ и тај процес је започела и прије него што је настала конкретна уговорна обавеза, односно од 2007. године, на основу годишњих акционих планова за усклађивање прописа Републике Српске са правном тековином Европске уније и прописима Савјета Европе које доноси Влада Републике Српске, а о чему се редовно информише и Народна скупштина Републике Српске – појаснио је Додик.

Он је нагласио да Српска разумије неопходност да и БиХ има кохерентан план усклађивања законодавства, с обзиром да се овај процес проводи на различитим нивоима власти, стога и инсистира на примјени механизма координације, како би се до тога и дошло.

Додик је подсјетио да је Предсједништво БиХ Закључком од 28. априла ове године наложило Савјету министара да сазове састанак Колегијума за европске интеграције, као највишег политичког тијела у оквиру Механизма координације, како би се кроз утврђен систем координације кренуло са интензивним приступом на рјешавању приоритета које је Европска комисија дефинисала у свом Мишљењу о Захтјеву БиХ за чланство у Европској унији.

– Јер се само заједнички, кроз јасну примјену координације може постићи укљученост свих и успјех који ће бити заједнички, посебно имајући у виду да и поред чињенице да институције БиХ имају своју улогу у процесу европских интеграција, велика већина надлежности у БиХ припада ентитетима и усклађивање са стандардима ЕУ обавља се на нивоу ентитета. На примјер, неки технички или административни пропис у истој области неће, наравно, бити исти у Републици Српској и ФБиХ – али ће оба бити усклађени са одговарајућим европским стандардом. Такође, јединствен наступ и тзв. „један глас“ испред БиХ у комуникацији са Европском унијом обезбјеђује се у оквиру усаглашеног Механизма координације. То, истовремено, не умањује аутономност и субјективитет Републике Српске да такође, у оквиру својих уставних надлежности, остварује комуникацију и сарадњу са Унијом и њеним институцијама, као и са другим међународним партнерима и пријатељима. Коначно, чак и у неколико тзв. ексклузивних надлежности институција БиХ, представници Републике Српске у институцијама и делегацијама БиХ наступају у складу са инструкцијама Републике Српске – што Републици Српској опет омогућава да буде активно укључена у процес одлучивања“, појаснио је Додик. Додик је у писму указао и на значај, али и опредијељеност за континуирано јачање регионалне сарадње, као и на процес регионалне интеграције Западног Балкана, као припрему за будуће приступање ЕУ.

– То је од великог значаја за западно-балканске државе и ми у овом смислу пружамо потпуну подршку успостављању тзв. Мини-Шенгена, и генерално, свим иницијативама које ће допринијети бољем политичком разумијевању и бољој економској сарадњи на простору западног Балкана – закључио је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у писму упућеном Европској комисији, лидерима земаља чланица ЕУ и земаља западног Балкана уочи Самита „ЕУ – Западни Балкан“, који ће бити одржан 7. маја у Загребу.