Зато се надам, а и желим да се укупна слика наших односа што прије рехабилитује, иако знам да је цијела ЕУ тешко погођена и да је за то потребно неко вријеме – рекла је Цвијановићева.

На питање да прокометарише одговор ЕУ на кризу изазвану пандемијом вируса корона, предсједник Српске је напоменула да су и саме чланице ЕУ најтеже погођене пандемијом оцијениле да је Унија реаговала конфузно, споро и недовољно солидарно.

– То је њихова оцјена, а била је и наша. Та перцепција колективитета коју имамо кад је ријеч о ЕУ некако се истопила и расула на појединачно виђење земаља и активности које оне спроводе – указала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, мало шта се ту доживљавало као интегрисана акција колективитета, а након неког времена слика је постајала боља.

Истакла је да је одлуком о проглашењу ванредног стања за територију Републике Српске омогућено, прије свега, брже и ефикасније доношење и провођење мјера у циљу спасавања људских живота и спречавања ширења заразе, као и мјере које су усмјерене на одржање привреде која је озбиљно погођена у вријеме пандемије, али и у сфери образовања.

– Ванредно стање је било нужно јер су се исцрпиле све могућности које смо имали у оквиру ванредне ситуације. Прибјегли смо овом рјешењу јер је неопходно да интервенишемо у одређене законе, а због забране окупљања није могуће обезбиједити рад Народне скупштине Републике Српске јер би таква засједања представљала озбиљан здравствени ризик – рекла је Цвијановићева и додала – Пандемија нас је натјерала да у потпуности промијенимо начин функционисања друштва, и због тога се морало реаговати на овај начин. Када је ријеч о уредбама које су ступиле на снагу, као и да ли ће их бити још предсједница Српске је истакла да ће се оне доносити сходно потребама Владе да регулише одређена питања у вријеме пандемије, односно у околностима ванредног стања.

– Дакле, уз ове већ донесене које се односе на давање олакшица привреди, прилагођавање у правосуђу по питању рокова и поступања, нови начин реализације наставног процеса у образовању и тако даље, појавиће се сигурно и друге ствари које ће бити неопходно регулисати уредбама са законском снагом.Оне ће ићи на потврду у Народну скупштини кад се за то стекну услови. Надам се да ће то бити што прије – нагласила је Цвијановићева.

Нагласила је да је тешко прецизно рећи када ћемо се вратити у нормалан режим функционисања. – То зависи од здравствених околности и то не само код нас, већ и у ширем окружењу, али се надам да ћемо током мјесеца маја релаксирати одређене мјере и да ће се тада стећи и услови за укидање ванредног стања – рекла је Цвијановићева и додала – Све ове околности на дневној основи анализира Главни координациони тим, као и Републички кризни штаб, и мислим да ће се ићи у том правцу.

Цвијановићева је рекла да је Српска на вријеме реаговала и предузела добре кораке.

– Рекла бих – прилично добро знајући колико је тешко управљати оваквом ситуацијом. Ако узмемо у обзир шта се дешавало у земљама које су у нашој перцепцији узор, укључујући и њихове далеко боље капацитете и ресурсе и у привредној и у здравственој сфери, онда бих рекла да смо се на вријеме мобилисали и да смо предузели добре кораке. Било би и боље да је постојала уједначена пракса између два ентитета у погледу третмана улазака наших држављана из иностранства – нагласила је она.

Сматра да се и даље не може тачно предвидјети колико би криза могла да потраје.

– Оно што са сигурношћу можемо рећи је то да су превентивне мјере које смо у Републици Српској донијели први у региону, допринијеле ефикаснијој борби са пандемијом. При томе треба захвалити нашим здравственим радницима и огромној већини наших грађана који су дисциплиновано поштовали донесене мјере – истакла је предскедница Српске. Навела је да ће пољедице бити озбиљне.

– И то не само код нас, већ и цијелом свијету. Зато је наша обавеза да креирамо рјешења, како би се привредни живот, након што се изборимо са здравственом кризом, обновио у што краћем року – поручила је она.