– Годину дана су вођене расправе о Програму реформи БиХ. У овом документу су три кључне ријечи, то је да се не прејудицира чланство у НАТО, за разлику од раније када су кључне ријечи биле интеграције у чланство – рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине.
Он је подсјетио да је БиХ 2000. године исказала опредјељење за НАТО.
– НАТО је присутан на овим просторима још од 1995. године када је ушао као дио мировних снага максимално са 60.000 припадника. Прије овога бомбардовао је Републику Српску, а послије тога Србију – додао је Додик.
Он је нагласио да је до усвајања Резолуције о војној неутралности у Народној скупштИни оријентација БиХ била ка чланству у НАТО.
– Зато је Српска предузела мјере како би се постојеће активности довеле у питање. Био је важан консенсуз свих политичких странака које су исказивале јединствен став о НАТО јер су навеле да то мора бити оспоравано чињеницом да смо бомбардовани и да је све везано за успостављање границе на Дрини. То је био јединствен став Народне скупштине и у том погледу је осигуран је консензус – истакао је Додик.
Према његовим ријечима, спорно је било преношење перспективне војне имовине као имовине БиХ, што није прихватила Република Српска.
– У Републици Српској ниједна локација није пренесена на БиХ и тиме смо остали досљедни опредјељењу да се сачува имовина Српске. Српска је остала досљедна да се војна имовина не може отуђивати од Српске, што је омогућило застој у НАТО интеграцијама – навео је Додик, који је напоменуо да је предмет спора био и Акциони план за чланство.
Посланици опозиције ометају Додиково обраћање.
ДОКУМЕНТ ОЗБИЉАН, НИЈЕ РИЈЕЧ О ИЗДАЈИ
Додик је рекао је да је документ Програм реформи БиХ озбиљан, те да није ријеч ни о каквој подвали, нити издаји.
– Ово нема нигдје у свијету да је парламент утврдио Резолуцију о војној неутралности, а да је нека посланичка група овдје донијела НАТО заставу. Документ је озбиљан, а морате признати да је веома тешко доћи у позицију да став БиХ о НАТО-у буде промијењен – рекао је Додик.
Он је истакао да је урађен добар посао за Српску јер БиХ сада не прејудицира чланство у НАТО.
– Тиме смо остали досљедни Резолуцији о војној неутралности и очуван је консензус свих политчких партија у Српској. Он је подразумијевао да се не смије бити направљена граница на Дрини и да се мора слиједити пут Србије – навео је Додик.
Он је поновио да Република Српска подржава политику војне неутралности.
– Не постоји данас монолитни савез који управља свијетом. То је омогућило да се покажу и друге земље које имају војни потенцијал, а примјер јесте Русија која је уништила терористичку `Исламску државу` која је пријетила цивилизацији. САД су једна од најјачих војних сила, али ова земља није могла очувати и манифестовати некадашњу снагу и нису више монолитни центар – рекао је Додик.
Он је навео да ће излазак Велике Британије из ЕУ утицати на позицији Уније која није спремна за пријем нових чланова.
У ПРОГРАМУ РЕФОРМИ НЕ ПРЕЈУДИЦИРА СЕ ЧЛАНСТВО У НАТО
Додик је рекао да се у документу Програм реформи БиХ не прејудицира чланство БиХ у НАТО.
– Овај докуменат је пред вама и то је вјерни одраз докзумента који ће бити послат у НАТО у Брисел – истакао је вечерас Додик.
Он је рекао да се овај документ већ сада налази на веб страници Предсједништва БиХ, истичући да је могуће удовољити захтјеву опозиције да виде верзију овог документа на енглеском језику јер ту нема никаквих тајни.
– Радовао сам се овој сједници парламента Републике Српске зато што вјерујем да ова тема завређује да се о њој прича на озбиљан начин – истакао је Додик.
Он је рекао да у парламенту Републике Српске нема озбиљног амбијента, али да разумије да је ово све демократија и да људи имају право да изражавају свој став.
– Поштујем њихов став и чињеницу да опозиција није гласала за скупштинску Резолуцију о војној неутралности Републике Српске – истакао је Додик.
Додик је навео да нису постојали услови за формирање Савјета министара све док се није укључила међународна заједница која се у том процесу показала као консолидован преговарач.
Он је додао да су преговори били тешки и дефинисани чињеницом да је у БиХ код израде овог тијела била српска, бошњачка и хрватска страна коју предводи ХДЗ, те Комшић и међународна заједница.
Према његовим ријечима, Комшић је инсистирао да нема формирања власти на нивоу БиХ без усвајања акционог плана за чланство, док Хрвати које представља ХДЗ нису инсистирали на томе да се НАТО интеграције претпоставе формирању власти на нивоу БиХ.
Додик је рекао да су међународне снаге од почетка преферирале НАТО, док је позиција ЕУ у тим разговорима била веома јасна и односила се на чињеницу да је за даљи европски пут БиХ неопходно да БиХ испуни три услова, од којих је један био формирање власти на нивоу БиХ.