Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се 15. маја 1992. без икаквог повода десио страшан ратни злочин над младим припадницима ЈНА који је несумњиво био добро планиран и осмишљен и који је означио почетак егзодуса око 80.000 Срба са подручја тузланске регије.

– На тај дан 1992. године побијена су дјеца, голобради младић од 19, 20 година који су служили војни рок у тадашњој ЈНА и који су само мирно и достојанствено хтјели да иду својим кућама. Припадници муслиманских паравојних формација, тих њихових „зелених беретки“ и „патриотских лига“ поновили су злочин који се догодио само двије седмице раније у сарајевској Добровољачкој улици гдје је, такође, колона младих војника нападнута из засједе – истакао је предсједник Српске.

Поводом обиљежавања 32 године од злочина над недужним припадницима ЈНА у Тузли, Додик је изјавио за Срну да о монструозности налогодаваца и починилаца овог гнусног и кукавичког злочина говори и података да је на локалној телевизијској станици емитован и директан пренос, чији снимци су и данас видљиви, те да су мајке младих војника имале прилику да директно гледају страдање својих синова, што је морбидно.

– А што је још гнусније, муслимани овај дан и злочин над невиним војницима који су били на одслужењу редовног војног рока „славе“ као такозвани „дан одбране Тузле“. Да, они данас славе убиство једне младе генерације, то су била дјеца, младићи, и почетак етничког чишћења Срба из тузланске регије у којој данас живи њих свега 1,6 одсто – нагласио је Додик.

Он је упитао у каквом ми друштву живимо и о каквој нам БиХ причају када један народ слави дан када је побијено више од 70 младића који су у мирној колони пошли својим кућама, додавши да је то морално питање за све оне који данас у Тузли имају образа да славе „дан ослобођења“.

– Од кога су ослобођени? Од Срба, које су етнички протјерали, дио побили, отели им куће, станове и све оно што су заједно градили у Тузли до те 1992. године и почетка грађанског рата?! И данас док славе дан убијања и почетка етничког чишћења причају нам о неком заједничком животу и БиХ као држави. БиХ није ни ‘д’ од државе, већ свима нама само јарам око врата – констатовао је Додик.

Предсједник Српске је подсјетио да ни за овај злочин нема казне, јер, према већ устаљеној пракси, Срби у БиХ нису жртве, нису страдалници, нити су ране српских мајки ране.

– Ми треба да заборавимо и убиство српског свата на Башчаршији, и Добровољачку, и ‘Тузланску колону, и Сијековац, и Брод, и Купрес, и злочине у Подрињу и гдје све не Срби нису били страдалници, али починиоци тих злочина са својим спонзорима би нама да ставе етикету геноцидног народа и да ми то мирно прихватимо!? Шта је сљедеће – да нам укину Републику Српску, одузму имовину, да нас све предају у раље сарајевског правосуђа, а ми треба само да климамо и погнемо главе!?

На њихову жалост, то никада нећемо дозволити. Тај сценарио, који пишу највећи освједочени србомрасци – лажни Кристијан Шмит и Мајкл Марфи, заговорници исламске БиХ, неће гледати. Ни пред већим искушењима Срби нису сагињали главе, па нећемо ни данас. Република Српска је неупитна и вјечна и док је и посљедњег Србина српске жртве неће и не смију бити заборављене. Истина је на нашој страни, а чињенице и аргументи су необориви – поручио је Додик.

Паравојне муслиманске формације напале су 15. маја 1992. године колону са војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из тузланске касарне.

У овом нападу, који је директно емитован на локалној телевизијској станици, убијена су 54 војника, 78 је рањено, док су 44 заробљена, од којих су петприца касније убијена, а остали су злостављани и мучени.

Колону ЈНА, у којој је било 600 војника и њихових старјешина, те 200 моторних возила напали су припадници муслиманског МУП-а, Територијалне одбране и „Зелених беретки“.

Од 1992. до 1995. године са подручја тузланске регије убијено 1.265 Срба, док је њих око 80.000 протјерано.