Додик: Наша освета за „Олују“ – живот, слобода и мир

04.08.2020 Актуелно

– Наша освета неће бити смрт. Наша освета је живот, слобода, мир, а то је снага већа од сваког зла – поручио је Додик.

Истакао је да је ријека Сава била свједок многих српских страдања током вијекова.

– Наша освета је то што данас постоје Срби који су се данас окупили да одају пошту својим жртвама – рекао је Додик.

– Бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман је најављивао етничко чишћење, да се смањи број Срба како они више не би били „реметилачки“ фактор. Видјели смо како се у Другом свјетском рату ријешавало српско питање у усташкој НДХ. „Олуја“ није ништа друго него благослов великих сила да Срби буду очишћени – нагласио је Додик.

Play Video Додик је подвукао да је „Олуја“ била дио геноцидног плана о нестанку Срба.

– Хрвати нису крили да је њихов циљ да желе Хрватску без Срба, и да их смање на статистичку грешку. Нажалост, то су Срби и доживјели, и данас преживљавају те исте голготе – изјавио је Додик.

Подсјећа да српском народу у Хрватској није враћена имовина и да се забрањује ћирилица и још једном пита шта се то слави у Хрватској.

– Је ли то неки нови европски стандард. Можда нисмо у тренду па то не разумијемо – рекао је Додик указавши да се и од Срба тражи да то славе.

Додик је рекао да је „Олуја“ дио континуитета који је почео 1895, 1902. и 1905. године када су у Загребу организовани погроми Срба, као и покатоличавања српског народа од 1908. године, а тај процес је настављен и у Првом и Другом свјеткосм рату, да би добио име Независна Држава Хрватска и лице кроз сваког фашисту и усташу.

– Тај процес и тај план добио је свој резултат кроз геноцид у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском, Пагу и другим нашим стратиштима. Тај процес настављен је у задарској кристалној ноћи 1991. године, а свој коначни циљ, нестанак Срба са тог простора, добио је злочиначком акцијом „Олуја“ – истакао је Додик.

Српски члан Предсједништва БиХ подсјетио је да је простор Далмације и Лике, који су Срби населили још у деветом вијеку, очишћен од Срба, исто као и простор Кордуна, Баније и Славоније који је српски народ у већем броју населио у 16. вијеку.

Архива