– Прошло је 75 година од када је српски народ у Другом свјетском рату извојевао побједу над фашизмом, када је сломљена идеологија која је пријетила нашем опстанку. Борећи се, раме уз раме, са другим слободарским народима наш народ се сврстао у ред побједника, који је својим херојством и огромном жртвом омогућио опстанак самог човјечанства – истакао је Вишковић у обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.
Премијер Српске је истакао да је српски народ кроз историју доживио многа страдања, али до априла 1941. године, када је настала Независна Држава Хрватска, никада прије није био суочен са злом појавом фашизма, који у својој самој основи има мржњу, нечовјечно поступање и на крају геноцид.
– Геноцид над српским народом, које су извршиле злогласне усташе, провођен је кроз брутална погубљења у логорима смрти, масовна убиства и присилна преобраћања. О карактеру НДХ и усташког режима довољно говори чињеница да је на простору НДХ у Другом свјетском рату дјеловао једини логор за смјештај и погром дјеце – подсјетио је Вишковић.
Он је навео да процјене о броју убијених Срба у Другом свјетском рату износе до 1,2 милиона. Од тог броја, додао је Вишковић, према процјенама њемачких окупатора, у концентрационом логорима убијено је њих око 800.000. Вишковић је подсјетио да су познатији концентрациони логори: Јасеновац, Стара Градишка, Доња Градина, Јадовно, затим логор Јастребарско у којем су била улогорена српска дјеца ухваћена, заробљена и отета на планини Козари, логор Даница и многи други.
Он је нагласио да ниједан од ових логора није споменут у резолуцији о којој данас расправљамо.
– У овим догађајима и на набројаним мјестима, срамна је улога једног дијела Хрватског католичког клера. Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је јавно подржао стварање НДХ те је позвао своје вјернике да на сваки начин помогну нову државу. Та сарадња је настављена и послије рата а односи се на спасавање усташких вођа преко “пацовских канала“ и сарадњу са усташком емиграцијом. Трагично је да се и више од седам деценија након рата служе мисе за Блајбург и Анту Павелића – истакао је предсједник Владе Српске.
С друге стране, додао је он, Српска православна црква са својим народом подијелила је терет страдања. „Одмах по оснивању НДХ почела су убијања свештеника и уништавање српских светиња и пљачка српске имовине. Вијенац мучеништва задобили су многе владике и свештеници Српске православне цркве“, подсјетио је Вишковић.
Он је навео да је историјска чињеница и да су Срби подигли устанак и да су били носиоци антифашистичког покрета.
– У годинама и деценијама послије рата већина жена на овом просторима носила је црно. Жалили су своје очеве, браћу, дјецу. Црнина жена је у међувремену готово сасвим нестала али то не значи да потомци треба да забораве шта се дешавало у прошлом вијеку, који је био вијек нашег највећег страдања. Српски народ је скупо платио цијену вишедеценијског заташкавања страшних злочина који су почињени за вријеме трајања НДХ. Као што се некад забрањивала и прича о злочинима, сад се покушава са минимизирањем српских жртава – нагласио је Вишковић.
Он је нагласио да су на дјелу разни покушаји историјског ревизионизма, како у Европи тако и на Балкану. „Постављају се спомен – плоче на којим се спомињу жртве фашизма не наводећи да су то српске жртве и српска дјеца, дају се улицама имена злочинаца и на крају доносе се резолуције у којима се изједначавају злочинац и жртва“, указао је Вишковић.
Предсједник Владе Српске је нагласио да је, усвајањем Резолуције о поштовању жртава фашистичких режима и покрета, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ допринио овом ревизионизму јер се српске жртве у овом документу ни не спомињу а самим тим се релативизује и злочин који је почињен над жртвом а историјска чињеница је да су једини страдалници Срби, Јевреји, Роми и антифашисти.
– Нису само жртве на удару ревизиониста. Бошњаци, који у то вријеме нису на постојали као народ нити се помињу у било којем историјском документу или спису из тог времена, спомињу се на првом мјесту у овој резолуцији као да су носиоци антифашистичког покрета, док су Срби, код набрајања, можемо рећи и успутно, споменути на трећем мјесту. У наслову резолуције се спомињу жртве фашистичких режима а при томе се не наводи НДХ која је проводила геноцид. С друге стране у тексту се спомиње да су жртве из БиХ, иако БиХ у то вријеме није ни постојала – подсјетио је Вишковић.
Он је констатовао да је ненавођење геноцида над српским народом недопустиво и представља коначни чин ревизионизма којим се нарушава достојанство жртава, припадника антифашистичког покрета и њихових потомака.
– Усвојена резолуција није добра порука за Србе у БиХ јер се помирење може градити само на истини, а документи ове врсте оснажују неповјерење и доприносе стварању непотребних тензија. Због тога је наша национална дужност да одржимо сјећање на српске жртве у Другом свјетском рату и да не дозволимо ревизију историје којом се настоји приказати искривљена слика догађаја и која би довела до удаљавања српског народа као јединог слободарског народа – истакао је Вишковић.
Он је поручио да је Република Српска сигурно мјесто за српски народ и све који живе у њој, а истовремено представља и гаранцију да се геноцид над Србима више неће десити, јер она представља услов нашег опстанка на овим подручјима.
– Сви представници Републике Српске у институцијама БиХ су дужни да се у свом дјеловању придржавају онога што је интерес Републике Српске и српског народа. Имајући у виду све наведено, позивам Народну скупштину да заузме јединствен став и одбаци ову Резолуцију јер је то исправан пут, јер је то у интересу правде и истине – закључио је Вишковић.