Вишковић: Страх да ФБиХ не угрози мјере у Српској

10.04.2020 Актуелно

– Ми смо своју обавезу испоштовали прије више од 15 дана, док они, осим што још нису формирали у пуном капацитету карантине на граничним прелазима, о карантинима у локалним заједницама у неким кантонима и не размишљају – рекао је Вишковић.

Он је навео да му је тај проблем у разговору изнио и предсједник Владе ФБиХ Фадил Новалић, који је рекао да нема инструменте власти када је ријеч о кантонима.

– Наш страх је да због тога не буду угрожене мјере које спроводимо у Српској и да ФБиХ не постане жариште које би нас могло угрозити. Довољно је видјети податак да је Српска, иако је по броју становника дупло мањи ентитет, урадила дупло више тестирања од ФБиХ. Они имају приступ тестирању који се у другим земљама показао као лош јер тестирају само људе који већ показују знакове обољења – рекао је Вишковић. 

Он jе подсјетио да је ФБиХ каснила и са предузимањем других мјера у сузбијању вируса. Вишковић је нагласио да Српска дјелује превентивно, те да је план да се крене са појачаним тестирањем свих људи који су угрожени због обављања свог посла као што су касирке, полицајци, инспектори, новинари…

Говорећи о расподјели средстава која треба да дођу од Међународног монетарног фонда, Вишковић је навео да проблеми постоје јер ФБиХ има унутрашњих проблема са расподјелом тог новца, који се рефлектују и на Српску.

– Они имају проблем како да та средства буду распоређена јер дио желе и кантони. То нам је велики проблем јер Српска много прије у односу на друге институције у БиХ извршава своје обавезе.

Ми смо спремни да испунимо услове ММФ-а и да повучемо средства која нам припадају, али нисмо у позицији да дођемо до аранжмана јер у ФБиХ нема договора. Тек кад се у ФБиХ договоре треба да се договарају ентитети – рекао је Вишковић за телевизију К3.

Он је подсјетио да је приједлог Српске био да, с обзиром да ФБиХ има више становника, подјела средстава буде 60 према 40 одсто, те оцијенио да је то сасвим коректно. Говорећи о Централној банци БиХ, Вишковић је навео да она до сада није обављала своју функцију у вријеме кризе.

– Свуда у окружењу централне банке су се ставиле у улогу подршке. Њемачка или Србија, које планирају помоћ привреди и грађанима, не издвајају та средства из буџета, него се то све ради са нивоа централних банака које за то и постоје. У БиХ се за сада то не дешава, али надам се да ће менаџмент Централне банке схватити њену улогу и позивам их да одраде уставну и закониту улогу да помогну своје грађане и привреду кад им је најтеже – рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, било је неопходно увести ванредно стање у Српској како би брже и лакше доносили важне одлуке.

– Када престане потреба за ванредним стањем све те одлуке ће се наћи пред народним посланицима и неке престати да важе, док ће неке бити преточене у законска рјешења – додао је Вишковић.

Говорећи о Уредби о забрани ширења лажних информација и панике, Вишковић је нагласио да је она доносена и у земљама у окружењу да би било спријечено ширење панике, лажних информација и обмањивање грађана.

– Велики број медија се у овој ситауцији понаша коректно, а ми смо се трудили да им олакшамо рад и обезбиједимо информације да би грађани били информисани – рекао је Вишковић, наводећи да ће Српска помоћи и медијима који сносе посљедице епидемије вируса корона, као и осталим привредним субјектима.

Вишковић је истакао да је у ванредној ситуацији добра и коректна сарадња Владе и локалних заједница с циљем да проблеми буду ријешени и заштићени животи грађана.

Он је навео да је као командант Републичког штаба за ванредне ситуације у сталном контакту са начелницима и градоначелницима, те да прати стање у локалним заједницама.

– Задовољан сам радом начелника и градоначелника без обзира на политичку опцију којој припадају, јер се сви понашају одговорно и поштују одлуке Републичког штаба, а поједини чак доносе и ригорозније мјере, што смо им ми и омогућили – рекао је Вишковић.

Он је подсјетио да Влада брине и о локалним заједницама у ФБиХ у којима живи већинско српско становништво, те да им је на њихов захтјев упутила брашно.

– Сличну помоћ упутили смо и значајном броју мањих локалних заједница које се налазе на рубним подручјима Српске, за око 4.200 социјално угрожених грађана у Српској смо обезбиједили пакете животних намирница, а свим јавним кухињама уплатили новчана средства – рекао је Вишковић.

Он је замолио грађане који су планирали да дођу у Српску из иностранства да то избјегну, те на тај начин заштите и себе и оне код којих долазе.

– Издржимо још оно вријеме које струка тражи од нас. Прегрмили смо најтежи дио и не би ваљало да опуштањем погазимо све оно што смо добро урадили. Социјалне контакте треба да сведемо на минимум јер се само тако можемо изборити са епидемијом. Хвала грађанима што су се до сада понашали одговорно према Републици, својим породицама и окружењу. Ако тако наставе сигуран сам да ћемо ускоро моћи да констатујемо да је ова епидемија иза нас – рекао је Вишковић.

Архива