Oдговарајући на питање може ли као предсједник владајуће странке гарантовати да неће бити смањења плата буџетским корисницима и пензија у Републици Српској, у контексту очекиваног слабијег пуњења буџета због пандемије корона вируса, Додик је поручио:
– Сада је већ јасно да то неће бити лаган задатак, али ми треба да учинимо све да га остваримо. Уколико остану ови параметри, и уколико се не продубе и повећају губици, могло би се остати при садашњем нивоу плата и пензија – каже Додик. Интервју преносимо у цијелости:
Какве резултате очекујете од економских мјера помоћи привреди и радницима које је власт у Републици Српској донијела у циљу ублажавања посљедица пандемије?
– Баш како сте и насловили у питању, очекујем да ублаже посљедице пандемије корона вирусом, за коју још нико не зна какве ће економске и финансијске посљедице произвести у цијелом свијету, јер нико поуздано не може рећи ни колико ће она трајати. Већ сада можемо са сигурношћу рећи да Република Српска у овом тренутку трпи штету између 750 и 800 милиона марака. Мјере које смо донијели сигурно ће бити од велике помоћи нашој привреди, али прије свега очувању радних мјеста. Знате да је Влада већ донијела одлуку о преузимању обавеза према радницима, који нису могли да раде у марту, због одлука Владе усљед пандемије, на начин да су им уплаћени доприноси. И за април ће Влада Републике Српске преузети на себе да тим радницима исплати минималну плату од 520 КМ и доприносе.
Оно што смо могли да урадимо сада, док пандемија још траје, ми смо урадили. Путем компензационог фонда, који ћемо основати и пунити дијелом из буџета Српске, а дијелом средствима ММФ, новцем из фондова ЕУ и путем емисије обвезница, Република Српска би могла да санира штету коју ће, како процјењујемо, направити ова пандемија. Као што сам већ најавио, са дијелом средстава од ММФ основаћемо и гарантни фонд за мала и средња предузећа, који ће служити за помоћ у пословању тих предузећа након пандемије. Само они послодавци који буду задржали раднике моћи ће рачунати на средства овог фонда. Трећи фонд који ћемо основати је фонд за помоћ локалним заједницама, гдје желимо да помогнемо њиховим комуналним организацијама да се рехабилитују након пандемије. Поред тога, свим радницима у медицинском сектору, као знак захвалности, исплатићемо по 1.000 КМ за несебичан труд и жртву коју су показали у овој епидемији. Мислим да ћемо комплетан сет мјера имати тек по окончању пандемије када пред собом будемо имали прилично поуздане показатеље.
Позвали сте грађане да искористе обрадиво земљиште, засију сваку њиву и башту. Да ли смо коначно увидјели колико је значајно имати домаћу производњу? Оранице у Лијевче пољу и Семберији више неће бити незасијане?
– Од времена када сам био предсједник Владе РС па до данас, више пута, различитим поводима и у различитим приликама, позивао сам наше пољопривредне произвођаче да уложе више напора и засију обрадиве површине у Српској којих не мањака од Лијевча до Поповог Поља у Херцеговини. Влада Републике Српске годинама улаже значајна средства да се подстакне домаћа пољопривредна производња, што кроз различите олакшице, што кроз директна улагања у пољопривредни сектор. Мислим да је ова пандемија отворила очи многима у том сектору, али и ван њега и отворила старо питање: Зашто би сједали гладни на ћупу злата?
Није свако зло за зло, морали би из ове кризе, коју је изазвала пандемија корона вирусом, да извучемо неке поуке и промијенимо неке навике. При том не мислим на оне дневне, хигијенске или социјалне. Мислим и на однос према питању које сте поставили. Одмах по избијању пандемије грађани су похрлили у маркете и кренули да стварају залихе основних животних намирница. Све те намирнице, од којих неке и увозимо, могу да се обезбиједе са ораница у Српској, зато вјерујем да смо сви из ове ситуације извукли снажну поуку и да је нећемо заборавити чим пандемија прође. Министарство пољопривреде Републике Српске брзо је реаговало и у овој ванредној ситуацији и донело низ мјера као подршку пољопривредном сектору у условима пандемије.
Које су то мјере?
Повећан је аграрни буџет, који сада износи 75 милиона КМ, обезбијеђена је рекордна исплата свих подстицаја за 2019. годину и већ је исплаћено 12 милиона из буџета за 2020. годину. Произвођачима млијека се исплаћује премија сваког првог у мјесецу. Обезбијеђено је 30 одсто поврата средстава за инвестиције у пољопривредну механизацију, опрему и објекте у сточарству, инвестиције у пластенике, подизање засада, у наводњавање, у прераду пољопривредних производа. Обезбијеђено је регресирано дизел гориво за 12.000 пољопривредника у износу од преко шест милиона марака. Обезбијеђена су средства за сјетву пшенице, соје, сунцокрета, уљане репице. Влада је чак обезбиједила подстицаје и за мале пољопривредне произвођаче који нису регистровани, обезбиједиће откуп свих вишкова домаћих пољопривредних производа од стране домаће прехрамбене индустрије. Обезбијеђен је интервентни увоз пшенице, соје и кукуруза и низ других мјера. Ово су, као што видите, озбиљне мјере у пољопривредном сектору, за које вјерујемо да ће дати озбиљне резултате.
Колико Република Српска планира да се задужи како би финансијски превазишла посљедице вируса корона?
Из Министарства финансија Републике Српске имам увјеравања да су обезбијеђени извори за ликвидност буџета који би требало да измирује све обавезе. За потребе и ликвидности буџета, али и поновног успостављања привредних активности у Српској, биће потребно да се задужимо између 500 и 600 милиона КМ. Прецизније и више ћемо знати тек по окончању ове кризе.
Да ли је Уредба о забрани ширења панике заиста била неопходна у ванредном стању, или је вид репресија према неистомишљеницима? Неки људи тврде да су кажњени иако су говорили истину.
– Није истина оно што ја тврдим да јесте, или што ви тврдите да јесте. Истина је оно што је провјерљиво и чињенично. Ако је једном друштву истина икада тако потребна, потребна је у ванредном стању, да оно не би било „ванредније“ него што то објективне околности налажу. Ако, на примјер, ви кажете да је смјештај за позитивне од вируса корона неуслован у студентском дому „Никола Тесла“ и то не поткријепите чињеницама, шта мислите колико људи у Бањалуци ће сакрити да има неке симптоме, само да се не би обрели у тим просторијама? Шта онда добијамо? Ширење епидемије по дубини становништва, само јер је неко одлучио да се игра политике у ванредном стању.
Ми смо постигли договор да полиција Републике Српске неће такве и сличне објаве процесуирати по службеној дужности, али ако било који грађанин затражи заштиту, јер је доведен у стање панике лажним информацијама, држава мора да реагује. Схватам природу вашег питања и оно је велика дилема. Гдје су границе слободног изражавања и права на мишљење у контексту борбе за физичко и ментално здравље народа. Гласам увијек за демократију, али и у редовном стању она има лимите, ако говоримо о слободи изражавања. Ево да хипотетички кажемо нисмо усвојили такву уредбу и свако ради и говори оно што мисли да јесте, а не оно што јесте, извините, како да се држава и друштво бори са неодговорним појединцима у тренутку док се буквално бори за животе људи.
Од почетка пандемије у Републици Српској нисмо примјетили да је ичије право на слободно извештавање угрожено, нити да ико трпи репресију. Али, јесмо да су људи слободу опет узели без одговорности. Захвалан сам свим одговорним медијима у Републици Српској што су схватили да пандемија корона вирусом и борба против ње није и не може бити политичко питање. Политиком ћемо се бавити поново кад све ово прође. А проћи ће! Како оцјењујете рад министра здравља Алена Шеранића?
Министар Шеранић је већ добио оцјену од народа коме служи у једној изузетно захтјевној ситуацији, и сигуран сам да му је та оцјена сада важнија од моје. Ја сам као предсједник СНСД раније оцијенио и процијенио да је он тај који може да води један тако важан ресор, јер је он министар из СНСД. Он је сада само потврдио да су моје процјене биле тачне и добре.
Честитам и њему, и све и једном раднику у здравству који се од почетка ове пандемије боре за здравље нашег становништва. Они су хероји нашег времена и то не смије да се заборави кад све ово прође! Аплауз, који се ори са наших балкона увече, у знак подршке здравственим радницима, када све прође, треба да буде замијењен једним квалитативно новим односом друштва према тој области, али оставимо ту тему за разговор када пандемија заврши. Ова тема заслужује да се о њој посебно говори.
Позвали сте Централну банку БиХ да интервенише и тако помогне буџетима и привреди, док су, с друге стране, стигле тврдње да би то угрозило стабилност валуте. Да ли дешавања у и око Централне банке могу да изазову инфлацију?
И ова ситуација је показала да је измјена Закона о Централној банци БиХ неминовна, јер та банка ни у овој ситуацији није била од користи никоме. То је инертна финансијска иниституција која ничему и никоме не користи, бар не у БиХ. Централна банка БиХ није била у функцији ове кризе и значајно је смањила наше могућности да управљамо кризом. У овом тренутку Централна банка БиХ има девизних резерви у вриједности од 850 милиона КМ и то је једина Централна банка на свијету која није реаговала у земљи која је погођена пандемијом. Умјесто да Централна банка купи ентитетске обвезнице, упумпа их у привредни и социјални живот овде, она купује обвезнице у иностранству. Посебна тема су обавезне резерве и стопа која треба да буде нижа, како би пословне банке могле да имају више новца за пласмане.
Када погледамо одакле нам је стигла помоћ у протеклих мјесец дана, можемо ли рећи на којој страни се налазе пријатељи Републике Српске?
Захвални смо свима који су у овако деликатном тренутку за цијели свијет имали разумевање и за наше потребе. Не морам наглашавати да нам је прва помоћ стигла одакле смо је и очекивали, од братске Србије, која и сама води борбу са овим вирусом.
Ту је и помоћ Руске Федерације, чији авиони са потребним средствима и материјалима су недаво слетјели на бањалучки аеродром. Ту је помоћ Кине, која је помогла коме је стигла, па и нама. Када већ говоримо о Кини, нисам заборавио, и нећу сигурно, да је још 12. марта кинески амбасадор у мој кабинет донио мислим 2.000 евра помоћи од кинеских продавача који живе у Бањалуци. То јесте симболичан гест и симболичан износ, али могу рећи, а да не погријешим, да су то прве донације домаћих привредника у Републици Српској. Ту је и помоћ мађарске Владе, што је сигурно гест великог пријатељства и солидарности, који Република Српска мора да памти. Стигла је помоћ и из Турске, за коју смо такође изузетно захвални. Ту су и помоћ УНДП, нешто помоћи од ЕУ. Ако знамо да је цијели свијет заокупљен овим проблемом, можемо рећи да је Република Српска и у овој глобалној опасности имала пријатеље.
Недостојно је било понашање појединих званичника из ФБиХ на помоћ која је стизала Републици Српској, у којој су видјели чак атак на суверенитет БиХ. Да је којим случајем ситуација била обрнута, не познајем никога у Републици Српској ко би рекао што то шаљете њима, а не нама. Не познајем чак никога ко, од нашег контигента материјала и средстава за борбу против корона вируса, не би послао помоћ ФБиХ ако то буде требало. За крај, не мање битно, поменуо бих и све домаће привредне субјекте који су показали високу свијест и социјалну одговорност у овим тешким тренуцима за Српску и њен народ. Нјима сам посебно захвалан јер и сами већ трпе штете усљед ове пандемије.
Будући да сте члан Главног координационог тима Српске, можете ли да упоредите ефикасност мјера у Српској и Федерацији БиХ?
Прије свега, желим да кажем да Влада Републике Српске, на челу са премијером Вишковићем, ради одличан посао. Премијер Вишковић је показао способност управљања републичким кризним штабом у овој ванредној ситуацији, на чему му и јавно честитам. Наравно, није он сам у том послу, ту су и министри који су дали велики допринос да се што боље превазиђе ова ситуација, почев од министра Шеранића, министра унутрашњих послова Драгана Лукача, до министарке финансија Зоре Видовић, и свих других, чији ресори су захтијевали посебан ангажман у овој пандемији.
И ова ситуација показала је да Република Српска има капацитет да све мјере доноси брзо, што је једнако важно колико и сам садржај мјера. Показала је да све мјере може и да проведе ефикасно. Вирус не познаје границе, ни држава, ни ентитета ни градова, и ова борба је борба свих. Чини ми се, волио бих да остане на нивоу утиска, да ФБиХ у почетку није сасвим озбиљно схватила с каквим проблем се суочавамо. То може бити и због тога што су се први случајеви инфицираних ковидом појавили у Републици Српској. Ми смо, што је и вама познато, одмах по регистровању првих инфицираних затворили школе, тржне центре, кафиће, све објекте гдје се може окупити већи број људи. За то вријеме у ФБиХ је живот текао нормално. Мислим да је било неопходно да у исто вријеме предузимамо такве мјере, јер између Источног и федералног Сарајева је само улица.
Гранични прелази са обавезним карантином на дијелу границе у ФБиХ је доста касније успостављен, тако да ни ту нисмо имали уједначене мјере, а штета због тога је била и у Републици Српској и ФБиХ. Желим да вјерујем да ће и Република Српска и ФБиХ из свега овога изаћи са што мање посљедица, ту првенствено мислим на људске животе, а онда и оних других посљедица које ћемо збрајати на крају.
Наш политички курс не може да промијени пандемија
Утисак је да Предсједништво БиХ боље функционише у вријеме кризе него у неким нормалним околоностима. Када све прође да ли се враћамо на старе политичке позиције, а то значи прегласавања, политичке кризе, питања Уставног суда БиХ, Изборног закона?
Утисак често вара и опасно је на бази њега доносити закључке. Ми смо прихватили да одлучујемо само по питањима која се односе на борбу против пандемије корона вирусом. Све друго остаје као и прије пандемије. Из античког времена је изрека да у исту воду не можемо два пута стати. Сигурно је да ни наши животи, као ни животи свих на планети, након ове пандемије неће бити исти. Какви ће бити, то још тачно не знамо, али знамо да ће економска ситуација бити битно другачија.
Ни ја, ни било ко из политичке партије чији сам предсједник, неће одустати од заштите базичних интереса Републке Српске, и тај политички курс не може промијенити пандемија. Политичка питања из прошлости мораће се рјешавати, и ту нема дилеме. Да ли ће код партнера у ФБиХ бити више слуха, не знам. Да ли бих волио да буде? Да. Имаћемо толико посла око санирања штете у економији да би нам свако политичко препуцавање црпило неопходну снагу за послове који нас чекају. Што се тиче вашег утиска с почетка питања, одмах на почетку кризе сам рекао да су људски животи изнад политике, па била она и најбоља на свијету. Мислим да су и људи из Федерације били на линији те моје изјаве.
Очекујемо разумијевање кредитора
Како буџет институција БиХ за 2020. треба да изгледа?
Може ли да буде смањен, како би ентитетима, који носе терет кризе, остало више новца? Буџет БиХ се неће усвајати без процјене о фискалним приходима и рјешавања претходних питања. Биће потребно сагледати кретање фискалних прихода, који ће вјероватно бити нижи за 30 одсто. Буџет који је сада пројектован не може бити усвојен, враћен је на дораду, и о њему ћемо разговарати кад прође криза. Неопходно је да затражимо мораторијум на отплату кредита на око четири милијарде у наредном периоду. Вјерујемо да ће кредитори имати разумијевања за овакав наш захтјев.