Српску обновиле њене институције

23.02.2020 Актуелно

Цвијановићева је указала да се Република Српска с краја на крај спаја модерним саобраћајницама, као и да су у свим регијама изграђене нове болнице или су започете одређене активности.

Она је навела да су домаћи инвеститори у многим временима спасили Републику Српску, али њене институције су настојале да им олакшају посао и живот.

– Они су саставни дио овога што зовемо економски патриотизам или патриотски приступ Републици Српској. Према томе, они су мени довољно важни. Наравно да треба отварати врата и да је добро да имате стране инвестиције – рекла је Цвијановићева за Радио Београд.

Она је указала да има мјеста, попут Дервенте, у којима је пуно страних инвестиција, али да великих за сада не види, иако Српска има отворена врата за улагања у областима енергетике, пољопривреде, инфраструктуре, здравства.

Цвијановићева је нагласила да због привредног напретка треба да буду реализовани инфраструктурни пројекти попут ауто-пута Београд-Сарајево и моста „Братољуб“, те додала да је Бањалука сарадник за такву причу, јер регионална димензија таквих пројеката отвара шире и веће могућности.

– Што се тиче ауто-пута, подржавам то… Подржавам све што служи добробити било којег човјека који живи у регији, без обзира на то у којој држави живи, али нисам сигурна да ће ствар ићи глатко – рекла је Цвијановићева.

На питање да ли ће политичка криза у БиХ успорити прилив страних инвестиција и економски се негативно одразити на Републику Српску, Цвијановићева је указала да стране инвестиције никада нису биле ствар којима се могла похвалити.

– Ако правите слику о једној држави да је нестабилна и слично, онда и не можете очекивати да долазе страни инвеститори. Друга ствар, ту је било и неке обмане – рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да су странци у БиХ, приликом потписивања било ког међународног споразума, протокола или спровођења реформи, обећавали огромне приливе страних инвеститора, али да се све то испоставило као бајка.

– Наравно, без страних инвестиција се не може живјети, ја се у економском смислу уопште нећу бавити тим питањем и појмом, али оно што је важно то је да се прави амбијент за домаће инвестиције и захваљујем се свим домаћим инвеститорима – поручила је Цвијановићева.

Указала је и на обесправљеност српског народа у Федерацији БиХ, што представља „праву страхоту од живота“ о чему нико не прича, те подсјетила на вишегодишњу борбу да негдје добију струју, да се рехабилитује водовод, али да нема запошљавања.

– Они су у потпуности обесправљени у животном смислу, а с друге стране и у политичком, јер се никада није дошло до рјешења да тамо можете да направите потпуну делегацију Срба која би функционисала у оквиру Дома народа парламента ФБиХ – рекла је Цвијановићева.

Истакла је да су у Дрвару, у којем живи већинско повратничко српско становништво, људи успјели да се организују на локалном нивоу због чега је веома важна подршка која долази из Србије.

– Ми из Републике Српске смо урадили свој дио посла, давали смо одређене помоћи за такве људе, омогућили приступ здравственом систему у Републици Српској. Што се тиче помоћи у функционисању тих локалних заједница и реализацији неких пројеката, Србија је посљедњих неколико година урадила суштинску ствар – нагласила је Цвијановићева.

Цвијановић је рекла да је оптимиста када је ријеч о будућност Републике Српске, али да то не може рећи када је ријеч о БиХ, јер је стално у кризи.

Она је указала да се у Републици Српској виде помаци када је у питању задржавање младих људи, односно да се ствари поправљају у економској сфери гдје су веће плате, пензије, запосленост, социјална давања и подршка породици и материнству, али је проблем амбијент несигурности и непредвидивости који влада у БиХ.

– Анкете показују да економски разлог није уопште примаран или приоритетан разлог за одлазак. Економска димензија је једна и ту можете много тога да урадите и радите, али оно што се односи на укупан амбијент, на политичке, безбједносне и све друге односе, ту имамо проблем – истакла је Цвијановићева, те додала да је предуслов за политичку стабилност правна сигурност.

Архива