Цвијановић: БиХ пропустила одличну шансу да дође до кандидатског статуса

13.08.2019 Актуелно

– Ту више није ствар ни Упитник, ни мишљење, него да ли смо формирали власт. Није било ни елементарне ствари ни кредибилног партнера за Европу – каже Цвијановићева.

Интервјуу преносимо у цијелости:

НН: Како из угла предсједнице Републике видите ову причу о формирању Савјета министара?

ЦВИЈАНОВИЋ: Нажалост, та тема траје десет мјесеци од завршетка избора. Сасвим нормално би било да одмах уђете у процес формирања власти зато што тиме испуњавате вољу бирача и спроводите изборне резултате. Умјесто тога, имамо манипулације, измишљање политичких игара и услова и неких других тема сасвим беспотребно на штету грађана. Видимо да у ФБиХ партнери који су преговарали, СДА, покушавају да то некако разводне убацујући неку причу о дужим роковима због својих политичких потреба. Наш став је јасан – изборни побједници треба да формирају власт и сносе одговорност за процесе. Тада бисмо добили једнообразне политичке структуре на различитим нивоима власти. То је увијек рецепт за неко боље кретање и кад су у питању процеси унутар БиХ и европске интеграције. Протекле четири године кад смо имали различите структуре власти, имали смо лоше искуство. Није било довољно комуникације нити је било праве координације. Умјесто организованог кретања имали смо блокаде, покушаје да бх. ниво спријечи доток новца итд. Један катастрофалан примјер који стално помињемо је мост „Братољуб“.

НН: Како је дошло до тог договора о новом саставу Савјета министара? Чак и ми новинари били смо мало изненађени када се појавила та вијест.

ЦВИЈАНОВИЋ: Били сте изненађени зато што се наоко није дешавало ништа, али у таквим процесима увијек се нешто дешава испод површине и постојала су одређена кретања. И њима у Сарајеву, првенствено СДА, постало је мало претешко да носе терет да јесу они ти који блокирају власт. Они блокирају и европски процес. Ми смо давно требали да уђемо у ту скоро па техничку фазу, да предузмемо кораке које је требало предузети и према Бриселу, али у крајњем случају и према грађанима, што је опет важније од било којег Брисела. Али са друге стране, они имају неку своју политичку агенду.

НН: Због чега су се предомислили?

ЦВИЈАНОВИЋ: Зато што су жељели да покажу неки активизам и да су, као, вољни да уђу у процес. Али, кажем, опет су пронашли „разлоге“ да одуговлаче и спомињу неке кратке рокове. Кад имате политичку опредијељеност, онда све можете да испоштујете у веома кратком времену. Али био им је превелик притисак па су рекли да су се договорили, а сад треба да заврше све своје конгресе и догађаје…

НН: Мислите ли да ће се послије конгреса СДА нешто помјерити?

ЦВИЈАНОВИЋ: Уопште нећу да нагађам. Прво, неозбиљно је да се дошло у такву ситуацију. Једино логично је било да се то заврши у јануару, најкасније до априла. Они желе да смање простор СНСД-у на власти, зато што СНСД за њих није жељени партнер. За њих су жељени партнер СДС и ПДП, јер су с њима могли боље да сарађују него што су тај исти СДС и ПДП жељели да сарађују са својим институцијама овдје у Републике Српске, одакле су и изабрани на позиције. Формирали су власт с изборним губитницима, а сад су још већи губитници, јер су на изборима изгубили још више гласова.

НН: Мислите ли да је прича о Годишњем националном програма (ГНП) само повод?

ЦВИЈАНОВИЋ: Нити је повод нити је разлог. То је измишљена тема, само да би могли имати довољно јак „аргумент“ да они то одгађају бесконачно зато што знају да постоји резолуција Народне скупштине о војној неутралности. Дакле, измишљена тема. Чак и добронамјерни странци јасно су рекли да то није никакав услов.

НН: На шта је СНСД тачно пристао кад је у питању сарадња с НАТО-ом?

ЦВИЈАНОВИЋ: То је врло јасно дефинисано у принципима. Јасно је и кроз нашу претходну комуникацију и изношењу ставова у јавности. Ми никада нисмо спорили да треба да постоји сарадња с НАТО-ом. Не да нисмо спорили, ми сматрамо да она треба да постоји, јер сматрамо да нам сарадња с НАТО-ом треба да јачамо наше безбједносне капацитете и досегнемо неки ниво, али то не значи да треба да уђемо у НАТО, поготово зато што имамо ту резолуцију, која се не односи само на неутралност према НАТО-у него према било којем војном савезу. Што се тиче ГНП-а, све је дефинисано у принципима. Када формирамо власт, онда треба да дефинишемо све што треба да представља та сарадња. То би било логично. Али овдје нема логике, овдје има само просте политичке агенде и то оне сирове.

НН: Хоће ли ово одгодити процес добијања кандидатуре за чланство у ЕУ, поготово зато што се све више у ЕУ спомиње заустављање процеса проширења?

ЦВИЈАНОВИЋ: Многе ствари су успорене, па и добијање кандидатског статуса. Ова година била је одлична шанса да дођемо до кандидатског статуса. Европа жели да забиљежи успјехе и појединачно њихови људи на важним позицијама који одлазе. Ако смо све ове године причали да нам је то циљ, ово нам је била прилика да тај циљ остваримо. А ми нисмо могли да обезбиједимо основну ствар – да формирамо власт након избора. Тако да смо пропустили прилику. Ту више није ствар ни упитник, ни мишљење, него да ли смо формирали власт. Није било ни елементарне ствари, ни кредибилног партнера за Европу. А ово што сте питали о заустављању проширења – имате оне у ЕУ који су априори за проширење знајући да то доноси стабилност у Европи у сваком погледу – економском, социјалном, безбједносном, који постаје све важније питање. Поред тих, има друга група која каже да нису априори против, али очекују пуни ангажман кандидата и потенцијалних кандидата. И постоји једна мања група оних који су априори против било каквог проширења зато што сматрају да је потребно да се у Европи прво све посложи. То преслагивање унутар европске куће могло би да траје много година, па зар то није онда прилика да ми у том периоду ријешимо наше проблеме?

НН: Мислите ли да смо одласком старе и доласком нове Европске комисије изгубили цијели наредни циклус?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ову годину смо дефинитивно изгубили. Да смо се ми овдје посложили до маја, онда би знање нове Комисије о нама било другачије. Сад ћемо неке ствари морати да радимо испочетка. Ми не знамо какве ће извјештаје онима који долазе оставити ови што одлазе. Ко су људи који ће доћи? Колико они имају знања о овом простору? Хоће ли морати да уче испочетка, па ћемо годину дана остати на леду? Нас веома занима ко је комесар који ће се бавити транспортом. Ко ће се бавити проширењем или добросусједском политиком? Ко ће се бавити енергетиком? Хоћемо ли имати саговорника за наше пројекте? Шта ако ти комесари кажу да су им наши пројекти сад неважни, да ће се бавити пројектима у оквиру ЕУ?

НН: Међутим независно од тога, реформе се морају наставити, јер наши људи све више одлазе. Има ли Влада Републике Српске планове кад су реформе у питању?

ЦВИЈАНОВИЋ: Видите, сад се можемо вратити на почетак разговора. Ми причамо овдје о НАТО-у и шта је у принципу дефинисано? Ето, договорићемо се како ћемо сарађивати кад формирамо власт. А нико не спомиње друга питања која су исто тамо дефинисана о обавези наставка економских, социјалних и других реформи и да треба да наставимо реформску агенду коју смо успјешно спровели. Та реформска агенда садржи сет мјера које треба да поправе економско-социјалну ситуацију. Ми хоћемо да повећавамо плате и пензије. Желимо помоћи социјалним категоријама. Желимо побољшати образовање, да не едукујемо кадрове који никад неће зарадити плату нити имати радно мјесто. Онда, демографска ситуација, и људи који одлазе одавде. А посебна прича су мигранти који долазе. Влада Српске ради, али потребна нам је једна компактност и окупљеност око реформи на свим нивоима, а ми причамо о НАТО-у.

НН: Колико Влада Републике Српске има одријешене руке да се бави тим питањима?

ЦВИЈАНОВИЋ: Има одријешене руке, али говорим о неким пројектима који треба да олакшају активности Владе. Влада ради добро свој посао, парламент изгласа све оно што је договорено, али не можете да завршите причу о „Братољубу“, немате с ким да договорите како реализовати договорене стратегије итд. Зато неки пројекти јесу успорени, јер су они на нивоу БиХ успавани, не реагују и не желе да сарађују с Републиком Српском. А шта они раде? Изгубе изборе и десет мјесеци сједе у фотељама. Кредибилнији би били да кажу да излазе из власти и да покушају онда равноправно наћи своје коалиционе партнере. То би било кредибилније од њих да кажу тражите ви, тражићемо и ми.

Сарадња

НН: Гдје је мјесто Републике Српске у спољној политици? Русија, Турска, ЕУ, САД, Кина?

ЦВИЈАНОВИЋ: Наше мјесто је у сарадњи са свима. Ви не можете да се изолујете. Не треба да имате никог за непријатеља. А мислим да је свијет усмјерен негдје друго и добро је да ми нисмо дио тога. Лоше је кад нас увлаче у те расправе па кажу има лошег утицаја ових или оних. Ми смо сићушни у глобалним размјерама. Једини начин је да градимо пријатељство са свима. Ако нека кинеска компанија има неки пословни интерес, зашто не бисмо сарађивали с њима? Или с Русима и Американцима, и са сваким с ким можете наћи заједнички интерес. Зашто не бисмо копирали нека добра рјешења, рецимо, кад је образовање у питању или економија. Партнерство, пријатељство, инвестиције. Негдје ћете бити само партнер, негдје прави пријатељи. Оно што је најбитније јесте да ни на политичком ни на економском плану ни са ким не смијете бити у непријатељским односима.

Архива