Oбиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у акцији „Олуја“ присуствују предсједник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и Његова светост патријарх српски Иринеј.

Српски члан Предсједништва БиХ рекао је, обраћајући се присутнима, да се данас навршавају 24 године од одлуке Хрватске да етнички очисти простор Републике Српске Крајине.

– Прије 24 десио се завршни циљ Хрватске да очисти Србе из Крајине и читаве Хрватске – рекао је Додик.

Подсјетио је да је предсједник Србије прије пет година иницирао заједничко обиљежавање Српске и Србије Дана сјећања на страдале у „Олују“.

Додик је рекао да је српски народ најстрадалнији народ и д аје прошли вијек – вијек српског страдања.

– У прошлом вијеку донијели смо слободу другима, а они су нам крајем вијека вратили новим српским страдањима – истакао је Додик, нагласивши да су се Срби увијек борили за слободу.

Централним поменом испред Манастира Крушедол одаје се пошта жртвама „Олује“, када је почетком августа 1995. године, из Хрватске протјерано око 250.000 Срба, убијено око 2.000, док их се 836 још води као нестало.

 Централној манифестацији „Дана сјећања“ претходио је парастос који је испред Манастира служио патријарх српски Иринеј.

Акција „Олуја“ је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.

У „Олуји“ је, према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.