Он је, у обраћању на конститутивној сједници Народне скупштине Републике Српске, нагласио да је Уставни суд још један експилицитан доказ да је БиХ окупирана изнутра и упитао у којој сувереној земљи о тако важним питањима одлучују странци.
„Чак и да су стране судије доносиле одлуке у корист и по вољи Републике Српске, захтијевао бих да они напусте суд. Сматрам да сви заједно можемо доћи до квалитетног законског рјешења о Уставном суду, којим би, између осталог, страним судијама онемогућили рад у тој правосудној институцији. Или треба да живимо у увјерењу да овдје нема довољно домаће памети да би попунила мјеста у Уставном суду“, рекао је Додик.
Он је навео да је Уставни суд БиХ уставом прописана правосудна институција у БиХ која би требало да одражава принцип равноправности конститутивних народа, и потребу за уважавањем њихових виталних интереса.
„Нажалост, Уставни суд, већ више од двије деценије, у свим важнијим предметима одлуке доноси прегласавањем два од три конститутивна народа, уз помоћ страних судија, које, осим што нису изабране од домаћих институција, по правилу свој глас придружују судијама из реда бошњачког народа. Тиме се обесмишљава сам концепт на којем почива Дејтонски споразум. Уставни суд је у пракси потврђивао одлуке високих представника и као његова продужена рука учествовао у противуставној централизацији БиХ“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је Уставни суд БиХ јединствен и по томе што функционише без легитимног правног упоришта, јер ни након 23 године БиХ није усвојила закон о Уставном суду, који би уредио начин рада тог суда.
„Стога ћу се залагати за хитно доношење закона о Уставном суду БиХ, којим би био дефинисан састав, јасно назначена надлежност, те прописана прецизна правила његовог рада и функционисања. То је од суштинског значаја за успостављање његовог легитимитета, али и за испуњавање услова за приступање БиХ ЕУ“, најавио је Додик.
Он је обећао да неће одустати ни од редефинисања Суда и Тужилаштва БиХ, двије неуставне правосудне институције, које је наметнуо високи представник.
Додик је рекао да структурални дијалог са ЕУ, отпочет 2011. године, чији је циљ био да се усагласе ставови и постигне договор у области правосуђа, није дао резултате, а повјерење у те двије институције је до те мјере урушено, да је њихов опстанак у овом облику потпуно бесмислен.
„Очекујем да ће коначно бити разумијевања код партија у Федрацији БиХ о неопходности измјена Закона о суду и Закона о тужилаштву БиХ, као и о неопходности свеобухватне реформе система Високог судског и тужилачког савјета, ради усклађивања са уставном структуром БиХ, европским стандардима и праксом демократских федералних држава у читавом свијету“, рекао је Додик.
Он сматра да је неопходно што хитније усвојити нови закон о Суду БиХ, будући да он ни у ком случају не треба да буде надлежан за крвична дјела прописана законима ентитета и законима Брчко Дистрикта БиХ.
„Таква строга подјела надлежности сагласна је са Уставом БиХ о подјели надлежности, јер организација судства није у надлежности БиХ, већ у надлежности ентитета. Тужилаштво БиХ дужи низ година је инструмент у рукама високог представника, појединих дипломата, али и дијела бошњачке политиче елите, и служи за дисциплиновање неистомишљеника, док штити бошњачке политичаре из СДА од оптужби за ратне злочине“, додао је Додик.
Новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске закључио је да је најизраженији проблем непоступање Тужилаштва у свим или готово свим предметима ратних злочина које су почињнили Бошњаци према српским жртвама, о чему Република Српска годинама извјештава међународне организације.