„Он /српски народ/ поштује странце, али није спреман да се повинује вољи странца поготово ако је та воља некоректна. Са друге стране, бошњачки политичари све своје одлуке заснивају на томе да ће то урадити странци“, рекао је Додик за сарајевску „ТВ 1“.
Говорећи о путу БиХ ка чланству у НАТО-у, он је рекао да ће се то догодити када одлучи народ у Републици Српској.
„Јесте да се ми вежемо за Србију, то је тачно, али Србија није крива због тога“, истакао је предсједник Републике Српске.
Додик је рекао да је за њега спорно што се НАТО мијеша у унутрашња питања БиХ, те што је, приликом доношења одлуке о Акционом плану за чланство /МАП/ у Талину тражио да се преда војна имовина Министарству одбране БиХ.
„Рекли су `ако то не урадите нема МАП-а`, и онда нас то мрцвари седам-осам година. Видимо да је то политички захтјев који је дошао из Сарајева, а који су прихватили у централи НАТО-а. Са друге стране НАТО је стао на страну босанскохерцеговачког правосуђа које је наводно нешто пресудило у вези са имовином у Хан Пијеску“, навео је Додик.
Он је напоменуо да су то све додатни, суштински мотиви и разлози што је Република Српска изгубила перцепцију о објективности НАТО-а и ономе што та алијанса треба да буде.
„Поготово што смо увјерени да би у условима уласка БиХ у НАТО ми имали озбиљан проблем дискриминације, која би била вођена од НАТО структура према Републици Српској. Зашто бисмо ми онда улазили у НАТО, то нико нормалан не би урадио“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да је заговарао улазак БиХ у НАТО прије 20 година, у вријеме када је и Русија сарађивала са Сјеверноатлантским савезом.
Одговарајући на питање да ли је некада био амерички човјек, а данас руски, Додик је појаснио да је човјек свог народа.
Он је додао да поштује друге, да поштује бошњачки народ, њихову историју и културу.
„Исто тако поштујем и Русе. Русију доживљавам објективно за разлику од бошњачких политичара јер они доживљавају Американце објективно, а ја их не доживљавам тако. Признајем да сам као млађи политичар имао заблуду и вјеровао да је западни свијет правичан. Потпуно сам се преварио. Ово што раде, најмање штети Србији, а дугорочно ће највише штетити Бошњацима“, рекао је Додик.
Он је поручио да континуитет своје политике није битно мијењао, те да је увијек био спреман на разговоре и договоре с циљем економског развоја земље, али и да и схватио да то не иде.
„Нећу да трошим своје вријеме да сједим са неким Бакиром Изетбеговићем са којим не могу ништа да договорим, као ни са Лагумџијом. Сјећате се Пруда. Сулејман Тихић је писао споразум који смо, такође, потписали /предсједник ХДЗ-а БиХ Драган/ Човић и ја. Навече, гледам телевизију, земља гори“, рекао је Додик.
Предсједник Српске је подсјетио да је у то вријеме на „Федералној ТВ“ организована ванредна емисија у којој су се јавили Златко Лагумџија и Харис Силајџић након чега је договор пропао.
„Шта више да договарамо!? Шта да договорамо када ја сматрам да не треба да зауставимо ниједан пројекат у Федерацији, а кад ја дођем на ред да правим `Јужни ток` у Републици Српској и када тражим да у Бијељини пређемо преко Дрине онда Сарајево не да и не дају федерални партнери“, рекао је Додик.
Предсједник Српске је нагласио да никада није спријечио ниједан пројекат у ФБиХ, а да се истовремено сваки дан сусреће са опструкцијама из Сарајева за реализацију било којег пројекта у Републици Српској.
Као примјер Додик је навео реконструкцију клиничких центара у Бањалуци и Тузли путем донације холандске Владе у износу од по 40 милиона евра за сваку од болница.
„Кад смо ми средили овдје и кад смо дошли да користимо исту ту линију, онда је то спијечено, ми смо то изгубили. Морали смо да узмемо 89 милиона кредита“, навео је Додик.
Он је рекао како не жели заустављати било који од пројеката за које је Федерација БиХ спемна.