Додик је навео да није реално очекивати, иако то звучи политички атипично, да се сви предратни становници неких општина и градова врате  у своја мјеста живљења.

„Можемо само да урадимо да сви слободно могу доћи /у та мјеста/“, рекао је Додик новинарима jучe у Бихаћу.

Он је напоменуо да су многи Бошњаци из Републике Српске прво, најављујући повратак, обновили куће путем међународних програма, па то продали.

„То можете да видите и у Федерацији БиХ гдје су се Срби исто тако враћали. Повратак се не може појачати насиљем, већ мора бити добровољан. Очигледно је да је та добровољност 20 година након рата готово упитна“, рекао је Додик.

Он је додао да „онај ко се вратио, остаће, а онај који није, никада неће ни доћи“.

„То важи на свим странама /у БиХ/, без обзира на флоскуле о том неком повратку“, рекао је Додик.

Он је нагласио да је сада у Бихаћу само педесетак српских кућа и да троје дјеце учи православну вјеронауку.

„Било је 12.000 Срба у Бихаћу прије 1991. године. Наравно, било је мјеста гдје су у значајном броју били Бошњаци у Републици Српској, али реалност је сасвим друга. Догодило се то што се догодило. Ја бих волио да се никада није догодила ни 1941. година, а поготово 1991. и 1995. година“, рекао је Додик.

Он је истакао да су људи организовали своје животе на неким другим мјестима, гдје њихова дјеца имају своје школске другове, жене се, удају…

Додик је нагласио да нико не треба да омета скупове различитих народа у БиХ, те да се сви морају навићи да омогуће и обиљежавања страдања људима који то хоће и желе.