Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

22.03.2017 Актуелно

Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду.

Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште.

„На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек кад сам био овдје први пут и договарао да нешто урадимо како бисмо обиљежили ово мјесто, схватио сам да је ту било огромно страдање и да је систематски учињено да то све буде заборављено“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је Србима деценијама уназад понуђено да не говоре истину о злочинима над својим народом да не би, наводно, повриједили друге, иако су их ти други овдје побили.

„Како ми њих можемо да вријеђамо? Они су нас побили, а ми не треба да кажемо да су овдје муслимани из Сарајева у ‘Ханџар дивизији’ и усташе из ‘Црне легије’ побиле овај народ. Побили сте нас и то је оно што свакоме мора да буде јасно“, поручио је Додик.

Он је навео да је друга страна у БиХ управо у прошлости извршила оно што је Србима хтјела да припише, а то је етничко чишћење овог простора.

„Срби су се вратили након Другог свјетског рата наивно вјерујући да овдје могу да осигурају своје животе. А онда су дошле године распада бивше Југославије и видјели смо готово идентичну ситуацију. Само, тада су свијест и организовање српског народа, уз помоћ свих који поштују Србе, омогућили да се одбранимо и сачувамо ове просторе“, рекао је Додик.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Током ове офанзиве усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

Архива