Саговорници су истакли да је измјеном Регулационог плана споменика парковске архитектуре „Универзитетски град“, Универзитету у Бањалуци омогућена градња и реконструкција појединих постојећих објеката, чиме би Шумарски факултет коначно добио просторије за рад, јер су тренутно подстанари.
Матаруга је напоменуо да Универзитет има одређен дио средстава намијењен за изградњу зграде овог факултета, који ће покрити трошкове израде документације.
„Када је ријеч о грађевинској дозволи, преговарали смо са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске да обезбиједи потребна средства за дозволу“, рекао је Матаруга новинарима након састанка.
Он је додао да је формиран и тим на нивоу Универзитета за припрему апликације за међународне фондове, као што је Инвестициони фонд западног Балкана и претприступни фондови, који пружају могућност да се добије 70 одсто бесповратних средстава, потребних за изградњу, уз услов да 30 одсто средстава обезбиједи Влада Српске.
„Имамо сагласност Владе Српске за 30 одсто потребних средстава и тим увелико ради на припреми апликације“, навео је Матаруга.
Радојичић је нагласио да је нова градска администрација за кратко вријеме успјела да ријеши два проблема важна за Универзитет, а која су се у претходном времену врло споро рјешавала.
„Усвојена је одлука о заштићеном парку кампуса и усвојен је регулациони план кампуса, који омогућава даљи равој Универзитета, на бази просторнопланске документације“, рекао је градоначелник Бањалуке.
Он је напоменуо да се тај развој огледа у томе да је у регулациони план уврштена нова зграда Шумарског факултета, те је омогућено даље планирање изградње Стоматолошког факултета, мултимедијалног центра и других објеката.
Радојичић је навео да је на састанку било ријечи и о рјешавању питања локације старих факултета, те појединачних питања, као што су локација Медицинског факултета, те захтјев Електротехничког факултета за проширење на локацији на којој се већ налази.
Осим тога, додао је он, било је ријечи и о капацитету и потенцијалу Универзитета за креативне послове у Градској управи, те је договорено да ће у свим озбиљним пословима и пројектима тог типа бити ангажовани људи са Универзитета.
„Пројекат који ћемо сигурно реализовати јесте „Европска пријестоница културе“, на којем ће запослени на Академији умјетности бити значајан сегмент и носиоци посла“, навео је Радојичић.
Према његовим ријечима, осим овог, у плану је и пројекат „Зелена пријестоница“, који обухвата и урбанистичко и просторно планирање, заштиту животне средине, регулацију саобраћаја, гдје ће се, такође, велики дио посла повјерити људима са Универзитета.
„Представницима Универзитета понудили смо и да припреме приједлог за поједине профиле најбољих студената, којима ће Управа града омогућити, у складу са позитивним законским прописима, одређен вид праксе, волонтирања или приправничког односа“, поручио је Радојичић.