Историјат

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

СНСД


Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. Као члан Марковићевог Савеза реформских снага, Милорад Додик постаје посланик у Народној скупштини тадашње Босне и Херцеговине која је била у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Након што су Хрвати и Муслимани у Скупштини БиХ донијели Декларацију о независности, прегласавајући српске посланике, већина српских посланика, укључујући и Милорада Додика, 24. октобра 1991. године напушта Скупштину БиХ и формира Скупштину српског народа у БиХ. Ова скупштина деветог јануара 1992. године проглашава Републику Српску Босну и Херцеговину.
Због неслагања са програмом и начином рада Српске демократске странке, Милорад Додик 1993. године, формира Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске и тако постаје прва опозиција тадашњој актуелној власти коју је чинио СДС и њен предсједник Радован Караџић. Клуб је дјеловао цијело ратно вријеме до потписивања Дејтонског мировног споразума и престанка рата у БиХ.
Одмах након рата, у јануару 1996. године, покренута је инцијатива да клуб прерасте у политичку странку, а 10. марта 1996. године на оснивачком Сабору конституишу се органи и Странка независних социјалдемократа почиње са радом.

Први лого Странке независних социјалдемократа из 1996. године


За предсједника странке изабран је Милорад Додик, а за генералног секретара Ненад Баштинац. Један од првих задатака руководства је формирање општинских организација и припрема за изборе. До септембра 1996. године, формирано је десетак општинских одбора СНСД: од Лакташа, Пелагићева, Српца, Градишке до Добоја.
СНСД на првим општим изборима наступа у оквиру коалиције „Народни савез за слободан мир" и осваја једно посланичко мјесто у Народној скупштини Републике
На локалним изборима 1997. године, СНСД је побједио у двије општине – Лакташима и Српцу, гдје успијева са коалиционим партнерима да формира локалну, општинску власт.
Један од кључних или битних догађаја за СНСД је драматична сједница Народне Скупштине Републике Српске 18. јануара 1998. године, у Бијељини гдје је на приједлог тадашње предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, за предсједника Владе Републике Српске изабран Милорад Додик.
На општим изборима 1998. године, СНСД осваја шест мандата у Народној скупштини Републике Српске. Иако након ових избора СНСД није имао скупштинску већину Милорад Додик остаје предсједник Владе РС све до 11. јануара 2001. године.

Лого Странке независних социјалдемократа из 2000. године


На општим изборима 2000. године СНСД осваја 11 посланичких мјеста у Народној скупштини Републике Српске и једног у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Двије године касније 2002. осваја 19 посланика у Народној скупштини РС и три у Представничком дому Парламента БиХ.
Период од 11. јануара 2001. до 1. марта 2006. године је вријеме опозиционог дјеловања странке. Тај период је искориштен за организационо јачање и омасовљење странке.

Актуелни лого Савеза независних социјалдемократа од 2002. године


Док су се друге странке на политичкој сцени Републике Српске цијепале, Странка независних дсоцијалдемократа је цијело вријеме окупљала друге мање сродне странке и расла. Тако је 1999. године већина чланова Социјал-либералне странке (тачније сви осим предсједника) пришла СНСД-у, а 2000. године, Демократска странка за Бањалуку и Крајину, Нова радничка странка 2002. године, а 1. маја 2002. године, спојиле су се Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија. Тако настаје Савез независних социјалдемократа.
ПОВРАТАК
Почетком 2006. године, (28.фебруара) у времену великих политичких притисака на Републику Српску и покушаја реформи Устава и такозване реформе полиције (која је била неуставни покушај промјене Устава Републике Српске и БиХ) СНСД формира Владу Републике Српске. Милорад Додик по други пут постаје премијер Републике Српске.
Општи избори у БиХ одржани су октобра 2006. године и на њима СНСД, на крилима подршке бирача који су жељели промјене односи велику побједу. У Народној скупштини Републике Српске осваја 41 посланичко мјесто, а у Представничком дому Парламента БиХ седам посланика. Милорад Додик и након ових избора је Премијер Републике Српске, гдје остаје све до краја 2010. године, када је изабран за Предсједника Републике Српске.
СНСД од 2006. године има и српског члана Предсједништва БиХ, Небојшу Радмановића. Кандидат СНСД Милан Јелић, постаје предсједник Републике Српске, а на његово мјесто након изненадне смрти 2007. бива изабран кандидат СНСД-а, академик Рајко Кузмановић.
Након ових избора долази до великог омасовљења странке. У периоду од 2006. до 2010. број чланова СНСД-а се удвостручио и дошао је до завидне цифре од 140.000.
Локални избори 2008. су наставак одличних резултата СНСД-а који је освојио 37 начелничких позиција у Републици Српској и три у Федерацији БиХ, и око 500 одборничких мандата у локалним скупштинама.
СНСД након општих избора 2010. и даље остаје најјача странка у Републици Српској. У Народној скупштини Републике Српске има 37 посланика и члан је владајуће коалиције са Демократским народним сасвезом и Социјалистичком партијом. У Представничком дому Парламентарне скупштине осваја осам посланика.


Поред предсједника Републике Српске, на изборима 2010. године и српски члан Предсједништва БиХ изабран је из редова СНСД-а, Небојша Радмановић, којем је то други мандат . Предсједник Народне скупштине Републике Српске је такође из СНСД-а – Игор Радојичић, као и предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, а прије ње од 2010. до 2013. Александар Џомбић.
Предсједавајући Савјета министара БиХ од 2006. до 2010. године је такође из СНСД, потпредсједник Никола Шпирић.
ПРОПУСТ
И након ових избора СНСД је наставио да расте, тако да у кампању за локалне изборе 2012. године улази као највећа и најорганизованија политичка странка у Републици Српској и БиХ.
И послије ових избора СНСД је појединачно гледајући остао партија којој се највише вјерује јер, је освојио највећи број одборничких мандата. Коалиционим „комбинаторикама" опозиција је освојила знатан број општинских начелничких мјеста, али тај резултат је више израз „изборне коалиционе математике" него суштинске воље бирача.
СНСД је непотребно дозволио да се направи блок свих против њега у многим локалним заједницама. Нелогично је ако постоји дуги низ година коалиција на нивоу Републике Српске и БиХ са Демократским народним савезом и Социјалистичком партијом да је нема на локалном нивоу. У многим мјестима СНСД је на изборе изашао сам против свих наивно вјерујући да може побједити. Аристотел је рекао давно: „да онај ко мисли да може сам или је бог или звијер". Савез независних социјалдемократа није ни једно ни друго.
Слободно се може рећи да је највећи противник СНСД-у СНСД. Послије дугог периода власти то није ништа ново и није никаво откривање „топле воде". Позната је чувена теза „да странка не губи изборе од противничке партије већ буде поражена изнутра, сама од себе". Владимир Илич Лењин је рекао, „да ће му главе доћи мангупи из сопствених редова".
СНСД је свој побједнички пут наставио и на општим изборима 2014. године гдје је остварио релативну побједу. За Народну скупштину Републике Српске освојено је 29 а за Представнички дом Парламента БиХ шест посланика. Милорад Додик је по други пут Предсједник Републике Српске што до сада никоме није пошло за руком..

 

САБОРИ


Оснивачки сабор Сранке независних социјалдемократа одржан је 10.03.1996. године у Бањалуци.
1. Сабор уједињења је одржан 01.05.2002. у Бањалуци
2. Други сабор СНСД, 28.06.2003.у Бањалуци
3. Трећи сабор СНСД био је 29.09.2007. године у Бањалуци
4. Четврти сабор СНСД 08.10.2011.у Зворнику и
5. Пети сабор СНСД 25.04.2015. у Источном Новом Сарајеву.