Политичке иницијативе

Програм развоја пољопривреде и села

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

ПРОГРАМ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И СЕЛА
(2003-2007)

Бања Лука, мај 2002.

Полазећи од докумената усвојених на Првом Сабору СНСД, «Економског и социјалног програма», те Резолуције о пољопривреди, СНСД ће као једну од битнијих политичких активности, у наредном периоду, имати из области пољопривреде као највећег ресурса и велике шансе Републике Српске.

Не претјерујући у оцјени да је привредна ситуација у РС и БиХ катастрофална. Јер су сви економски парометри у драстичном паду. Производња се смањује, технолошко заостајање је алармантно, тржишта су политички блокирана, приватизација предузећа тече споро и без очекиваних ефеката, у врло сумњивим процесима са свим обиљежјима корупције. Општа неликвидност, незапосленост, социјалне напетости и масовно осиромашење огромне већине становништва, достигли су критичне размјере.

Драстични ратни губици у сектору пољопривреде (нарочито у сточарству и пољопривредној механизацији), конфузија по питању власништва, нестабилна финансијска позадина и ломови на предратним ланцима интеграције у пољопривреди, опадајућа заинтересованост за пољопривреду, непостојање контроле произвођача над продајом властитих производа, скоро потпуно изостајање повезивања на основама интереса, општа незапосленост, неадекватна и ретроградна аграрна политика која се проводи у 2001. и 2002. години и многи други фактори заједно стварају потребу улагања знатних напора свих заинтересованих на стабилизацији пољопривредног сектора.

Стабилност домаћег снабдјевања храном је стратешко питање свих земаља.

Уважавајући чињеницу да је природна задужбина Републике Српске (земљишни и климатски услови, биолошки темељи, традиција у производњи) и људски ресурси, могу да дају компаративну предност њеној пољопривреди у односу на окружење.

Пољопривредни потенцијал изражен кроз 57% обрадивог земљишта БиХ, налази се у РС, и представља капиталан ресурс.

У РС живи око 1.400. 000 становника, са 410. 000 домаћинстава, од чега 258000 домаћинстава су пољопривредна (56% укупног броја) гдје преовлађују мала пољопривредна газдинства, што представља наглашен фактор ограничења пољопривредне производње.

Око 93% укупног пољопривредног потенцијала је у приватном власништву.

Позитивна кретања у овом сектору постигнута 1998-2000. године доведена су у питање неадекватном и ретроградном аграрном политиком у 2001. и 2002. години коју проводи садашња Влада.

СНСД је незадовољан садашњом аграрном политиком која се огледа у сљедећем:

  • укидањем субвенција за дизел гориво и ђубриво;
  • увођење пореза на све репроматеријале за пољопривреду (први пут од другог свјетског рата и једина земља у окружењу);
  • прерасподјела буџетских средстава на штету пољопривреде;
  • значајно успоравање успостављања неопходних институција
  • увођење непотребних мјера забране промета пољопривредним производима;
  • угрожавање принципа слободне трговине иземђу ентитета;
  • процес приватизације прерађивачких капацитета са значајним обиљежима корупције (Витаминка), што ће имати далекосежније негативне ефекте на пољопривреду РС;
  • недостатак кредита и високе каматне стопе ограничавају могућност пољопривредних произвођача да финансирају основна средстава, те могућност финансираја пољоприврено-прерађивачке дјелатности (тихе санкције међународне заједнице - због структуре актуелне власти)
  • енормно повећање свих такса при извозу пољопривредних производа што умањује конкурентну способност ионако малог извоза (до 15% вриједности робе).

Оваква аграрна и фискална политика актуелне владе довела је до енормног повећања цијене коштања пољопривредних производа и драстично смањила конкуретне способности домаћег производа.

Ми желимо да остваримо оживљавање и реконструкцију пољопривреде што је прије могуће и прилагодимо је развијеним земљама јер пољопривреда има потенцијал за дужи рок, да буде мотор за раст укупне привреде РС, али само ако се реконструише кроз процес приватизације и тржишних принципа. Њене извозне преформансе и база биће актрактивна за нова инвестирања и домаћег и страног капитала.

ШТА ЋЕМО УРАДИТИ ?:

  1. Реконструкцију министарства,
  2. успоставити неопходне институције,
  3. прерасподјелити буџетска средстава у корист пољопривреде,
  4. прилагодити фискалну и царинску политику развоју пољопривреде,
  5. увести институт субвенција и подстицајних мјера,
  6. формирати аграрни фонд,
  7. развијати финансијску инфраструктуру (лако доступну произвођачу),
  8. дефинисати земљишну политику,
  9. развијати нови концепт - савременог задругарства,
  10. успоставити тржиште пољопривредних производа,
  11. прилагодити систем образовања у пољопривреди тржишним условима производње,
  12. усвоити стандарде ЕУ, и
  13. све ово подупријети савременим законодавством, а то су основне претпоставке успостављања механизама за вођење квалитетне и успјешне аграрне политике за какву се залаже Савез независних социјалдемократа

1. МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ПРЕХРАНЕ

Садашња организација Министарства је пренешена из комунистичног система и као таква нема капацитета да задовољи потребе и услове новог времена.

СНСД се залаже за хитну реконструкцију Министарства по условима и захтјевима који проистичу из потребе успостављања такве организације која би могла преузети пуну одговорност за развој пољопривреде РС.

Прехрамбену индустрију, која је до сада била у надлежности Министарства индустрије премјестити у надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и прехране, а водопривреду ставити у надлежност неког другог министарства (Министарство за екологију ?).

СНСД ће инсистирати на стварању младог, квалификованог и професионалног административног апарата који ће бити квалитетно обучен, и који неће трпјети измјене са промјеном политичких односа у РС.

Садашње сједиште Министарства не омогућује ефикасну функционалност ове институције и ми ћемо се према овој чињеници односити тако да ново рјешење обезбједи ефикасну функцију.

2. ФИСКАЛНА И ЦАРИНСКА ПОЛИТИКА У ПОЉОПРИВРЕДИ

СНСД је апсолутно незадовољна аграрном политиком актуелних власти, које су недвосмислено показале да пољопривреда као стратешка грана није предмет њиховог интересовања, што се најбоље показало кроз фискалну и царинску политику која је у свему била погубна по пољопривреду РС.

Ø увођење пореза на репроматеријале за пољопривреду;

Ø увођење пореза на пољопривредне производе;

Ø увођење нових такси и знатно повећање постојећих;

Ø увођење царина на поједине репроматеријале за пољопривреду производњу;

Ø увођење царина на механизацију, резервне дијелове које се користе у пољопривреди;

Ø увођење посебних такса ( прелевмана) на садни материјал и приплодну стоку;

Ø увођење царина на опрему за прехрамбену индустрију;

Ø увођење забрана на унутрашњи и спољнотрговински промет стоке и прехрамбених производа од стоке са пуно елемената корупције;

Ø увођење пореза на све пољопривредне услуге;

Ø повећање извозних такса.

СНСД свјесна значаја и могућности пољопривредне производње за укупна економска, социјална, а и политичка кретања, ће се залагати за:

Ø Хитно укидање пореза на репроматеријале за пољопривредну производњу;

Ø Одмах укинути порезе на пољопривредне производе;

Ø Укидање пореза на све пољопривредне услуге и услуге у функцији унапређења пољопривредне производње.

Свјесна чињенице да је царинска политика предмет расправе на нивоу БиХ, СНСД ће у сарадњи са властима и политичким партијама из ФБиХ инсистирати на:

Ø Укидању царина на све репроматеријале за пољопривредну производњу који се не производе на простору РС и БиХ или чија производња није довољна за максимално кориштење постојећих капацитета,

Ø Укидање царина на увоз пољопривредне механизације и резервних дијелова који се не производе на простору РС и БиХ,

Ø Укидање посебних такса (прелевмана) на садни материјал, сјемена , приплодну стоку и репроматеријале који се не производе или их нема довољно на подручју РС и БиХ,

Ø Укидање царина на опрему за прехрамбену индустрију која је у функцији развоја пољопривреде (прерада млијека и меса, прерада воћа и поврћа, прерада љекобиља, те прерада осталих пољопривредних производа),

Ø Укидање свих непотребних забрана у унутрашњем и спољнотрговинском промету и елиминација злоупотреба институција РС, а у циљу остваривања интереса појединаца и група,

Ø Елиминисање свих препрека за несметан извоз стоке и прехрамбених производа анималног порјекла у земље ЕУ, уз кориштење одобрених преференцијала.

3. БУЏЕТ И ПОЉОПРИВРЕДА

Политичке партије које учествују и врше власт у РС свој однос према пољопривреди као стратешком и најважнијем сектору су показале кроз усвојени Буџет за 2002. годину.

Предлогом да се за укупне потребе пољопривреде РС, укључујући и трошкове у самом Министарству, издвоји свега 2, 8% буџетских средстава уз сва оптерећења преко фискалне и царинске политике, странке на власти су дефинитивно показале непостојање аграрне политике, те да пољопривреда ни у 2002.години није у фокусу њиховог интересовања.

СНСД полазећи од значаја пољопривредног сектора за укупан економски, социјални па и политички развој се опредјељује за значајно учешће пољопривреде у Буџету РС.

Повећање учешћа пољопривредног сектора у Буџету РС би се кретао од 10% у 2003. години до 20% у 2007. години.

СНСД ће инсистирати да се у буџетима општина најмање 10% средстава издвоји за развој пољопривреде и села на том подручју.

4. СУБВЕНЦИЈЕ, РЕГРЕСИ И ПОДСТИЦАЈНЕ МЈЕРЕ

У ситуацји када укупна издвајања из Буџета за 2002. годину за пољопривредну производњу и прехрамбену индустрију износе 2,8% немогуће је говорити о постојању аграрне политике на овом простору.

И поред постојања минималних издвајања за субвенције и регресе неких пољопривредних производа (млијеко и приплодна стока) може се констатовати да уопште не постоји политика субвенција регреса и постицајним мјера у овом сектору.

СНСД се залаже да у Буџету РС издвајање за потребе пољопривреде и прехрамбене индустрије достигну ниво да се поред осталог обезбједи:

Ø Регреси за нафтне деривате за потребе пољопривреде и прехрамбене индустрије;

Ø Регреси за ђубриво и заштитна средства за потребе пољопривредне производње;

Ø Регреси за сјеменску робу, садни материјал и приплодну стоку;

Ø Регреси за камату по кредитима употребљеним за развој пољопривредне производње и прехрамбене индустрије;

Ø Постицајне мјере за извоз пољопривредних производа и производа прехрамене индустрије (произведених од домаћих сировина);

Ø Постицајне мјере за производњу најважнијих производа (мијеко, месо, воће , поврће , житарице, индустријско биље итд.)

Ø Постицајне мјере за производњу сјемена, садног материјала и приплодне стоке на подручју РС.

5. АГРАРНИ ФОНД

Да би се остварили развојни циљеви пољопривредног сектора, за које постоје сви природни услови, неопходно је обезбиједити знатна финансијска средства и поставити организацију да та средстава буду доступна крајњим корисницима (пољопривредним произвођачима).

СНСД ће инсистирати на хитном успостављању аграрног фонда као основе за све развојне програме.

Средства за аграрни фонд ће се обезбиједити из:

Ø Буџета РС,

Ø већ пласираних средстава међунаронде заједнице,

Ø новим међународним кредитним линијама,

Ø новим донацијама и

Ø банкарским средствима.

Управљање овим фондом вршиће се преко кредитне агенције у којој ће доминирати стручњаци из различитих области ( факултети, институти, НВО, фармери и остале институције), а утицај политичких партија и Владе ће бити сведен на најмању могућу мјеру.

СНСД ће се залагати за формирање специјализоване аграрне банке користећи искуства из развијених земаља и земаља које су прошле процес транзиције.

Отварањем филијала Аграрне банке у регионалним центрима (Бањалука, Добој, С.Сарајево, Бијељина и Требиње) обезбиједиће се доступност сваком произвођачу са простора РС.

6. РУРАЛНО КРЕДИТИРАЊЕ

Ако се узме у обзир постојање преко 258.ООО сеоских домаћинстава односно чињеница да на селу живи око 60% укупног становништва РС, значај унапређења пољопривреде и обезбјеђење нормалних услова живота у сеоским заједницама за СНСД представља најбитније економско, социјално и политичко питање.

Да би се могла остварити обнова и модернизација пољопривреде мијењајући на боље и структуру производње, продуктивност и профитабилност потребно је обезбиједити додатна финансијска средства, мање камате, одговарајући грејс период, и доступност обичног фармера таквим средствима.

СНСД ће се уз помоћ међународне заједнице залагати за успостављање финансијског потенцијала, те изградњу неопходне инфраструктуре за обезбјеђење сеоских кредита, прилагођених малим фармерима.

Развој мреже комерцијалних банака, формирање штедно-кредитних задруга, микрофинансијских организација, могу одговорити овом задатку и СНСД ће у потпуности подржати све овакве иницијативе и пројекте.

СНСД се залаже за успостављање политике модернизаицје сеоских подручја РС користећи искуства земаља које су пролазиле или пролазе кроз ову фазу рјешавања сеоског развоја. За ову сврху користиће се како Буџет РС, општински буџети, тако и страни извори који буду на располагању.

СНСД се залаже за стварање фондова за развој сеоских подручја, како на републичком тако и на општинским нивоима, који ће обезбиједити осим изградње неопходне инфраструктуре и отварање нових радних мјеста у непољопривредним дјелатностима.

7. ЗЕМЉИШНА ПОЛИТИКА

Расположиво пољопривредно земљиште у РС је веома лимитирано и уситњено на велики број малих парцела, што је само по себи ограничење за комерцијално и тржишно бављење пољопривредном производњом.

СНСД инсистира на успостављању потупно нове земљишне политике која подразумијева:

Ø доношење новог закона о пољопривредном земљишту;

Ø доношење закона о реституцији пољопривредног земљишта и хитно враћање земљишта власницима од којих је одузето у периоду послије 1945. године;

Ø доношење закона о насљедству којим ће се онемогућити даље уситњавање посједа;

Ø значајно смањење такса и пореза на све земљишне трансакције;

Ø правилно регулисање употребе пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе, дефинисање права и одговорности у овом процесу, те значајно смањење такса код ових трансакција;

Ø донијети законске оквире и формирати институције за успостављање тржишта овим ресурсом. Посебно треба регулисати питања међуентитетских земљишних трансакција;

Ø стандардизовати законске форме за закуп и продају земљишта и тако елиминисати могућност злоупотреба;

Ø неопходно је покренути неколико иницијатива како законодавних , тако и институционалних за унапређење ефикасности коришћења и заштите пољопривредног земљишта, државних фарми у РС.

8. ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ И УДРУЖЕЊА

У пријератном периоду земљорадничке задруге су представљале једини облик организовања у којом су пољопривредни произвођачи (фармери) могли да задовоље потребе бављења пољопривредном производњом у свом домаћинству. Држава је подржавала стварање земљорадничких задруга у којима је омогућено успостављање кооперантских односа.

Иако је 1998. године донешен Закон о земљорадничким задругама процес прилагођавања структуре задруга новим условима привређивања, очигледно не доноси резултате, посебно неће донијети никакве реалне промјене у смислу избора руководства, права власништва или оријентације ка пружању услуга фармеру.

СНСД ће инсистирати на хитним измјенама закона о земљорадничким задругама и другим облицима организовања приватних пољопривредних произвођача, који ће уважити најбоља свјетска искуства у условима тржишне привреде.

У законском рјешењу пронаћи начин да се постојеће задруге трансформишу у савремено организоване задруге посебно у смислу избора руководстава права власништва и оријентације ка пружању услуга за стицање користи чланова задруге.

СНСД ће се залагати на формирању нових земљорадничких задруга и трансформацији постојећих уз претходну измјену законског оквира на сљедећим принципима:

Ø један човјек, један глас, један улог,

Ø руководство бира искључиво чланство задруге,

Ø задруге обављају послове које захтијевају чланови и раде искључиво у њиховом интересу,

Ø основа удруживања је искључиво економски интерес чланова,

Ø интерес задруге и задругара је изнад интереса сваког појединца и

Ø формирање задруга као непрофитних организација уз могућност коришћења пореских олакшица.

СНСД ће хитно тражити доношење мјера за спречавање злоупотребе задружном имовином на цијелом простору РС, која је у 2001. и 2002. години попримила огромне размјере уз подршку владајућих структура.

СНСД ће подржавати све облике удруживања пољопривредних произвођача ради остваривања интереса, како пољопривреде уопште, тако и фармера појединачино.

СНСД ће инсистирати на доношењу Закона о пољопривредној комори на добровољној основи и охрабрити дјеловање пољопривредне коморе на стварање што повољнијег амбијента за тржишно дјеловање.

9. ТРЖИШТЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

С обзиром да је база пољопривредних ресурса велика, те да је домаће тржиште мало, РС има капацитет да производи вишкове за извоз већине пољопривредних производа.

Потребно је развити тржишта за те производе и повећати способност тржишне конкуренције. Осим тржишта Федерације БиХ на којем нема или не би требало бити препрека за трговину, (лако је доступно и добро познато) , мора се радити на развоју тржишта ван БиХ.

Ø СНСД ће снажно подржати преко аграрног фонда развој прерађивачких капацитета као и развој институција за маркентинг у пољопривреди уз очекивање велике користи за произвођаче, а и за потрошаче.

Ø Субвенције за све извезене пољопривредне производе као и производе прерађивачке индустрије.

Ø Приватизација постојећих прерађивачких капацитета као и изградња нових, један је од најважнијих елемената на сређивању тржишта пољопривредним производима и кроз елементе аграрне политике ће у потпуности бити подржавана.

Ø Развој нових земљорадничких задруга и прилагођавање постојећих новим принципима савременог задругарства у уситњеној пољопривредној производњи одиграће пресудну улогу.

Ø Доступност тржишне информације је битан предуслов за доношење битних одлука у агробизнису, стога ћемо у потупности подржавати све иницијативе за стварање институције за те намјене (пољопривредни тржишни информациони систем)

Ø Контрола државне границе је веома битан моменат заштите домаћег тржишта, па стога ћемо инсистирати на успостављању адекватних стандарда квалитета производа при увозу и извозу.

Ø СНСД ће путем буџетских а и других извора обезбиједити значајна средства за едукацију свих кадрова у области агробизниса, прерађивача пољопривредних производа, маркетинга у пољопривреди, менаџмента, како би што прије оспособили домаће кадрове за међународну тржишну конкуренцију.

Ø Увођење ЕУ стандарда у производњу и промет пољопривредним производима и производима прерађивачке индустрије.

10. ОБРАЗОВАЊЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Основне одлике цјелокупног система образовања у претходном периоду биле су:

Ø образовање стручњака за државна пољопривредна предузећа, задруге и јавне институције,

Ø основни циљеви образовања су повећање производње, али не и повећање профита и

Ø мала приватна пољопривредна газдинства остала су без директног утицаја образовања.

У послератном периоду након прихватања тржишних принципа привређивања неопходно је радикално извршити промјене у систему образовања, прихватити нове приступе цјелокупног система образовања у пољопривреди.

Ø СНСД ће подржати отварање довољног броја средњих пољопривредних школа за школовање младих фармера. Истовремено кроз разне изворе финансирања ( међународна заједница и Буџет ) обезбиједити претпоставке за висок ниво образовања и обуке фармера.

Ø Средње пољопривредне школе ће обавезно имати програме за образовање одраслих што ће омогућити садашњим фармерима да подигну ниво свога знања.

Ø СНСД ће се залагати за успостављање и других видова организовања институција за образовање садашњих фармера.

11. ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Ø Садашње нерационално и на уштрб квалитета формираних Пољопривредних факултета, без политичких оптерећења разрјешти на начин да се обезбиједи висок ниво вођења наставног процеса

Ø Кроз процес реформе Универзитета, Пољопривредн факултет треба бити савремени факултет, какви постоје свугдје у свијету, увођењем ЕУ стандарда, обезбјеђивањем практичне наставе и јачања научно истраживачке функције.

Ø Обезбиједити функционалну везу између Пољопривредног факултета и Министарства пољопривреде, шумарства и прехране.

Ø СНСД ће се залагати за отварање могућности стварање новог, младог наставног кадра на факултету, додатно оспособљеног на европским и свјетским искуствима, издвајањем дијела буџетских средстава за те намјене.

Ø Кроз процес приватизације државних пољопривредних предузећа и располагањем пољопривредним земљиштем тих предузећа, обезбиједити формирање факултетске огледне фарме која ће за истраживања и образовање свих нивоа и у ове сврхе обезбиједити дио буџетских средстава

(Александровац - Радна јединица ПИК «Младен Стојановић»)

12. ПОЉОПРИВРЕДНИ ИНСТИТУТ БАЊА ЛУКА

Пољопривредни институт Бањалука у пријератном периоду своју дјелатност је обављао преко матичне институције и мреже пољопривредних завода смјештених у Добоју, Бијељини, Сокоцу (кромпир) и службе у Требињу.

СНСД се залаже за потпуно ново дефинисање улоге и организације Института која ће бити усмјерена на постизање што бољих економских резултата малог приватног фармера.

Знатно већа издвајања из Буџета за примјењена истраживања и дјелатности Института са новом концепцијом и новим циљевима СНСД је спреман подржати.

У склопу Института посебну пажњу посветити развоју и техничкој опремљености Завода за сточарство који би се бавио сљедећом проблематиком:

Ø исхрана домаћих животиња,

Ø репродукција,

Ø оплемењивање и селекција,

Ø мљекарство и зоохигијена и

Ø развоју неконвенционалне анималне производње

Формирање пољопривредног истраживачког вијећа на нивоу РС које би доносило програм истраживања и вршило распоређивање средстава намјењених истраживању је начин да се правилно усмјере расположива средства. Вијеће би сачињавали представници: фармера, пољопривредних предузећа, института, факултета, стручних савјетодавних служби и Владе.

Резултати испитивања на Институту морају преко мреже регионалних и општинских стручних (савјетодавних) служби бити доступни приватним фармерима.

СНСД сматра да је неопходно обезбиједити знатан број младих стручњака за рад на Институту , те да је за потребе додатног школовања и специјализације у иностранству, неопходно обезбиједити средства из Буџета.

Осим истраживачке дјелатности Институт ће обављати и низ контролних функција за чије је успјешно обављање неопходно Институт у цјелини технички подићи на знатно виши ниво (опремљеност лабораторија и едукација кадрова).

13. ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСТИТУТ

«Др Васо Бутозан» БАЊА ЛУКА

Ø Материјално и кадровски ојачати Ветеринаски институт «Др Васо Бутозан» и довести га до нивоа да преузме улогу Државног ветеринарског института за БиХ,

Ø Институт мора бити оспособљен и опремљен како би постала референтска кућа за читаву БиХ, како би преузела улогу;

- контроле здравља животиња,

- контроле намирница животињског поријекла,

- контроле анималних производа домаће производње и

- контрола извоза и увоза, поментутих производа.

Ø Формирати најмање три регионалне дијагностичке лабараторије, на простору РС, оспособљена да успјешно могу извршити своју обавезу;

Ø Знатно већим издвајањима из Буџета финансирати:

Ø дијагностичка испитивања заразних болести домаћих животиња (оне заразне болести за које стручњаци процијене да су актуелне и представљају проблем за Републику),

Ø примијењена истраживања,

Ø набавку нове опреме и дијагностичких средстава,

Ø школовање кадрова - специјализације, субспецијализације, магистарскии и докторски студиј.

14. СТРУЧНЕ (САВЈЕТОДАВНЕ) СЛУЖБЕ

У овом тренутку постоји потреба за подршком у пољопривреди директно у производном процесу и капиталном инвестирању. Истовремено је неопходно организовати обуку и консултатске активности са циљем пружања информација фармерима.

Потреба за организовање стручне подршке , заснована је на сљедећем:

Ø низак ниво обучености фармера,

Ø опште стање је измјењено и постоје ситуације када фармери морају да доносе одлуке у односу на савремену производњу, маркетинг и профитабилни менаџмент, а овај облик знања они не посједују,

Ø преносу информација из Министарства посебно: стратегија развоја пољопривреде, законска регулатива, одлуке Владе;

Ø примјена резултата истраживања у пољопривредну праксу,

Ø подршка фармерима у менаџменту, организацији и ефикасности пољопривредне производње.

СНСД се залаже за изградњу савремене стручне (савјетодавне) службе, која би била добро организована, оспособљена, финансијски обезбјеђена (Буџет), са великом ефикасношћу код пољопривредних произвођача.

СНСД сматра да у свакој општини треба бити организована стручна (савјетодавна) служба која ће бити технички опремљена и обучена за задовољавање потреба фармера.

СНСД ће подржати даљње јачање регионалних стручних (савјетодавних) служби лоцираних у Бањалуци, Добоју, Бијељини, Сокоцу и Требињу.

У управљачку структуру стручних (савјетодавних) служби треба обезбиједити поред представника

факултета, института, Владе и значајан број представника фармера.

15. ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

Садашња пољопривредна производња у цијелини н езадовољава потребе тржишта РС и ФБиХ, више од 30% укупних потреба.

Веома ниски приноси, незадовољавајућа структура, непостојање прерађивачких капацитета, неадекватна организованост пољопривредних произвођача, недовољна и недоступна финансијска средстава, непостојање неопходних инстутуција, лоша фискална и царинска политика, непостојање субвенција и постицајних мјера, само су неки од разлога тешког стања пољопривреде РС.

Да би се кренуло у рјешавање веома тешког стања у овој области, СНСД жели подржати многе активности специфичне за поједине области које имају заједнички назив «пољопривредна производња».

МЈЕРЕ У БИЉНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Ø Мјерама аграрне политике желимо на тржишту РС обезбиједити широку лепезу најквалитетнијих сјемена и садног материјала;

Ø Инсистирати да се мултипликација ових сјемена врши на простору РС код приватних пољопривредних произвођача;

Ø Обезбиједити квалитетну и независну контролу сјемена на тржишту, кроз овлаштене домаће лабараторије за издавање церитификата о стандардима ИСТА (међународна асоцијација за тестирање сјемена);

Ø Подржавати успостављање домаћих расадника за воће код приватних произвођача са успостављањем механизама контроле квалитета у домаћим лабараторијама;

Ø Кредитним линијама омогућити набавку јефтиних система за наводњавање као једног битног елемента за високу производњу;

Ø Афирмисати и подржавати оснивање различитих организационих одлика за рационално и ефикасно кориштење пољопривредне механизације у условима ситних приватних посједа који карактеришу РС ( круг машина );

Ø Подржати развој противградне службе на цијелој територији интензивне пољопривредне производње као јавне институције за РС. Поред тога подржавати и успостављање осталих система противградне одбране;

Ø Питање фитосанитарне заштите у РС и БиХ успоставити на рационалан и ефикасан начин уз претходно доношење комплетне законске регулативе, која ће одговарати стандардима тржиштима ЕУ;

МЈЕРЕ У СТОЧАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Обезбиједити увоз приплодног материјала из земаља ЕУ, у циљу обнове сточног фонда и ставарања квалитетне генетске базе за даљни развој сточарства;

Стимулисати задржавање подмлатка генетски квалитетних грла, посебно у говедарству;

Успоставити репроцентре у приватном власништву на локацијама које располажу природним ресурсима за ту производњу;

Ø Извршити приватизацију Ветеринаско сточарског центра Бањалука;

Ø Укинути монопол на промет и употребу животињског сјемена, који сада држе ветеринари, а успоставити модел обуке да ове послове успјешно обављају техничари и сами фармери;

Ø Успоставити законодавство и прописати стандарде и услове у производњи, преради, промету, затим стандарде квалитета за домаће и увозне производе анималног порјекла, одредити услове за увоз и извоз живе стоке и сточног сјемена;

Ø Законски регулисати промет и употребу ветеринарских лијекова, вакцина и дијагностичких средстава и елеминисати монополе и утицаје појединаца у овој области;

Ø Преиспитати цјелокупну организацију и улогу ветеринарске службе на нивоу РС и БиХ, те онемогућити злоупотребу у промету стоке и произовда анималног порјекла ( посебно у сфери увоза ) те значајно подићи одговорност у овој области;

Ø Значајно подмладити ветеринарску инспекцију уз кориштење искустава развијених земаља.

ШТА СУ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОВОГ ПРОГРАМА?

Ø Програм је свеобухватан, реалан, функционалан и заснован на европским искуствима у вођењу аграрне политике.

Ø Кроз реализацију Програма се обезбјеђује ангажовање свих ресурса и кадровских потенцијала са којима располаже РС.

Ø Програм је првенствено усмјерен на непосредног / приватног пољопривредног произвођача (фармера).

АУТОРИ ПРОГРАМА

1. Дипл. инж. Ненад КЕСИЋ

Координатор пројекта

2. Проф. др Никола МИЋИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

3. Проф. др Јован ТОДОРОВИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

4. Доц. др Гордана ЂУРУЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

5. Доц. др Драгутин МАТАРУГИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

6. Доц. др Миленко ШАРИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

7. Доц. др Михајло МАРКОВИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

8. Мр Миланка ДРИНИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

9. Мр Ђурађ СМИЉАНИЋ

Пољопривредни факултет Бања Лука

10. Мр Душан НЕШКОВИЋ

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади РС

11. Дипл. инж. Предраг СЛАДОЈЕВИЋ

Савјетодавна служба