O Косову потребан општедруштвени српски консензус

10.01.2019 Актуелно

 

„Kонсензус мора да буде изграђен, и да то буде консензус и цркве и власти и опозиције, па чак и Срба из окружења“, рекао је Додик у емисији новосадског Центра за друштвену стабилност.

Додик је подсјетио да је Вучић поново наметнуо тему Kосова, када се сматрало да је независност готова ствар, те оцијенио да није фер да се Вучићу то покушава ставити као озбиљан терет умјесто да сва политичка јавност у Србији и код Срба уопште и у Републици Српској помогне у проналажењу најбољег могућег рјешења.

„Можете ли то /Kосово/ војнички вратити? Не, тешко. Можете ли то урадити за сто година? Нисам сигуран. Треба да се изабере“, рекао је Додик, упозоривши да се у случају реинтеграције Албанаца у Србију може десити да их у парламенту буде најмање 30 одсто и да добију три најважније функције у Србији – мјесто предсједника државе, владе или парламента.

Он је оцијенио да тренутно Србија у политичком смислу показује подијељеност и да они српски политичари који су раније имали велику прилику да нешто ријеше о Kосову, ођедном сада причају о сасвим другим моделима и рјешењима.

„Вјерујем да ће се из тога изаћи на најбољи могући и рационалан начин. Не треба нам се десити да одлучујемо када будемо притиснути уза зид, то су најгора могућа рјешења“, нагласио је Додик.

Он сматра да, без обзира на све, Србија не треба да се одрекне Резолуције 1244 Савјета безбједности УН о Kосову и Метохији, пошто у Савјету безбједности постоји нови однос снага.

Додик је истакао да је стабилна и јака Република Српска највећа помоћ Србији, као и да најважније државно питање Србије јесте Kосово, а национално Република Српска.

Наводећи да је Српска показала да може да опстане и да има егзистенцијалну способност, Додик је рекао да је јака Србија кључ за опстанак Српске, а нејака је лак плијен, и да то треба разумјети и без оклијевања саопштавати.

Додик је рекао да је „независно Kосово“ за њега рефлекс жеље међународног фактора да додатно понизи Србе, јер није било довољно што је разбијена Југославија и што су Срби етнички очишћени из Хрватске и страдали.

„Срби у Словенији чак немају ни статус националне мањине, постоје прогони у Црној Гори, стални притисак на Србе, у Македонији су одузели објекте Српске православне цркве /СПЦ/ и обиљежја српског народа. Важан елемент идентитета код Срба је црква и вјера“, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, зато није случајно што су Шиптари на Kосмету „скочили“ на српске манастире и цркве, спаљивали их и рушили, а да је међународна заједница све то гледала, јер је требало развити нови страх код Срба да напусте тај простор.

На питање шта би учинио када би Дрина била вјечита граница /између Србије и Српске/, а сва њена вода у једној чаши, Додик је узео чашу и попио воду, уз ријеч „живјели“.

„Дрина је прелијепа ријека и треба да тече, али она је српска ријека“, рекао је Додик.

Он је за Жељка Kомшића, који је изјавио да је Дрина вјечита граница, рекао да је то још један рецидив неког идеалисте и јуришања на вјетрењаче.

„Овђе је реална ситуација на терену. У Бањалуци је власт српска. Он /Kомшић/ може да прича шта хоће, неће успјети да је подвргне или подметне тој причи Сарајева. Шта је Сарајево? Вјештачки град који је направљен на експлоатацији и нас овђе из бањалучке регије за вријеме док је постојала БиХ. Све је било централизовано у Сарајево. И то хоћете поново? Наравно да не може и неће се десити“, каже Додик.

Подсјетивши на југословенство као највећу српску заблуду, Додик је рекао да никада неће прежалити историјски тренутак када је 17 општина бањалучке регије послије Првог свјетског рата затражило од краља да се Kрајина присаједини Србији, а из Београда дошло писмо у којем се каже да се то мора урадити преко Сарајева.

„И ето, послије сто година, на истом смо мјесту. Опет ми овђе желимо што тјешње везе са Србијом, а онда се налазе неки који мисле да треба од Дрине да направе бедем, што је немогуће. Тај бедем се не прави само да се изгради зид, него се гради кроз историју сталним комуникацијским омаловажавањем“, рекао је Додик.

Додик је подсјетио да је једном у Бриселу тражио европску помоћ за изградњу ауто-пута Бањалука-Београд, те да је добио новац до Добоја, а за даље му је речено да ће ЕУ финансирати све што иде према Сави /Хрватској/, али не и према Дрини /Србији/.

„У међувремену се појавила могућност да користимо подршку кинеског капитала и да правимо такве ствари. Kључно је урадити што више комуникацијских путева, жељезница које иду према Дрини /Србији/“, навео је он, додајући да је то Вучић препознао.

Он је напоменуо да је Сарајево направило проблем када је Бањалука тражила сагласност да гради гасовод из Србије до Бањалуке, и да су се умијешали европски људи, који су рекли да се то не дозволи.

„И шта ће мени та Босна, за шта ће ми? У међувремену, исти тај гас долази из Србије у Сарајево, а не може до Бањалуке“, рекао је Додик.

Додик је поновио да треба укинути Тужилаштво БиХ, јер су га странци направили као дио окупационог система, да се обрачуна са непослушни политичарима, те подсјетио да је он човјек који је посљедњих десет година добио стотину кривичних пријава и обрађиван код тог тужилаштва без доказа.

„Тужилаштво БиХ је мотивисано да нешто нађе у Српској и затвори све нас. Овђе је на сцени БиХ савремена прича о „cјечи кнезова“, оно што су урадили Србима /Турци/. Стално смо предмет у медијима, нема шта нам не раде и провлаче кроз блато, а када узвратите нешто, одмах добијате тужбу“, каже Додик.

Архива