Додик је након састанка руководства СНСД-а новинарима у Бањалуци поновио да ће у понедјељак, 3. марта, упутити Влади текст закона о пребивалишту Републике Српске како би био усвојен у парламенту по хитном поступку.
Према његовим ријечима, за усвајање закона о пребивалишту БиХ постоји већина, али бошњачке партије мотивисане спекулацијама, спречавају одржавање сједнице Дома народа Парламентарне скупштине БиХ.
Сједница Дома народа, на чијем је дневном реду захтјев Савјета министара БиХ за разматрање по хитном поступку Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту држављана БиХ, прекинута је 24. јануара и 6. фебруара због недостатка кворума, јер је одсуствовало троје од петоро бошњачких делегата.
СДА се противи усвајању Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту држављана БиХ.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да одговорност за будућност стендбај-аранжмана са Међународним монетарним фондом /ММФ/ сноси сам ММФ са својим ригорозним условима, а не Република Српска.
Додик тврди да би Република Стпска могла да испуни и далеко ригорозније услове, али да услови које поставља ММФ нису реални и коректни.
„Не бисмо смјели дозволити да и овај пут кроз закон о раду дефинитивно сахранимо било каква радничка права и то нећемо урадити ни по цијену да нема стендбај-аранжмана“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци након састанка руководства СНСД-а.
Он је поручио да ће се радити на доношењу новог закона о раду, у који морају бити укључене све социјалне структуре и да тај закон неће бити донесен без радника.
„Хтјели смо да уђемо у тај аранжман и желимо и даље разговоре, али је немогуће да га прихватамо по условима и дефиницијама које су наметнуте“, истакао је Додик.
Према његовом мишљењу, крах економских реформи међународне заједнице представља, прије свега, крах међународне економске политике у БиХ и услова који су се наметали у ранијим стендбај-аранжманима који су се показали као лоши.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је за Републику Српску неприхватљив нацрт писма намјере Међународног монетарног фонда /ММФ/ за наставак аранжмана са БиХ, првенствено због инсистирања на што хитнијем доношењу новог закона о раду.
Цвијановићева је нагласила да је ММФ поставио обавезу да нови закон буде донесен у првом читању, односно као нацрт у Народној скупштини Републике Српске у мају.
„То за нас није изводљиво, првенствено јер је став Владе да се сва важна питања системског карактера рјешавају по принципу дијалога, а не насилним доношењем одређених законских рјешења којима неће бити задовољни сви социјални партнери“, рекла је Цвијановићева, која је међународни секретар СНСД-а, новинарима након консултација најужег руководства те странке.
Након састанка, којем су пристуствовали предсједник СНСД-а Милорад Додик, потпредсједник Никола Шпирић, предсједник Извршног одбора Небојша Радмановић и члан Главног одбора странке Зоран Тегелтија, Цвијановићева је навела да је ово први пут да ММФ износи круће захтјеве о питању новог закона о раду.
„Наше неслагање не односи се само на брзину доношења закона, већ и на нека суштинска питања у закону о којима ММФ инсистира. Слажемо се да треба да имамо модерно законодавство о раду, примјерено времену у којем живимо, али не желимо да донесемо било какав пропис којим ће бити угрожена права радника“, поручила је Цвијановићева.
Она је додала да закон овакве тежине, комплексности и важности, може бити донесен само на основу дијалога Владе, послодаваца и синдиката у Републици Српској.
„Став ММФ-а је да се иде и на редукцију плата, односно ММФ не одобрава наше интервенције према најугроженијима, што смо недавно урадили кад смо одлучили да буџетским корисницима са средњом и нижом стручном спремом вратимо плате на ниво из 2008. године“, напоменула је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, Влада је јасно опредијељена да интервенише тамо гдје је помоћ најпотребнија.
Цвијановићева је објаснила да су у захтјевима ММФ-а и одређена кретања на нивоу БиХ, на које Влада Српске не може утицати.
„Њихово тражење у вези са повећањем акциза за нас је неизвјесна прича, јер не знамо кад ће и са којим дневним редом бити сазиван парламент БиХ, с обзиром на дешавања у Федерацији БиХ“, нагласила је Цвијановићева.
Она је рекла да је Влада Српске заинтересована за закон о „Електропреносу“ зато што по том основу треба да добије 41 милион КМ, по основу нераспоређене добити, које би користила као буџетска средства и интервенисала гдје је најпотребније.
„Међутим, то је још један доказ да неинституционалност на нивоу БиХ погађа директно оне који су корисници буџета Републике Српске, а то значи да угрожава Републику Српску“, сматра предсједник Владе Српске.
Цвијановићева је поновила да је опредјељење Владе Републике Српске да се настави аранжман с ММФ-ом, али под условом да буде измијењено писмо намјере како би било реално изводљиво све оно што се од Владе тражи, а у супротном аранжман неће бити могуће одржати.
Она је додала да је Влада Српске у консултацијама с Владом Федерацијом БиХ, с којом ће у наредном периоду заузети заједнички став, те да су ставови двије владе о захтјевима ММФ-а у много чему једнаки.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да су Економском политиком дате значајне олакшице послодавцима у Српској, као и онима који долазе из Србије.Цвијановићева је, коментаришући премјештање из Српске у Федерацију БиХ капацитета појединих компанија из Србије, рекла да су у том ентитету многи производи из Србије, као и Српске „под блокадом“.
„То је тема једне од заједничких сједница двије владе. Добили смо објашњења да је намјера да се добије неко друго тржиште“, рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци.
Она је подсјетила да су у Републици Српској, на тражење послодаваца, ограничени парафискални намети и уведена категорија неопорезивог дијела дохотка од 200 КМ, што пружа помоћ и послодавцима из Србије у Републици Српској.