Додик је рекао да не мисли на промјене америчког или неког другог међународног става, мада се и ту нешто мијења, већ на чињеницу да Дејтонски споразум није поштован у протеклих 20 година, да су умањена права Републике Српске, да је положај Срба у околним земљама тежак и да је Србима сада већ доста свих понижења.

Он је објаснио да је вријеме да Срби изађу са јасним политичким, националним програмом и захтјевима, који би могли да буду њихов циљ у овом вијеку, за разлику од претходног, који је за Србе био катастрофалан.

Додик је истакао да српски народ мора да се издигне и каже шта жели да уради да му буде боље.

„А не овако поцијепани на српски национални и државни корпус, заокупљен стално неким рјешењима, да ли Косово, да ли Република Српска, да ли овамо, да ли тамо, без јаснога путоказа куда идемо…“, рекао је Додик за Тањуг.

Он је указао да је на првом мјесту потребно разграничење, зато што сви народи око Срба, којима су Срби донијели слободу кроз историју, покушавају да националну и државну градњу искључиво обављају на антисрпској политици.

„Од Хрватске до Бошњака овде у Босни, до Албанаца на Косову, и Црногораца у Црној Гори, па и Македонаца, који оспоравају право нашој Цркви тамо да егзистира и много чега другог. Ако је већ тако, онда је најбоље да се разграничимо“, оцијенио је Додик.

Он је истакао да то не значи да ће Срби правити бодљикаве жице на својим оградама већ да само хоће да афирмишу своје интересе.

„Значи, Република Српска, Србија, четири општине Косова, реинтеграција српске политике и националних интереса у Црној Гори“, објаснио је Додик појам „разграничења“ како га види.

Он је рекао да подржава идеју предсједника Србије Александра Вучића о разграничењу са Албанцима на Косову и Метохији, али да се истоворемено залаже и за разграничење у БиХ.

Додик је објаснио да БиХ има унутрашње, јасно повучене границе, катастраски јасно лоциране, које се зову ентитетске, те да разлога да сутра не буду неке друге.

„Само наивни могу мислити да је проблем Босне завршен тиме што се он херметички или хипотетички држи као такав“, рекао је Додик.

Додик је истакао да Република Српска треба да настави да се бори за свој пун државни капацитет, те да вјерује у ту идеју, без обзира на неке који би се, можда, сада с подсмијехом томе насмијали.

„Ја верујем, јер некако осјећам тај пулс народа овдје, који није престао да вјерује у ту могућност“, рекао је Додик,

Чињеницу да је у Србији на жесток отпор опозиције наишла идеја о разграничењу са Албанцима на Космету, коју је као лични став изнио Вучић, Додик је објаснио констатацијом да је једна од бољки српског народа у цјелини да урушава сваки свој ауторитет, и институционални и лични.

„Нема моћне нације у свијету без јаког лидера. А Срби као да упорно све ово вријеме покушавају да све своје лидере, или оне којима је дата прилика да буду лидери, некако оспоравају или сами уништавају“, рекао је Додик.

Он је напоменуо да је некадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић, који је убијен, постао велики државник тек када је сахрањен. „Прије тога, шта нисмо могли да чујемо о њему“, каже Додик.

Предсједник Српске је указао да је један дио концепта међународне заједнице да овим просторима влада дугорочно да урушава лидере и институције.

„Та прича је потребна и ми се морамо окупити око тог неког ауторитета“, рекао је Додик и подјсетио на честа оспоравања српског патријарха, односно да се оспорава све што долази као истински процес тражења и позиционирања нације и народа.

Додик је истакао да гаји велико поштовање према Цркви као „кључном елементу српског идентитета“, те да сматра да је из Дечана упућен веома озбиљан напад на Вучића због његове идеје о разграничењу са Албанцима.

„Немам намјеру да ником држим предавања и, наравно, да имам и саосјећање и емпатију, како год би то требало да се назове, према нашим људима који остају или су негдје далеко изван граница Србије. Али, да сада једна патетична прича о четири монахиње треба да буде искључиви фактор српске националне државне политике, то говори да је Србија демократско друштво, у коме је слобода мишљења далеко више изражена него што многи желе да признају самој Србији“, оцијенио је Додик.

Предсједник Српске је увјерен да ће Србија успјети да заштити своје интересе уколико се Вучић одржи као државник, а не само као политичар, јер државник „мора да доноси одлуке које ће се можда у том тренутку прогласити несхватљивим или некако другачије, али ће бити донесене искључиво у корист српског државног и националног интереса“.

Одговарајући на питање како види став њемачког канцелара Ангеле Меркел да нема промјене граница на Балкану и да ли се то односило на Републику Српску или на Косово или на обоје, Додик је рекао да је Њемачка „шампион у мијењању граница“ и да је управо она „детонирала промјену граница у бившој Југославији“.

На питање како гледа на спекулације да ће се питање Косова и Метохије рјешавати на некој међународној конференцији – Дејтону два, Додик је одговорио да Србима не треба тај Дејтон.

„То је глупост. Видим да претендујете на то да то треба да ријеши дипломатија. Дипломатија ће дати печат, а рјешење морамо ми овде да остваримо. Уколико будемо имали јединствен национални консензус, да став свих органа Србије буде јединствен шта се жели о том питању, онда је то сасвим једна друга ствар. Не треба оклијевати, јер све има неко своје вријеме“, закључио је Додик.