Додик је истакао да је овај датум изванредно подсјећање српском народу шта му се може десити уколико се Република Српска девастира.

„Инсистирање на овом датуму као дану независности доживљавамо као једну у низу провокација, у првом реду бошњачке политичке елите, која не пристаје на било какав договор о датумима који би били прихватљвиви за све, и што је најгоре која инсистира да се слави датум који је, касније ће се показати, практично био окидач за ужасан грађански рат који нам се догодио“, истакао је Додик.

Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле српску заставу.

Србе у Републици Српској и БиХ 1. март подсјећа и на нелегални референдум о независности БиХ, спроведен 1992. године, на који већина Срба није изашла и на којем су прегласани од друга два народа – Бошњака и Хрвата.

У дијеловима ФБиХ и ове године 1. март је нерадни дан јер се обиљежава такозвани дан независности БиХ, иако на нивоу БиХ никада није усвојен закон о празницима, па тако и о овом датуму.

У Републици Српској и дијеловима ФБиХ са хрватском већином овај датум се не обиљежава и радни је дан за све институције.