„Од локалних избора свјесно се покушава пласирати прича да је СНСД доживио пораз и о нејединству унутар СНСД-а. Мислим да су то само покушаји. СНСД је и након ових избора најјача, и мислим да ће и након општих избора 2014. остати најјача партија. Убијеђен сам да су тога свјесни и опозиција и међународна заједница и зато су напади на нас почели много раније него иначе“, категоричан је Шпирић и наглашава да у СНСД-у не постоје расколи, већ различита мишљења која треба превазићи кроз разговор челних људи те партије.
По његовом мишљењу, уколико СНСД и СДС наставе међусобну полемику, РС пријети дестабилизација.
„Иако је ФБиХ нестабилна, она не води ову врсту расправе која се води у РС, него расправу којом се покушава да дође до стабилне ФБиХ. Овђе, нажалост, дио опозиције уз помоћ међународне заједнице од стабилне РС жели да направи нестабилну РС. На то нико нема право“, рекао је Шпирић.
Изразио је мишљење да дијелу међународне заједнице ова полемика иде на руку.
„У ово вријеме божићних празника и уочи Дана Републике из болесничке постеље поручујем и једнима и другима да пруже руке и отворе дијалог о стратешким питањима и да их заједно рјешавамо“, рекао је Шпирић.
НН: Посљедњих неколико мјесеци све су учесталије приче о расколу, неслози и свађама унутар руководства СНСД-а. Шта је од тог тачно?
ШПИРИЋ: Од локалних избора се свјесно покушава пласирати прича да је СНСД доживио пораз и о нејединству унутар СНСД-а. Мислим да су то само покушаји. СНСД је и након ових избора најјача, и мислим да ће и након општих избора 2014. остати најјача партија. Убијеђен сам да су тога свјесни и опозиција и међународна заједница и зато су напади на нас почели много раније него иначе. Било је тих покушаја и раније и сваки пут смо ми кроз један радни доручак који организује предсједник или предсједник Извршног одбора успјели ствари довести на ниво који подразумијева консензус. Јако желим, чим изађем из болесничке постеље, да се видимо и будемо заједно. Мислим да наша снага није нарушена. Чак мислим да је, кад би било ко од нас покушао тражити срећу изван СНСД-а, он осуђен на неуспјех. Или ћемо успјети заједно, или ћемо доживјети неуспјех. Дакле, не постоје расколи у СНСД-у. Наравно да је логично да у СНСД-у има различитих гледишта, али морам да кажем да су сви људи који управљају СНСД-ом, од предсједника Додика, Радмановића, Радојичића, људи с великим кредибилитетом. Нико од нас нема право на сујету, зарад РС и нашег бирачког тијела. Кад год постоје различита мишљења, треба сјести и разговарати, и ми смо увијек тако поступали. Мислим да су покушаји изазивања раскола послије локалних избора извана и изнутра унутар СНСД-а ојачали. Након локалних избора терен је доста узбуркан и можда та узбурканост ствара привид или шаље поруку да постоје проблеми унутар СНСД-а. То заправо нису проблеми него потези које вуче руководство СНСД-а да стабилизује странку и припреми је за изборе. Тако да сам убијеђен да је СНСД јак и да ћемо послије избора остати најјача партија. Мислим да су грађани зрели да слабости које долазе извана па, наравно, и слабости изнутра препознају. РС треба да се воли и кад је у њој добро и кад је у њој лоше, она мора да остане генерацијама које долазе иза нас.
НН: Предсједник Милорад Додик говорио је, сами сте то споменули, о неким покушајима дестабилизације РС. Одакле то долази, од кога?
ШПИРИЋ: СНСД се у протеклих готово осам година показао много снажнијим него што су то очекивали неки међународни фактори, али и опозиција у РС и неке невладине организације. Не би ме зачудило да се ефекти глобалне економске кризе покушају искористити за стварање неких социјалних немира. Мислим да није немогуће да се за те намјене организују социјални бунтови и да за те намјене буду убризгана средства извана. Али, мислим да је то најгоре могуће рјешење, не само за РС него и за БиХ, јер је опасно људе који су на ивици неимаштине користити за такве ствари. Волио бих да ти који позивају те људе понуде и нека рјешења. Мислим да иза таквих ствари највише зараде они који имају највеће резерве стакла. Грађани ту не могу добити ништа. БиХ је земља којом неко покушава управљати на даљински управљач. СНСД и предсједик Додик својом харизмом и ријечи заправо људе који нису дорасли њему декуражира да разговарају с њим. Отуд толика галама и какофонија издалека. Мислим да је међународна заједница покушала да овђе формира компрадорске елите с којима управља извана и отуда нема дијалога унутар БиХ и РС. Сигуран сам, иако сам два мјесеца у болесничкој постељи, да су сви у руководству СНСД-а тога свјесни. И господин Радмановић и Радојичић, и предсједник Додик, који у задње вријеме снажно упозорава на изазове и пријетње према РС. Волио бих да ми неко каже када је предсједник Додик одбио озбиљни разговор са представницима опозиције? Сваки пут кад се изађе у неки од медија, небитно који, и пошаљу увредљиве ријечи на рачун предсједника, то не представља јачање РС. Слабљање предсједника Републике није јачање РС него је то слање поруке уху изван РС које хоће да чује да се одрађују послови онако као што је негђе зацртано. Неко то ради свјесно, а неко несвјесно. Зато ми је жао што се у ту полемику укључила једна опозициона странка као што је СДС. Требало нам је много времена да дођемо до стратешког споразума за политику у Сарајеву. Мислим да је то подразумијевало да се настави радити унутар РС, јер не може она бити стабилна ако сарађујемо у Сарајеву, а овђе се боримо једни против других. Не могу политичке партије бити оквир за мржњу. Оне морају бити оквир за сарадњу. Два највећа пријатеља који се баве боксом уђу у ринг, почесто добију тешке повреде, а послије оду на пиће, јер су велики пријатељи и желе опет једни друге да побиједе. Поручујем да су избори мјесто за представљање програма и политичке обрачуне. А кад након избора неко побиједи, онда то треба поштовати и сарађивати са институцијама. У ово вријеме божићних празника и уочи Дана Републике из болесничке постеље поручујем и једнима и другима да пруже руке и отворе дијалог о стратешким питањима и да их заједно рјешавамо, и то чини политичку ситуацију у једној републици озбиљном. Ако је озбиљна власт, а неозбиљна опозиција или озбиљна опозиција, а неозбиљна власт, не може се наћи рјешење. Мислим да је сада пређена црвена линија.
НН: Ако сам добро разумио, Ви говорите о отварању два „фронта“ – један против СНСД-а и један између власти и опозиције у РС од стране неких међународних фактора?
ШПИРИЋ: Наравно. Они желе управљати овим просторима. Да бисте то могли, мора постојати клацкалица. Та игра никада није престала. Зато ја и позивам све те људе које цијеним из сваке политичке партије, да је то разлог да се сједне и разговара. Поготово позивам да радимо на институционалном јачању РС и да се поштују институције, јер кад се не поштују институције, то код грађана ствара осјећај нелагодности. Остало је потпуно незапажено, мислим да је само предсједник Додик реаговао на то када је свебошњачки конгрес за предсједника изабрао бившег реиса Церића, а за предсједника Скупштине Зукорлића, онда се опозиција обратила Додику као да не пријети опасност РС од те приче. А заправо видите да угледни бошњачки интелектуалци, као што је професор Казаз, говоре да је то опасност за саме Бошњаке. Не може нешто што је опасност за Бошњаке бити добро за Србе и Хрвате. Све док је регион флуидан, није ни РС до краја стабилна. Зато мислим да треба очувати стратешке споразуме, а не измишљати нове неспоразуме. Зато се обраћам пријатељима из СНСД-а и СДС-у као озбиљној опозиционој партији. Они су прошли једну врсту кризе у коју би дио међународне заједнице и опозиција жељели да ставе СНСД. То су била тешка и туробна времена која смо прошли. Они немају право на ту игру.
НН: До сада смо имали нестабилну ФБиХ и стабилну РС. Да ли ћемо сада имати и нестабилну ФБиХ и нестабилну РС?
ШПИРИЋ: Мене не радује што је ФБиХ нестабилна. Треба све учинити да тамо дође до стабилизације. Ова посљедња полемика у РС, да је тако најблаже назовем, има окус горчине. Нема разлога да РС уђе у зону политичке нестабилности. РС треба да води рачуна о економији и економском развоју, како бисмо омогућили што бољи стандард за наше грађане. Али, уколико се буде наставило са оваквом игром, онда би нестабилност имала два крака, један у ФБиХ, а други у РС. На крају крајева, иако је ФБиХ нестабилна, она не води ову врсту расправе која се води у РС, него расправу којом се покушава доћи до стабилне ФБиХ. Овђе, нажалост, дио опозиције, уз помоћ међународне заједнице, од стабилне РС жели да направи нестабилну РС. На то нико нема право.
НН: У сриједу је Дан Републике. О чему ћете размишљати на тај дан?
ШПИРИЋ: Прво бих желио свим грађанима РС да честитам Дан Републике. На тај дан ћемо виђети да ли су људи из власти и опозиције спремни једни другима да стисну руку и честитају Дан Републике. Вјерујем да је то дан на који сви треба да будемо на окупу, ма колико имали различите ставове о ситуацији у РС. Не може се у вријеме глобалне еконсмке кризе, кад се многе јаке економије тресу, кад је незапосленост у Шпанији 50 одсто, очекивати да је РС и БиХ изолована оаза изобиља и благостања. Мислим да ће ова криза трајати много дуже него што се мисли. Још се не зна је ли криза досегла дупло дно. Ово је покушај тражења неког новог глобалног економског система. Ако неко очекује да ће то трајати као ђечји кашаљ, вара се. Ово ће трајати много дуже него што било ко очекује. Зато је ово позив на стрпљење, а не на мржњу. А тај позив подразумијева праведнију социјалну дистрибуцију унутар РС како не би то био повод за социјална незадовољства. И то је процес који тражи системске законе. И то подразумијева процес који тражи активну сарадњу владајућих и опозиције. То ни владајућа партија ни опозиционе странке не могу саме ријешити него морају радити заједно. Виђели сте како су САД у 12 сати обрадовале нацију за Нову годину? Како су се демократе и републиканци у 12 договорили да се не пређе литица економско-финансијског амбиса. То је примјер за власт и опозицију РС. Моја порука је да нам то буде за наук.