„То би се једнократно ријешило тако што би се исплатиле те обавезе и дуговања, а учинило да просјечна каматна стопа од 4,7 одсто постане драматично мања и, са осигурањем, не би требало да пређе један одсто задужења, са грејс периодом од двије године и роком враћања 10 година“, рекао је Додик на конференцији за новинаре на Јахорини.

Он је рекао да то говори о намјери да буду подстакнути привредни процеси.

Додик је нагласио да се дуг у БиХ кумулативно изражава, а локално дислоцира, као обавезе ентитета и других нивоа власти, што представља проблем.

„Нема изласка из економских криза и нема економског развоја ако нисте суверени у области монете, а БиХ то није“, рекао је Додик и навео да се постојећи систем одржава годинама.

Он сматра да је неопходно да домаћи кадрови преузму руковођење Централном банком која данас нема никакве друге функције, осим пуке статистике.

Додик је нагласио да, за разлику од БиХ, Њемачка и Србија се задужују код својих централних банака, додајући да Централна банка БиХ у овом тренутку има 1,2 милијарди евра реалног новца који се може убацити у платни промет.

„Ми имамо милијарду и 200 милиона евра новца са реалним покрићем, депонованих код страних банака, а идемо код страних банака да се задужујемо. БиХ неће успјети уколико не одбаци политику да странци одлучују у том сегменту“, рекао је он.

Предсједник Српске је указао да би 1,2 милијарде битно утицале на каматне стопе у БиХ које су сада око шест одсто, док њемачка привреда има негативне камате.

Додик је рекао да су земље еврозоне су, како би спасиле своју економију, путем Европске централна банка штампале 1.400 милијарди евра по 70 милијарди евра мјесечно и пласирала их јавном сектору.

Он је појаснио да је резултат такве политике да је прије пет година амерички долар био 1,5 евра, а сада је однос скоро један према један, због чега су данас доларски дугови 50 одсто већи.

Додик је, говорећи о финансирању ауто-путева у Републици Српској путем ЕБРД-а и Европске инвестиционе банке, рекао да су средства која се добијају повољнија од комерцијалних банака на тржишту, наводећи да је ове године бити изграђено нових 36 километара ауто-пута.

„Имајући у виду да је просјечна цијена пет до шест милиона КМ по километру, очекује се реализација око 150 милиона тих банкарских средстава“, рекао је Додик, истичући да су ауто-путеви оспособљени да реално враћају, те да је повећање акциза на гориво требало да додатно ријеши то питање.

Говорећи о продаји трезорских записа, предсједник Српске је рекао да је то уобичајена финансијска операција којој приступају многе земље Европе и свијета.

„Од 2012. године, што се тиче укупних обавеза које имамо, оне не прелазе 57 одсто домаћег производа. Ми смо само 2014. године имали ново задужење које је одговарало обавезама које смо исплатити“, рекао је Додик.

Он је нагласио да је Република Српска успјела да превазиђе тешке године, уз задржану ликвидност и ниво плата и пензија, а чак се разговара и да се ниво пензија повећа крајем године.

„Има одређених застоја. То није нетачно и не кријемо. Има неких обавеза које нисмо исплатили на вријеме, али стварамо услове да то системом репрограма платимо у наредном времену“, истакао је предсједник Републике Српске.