Република Српска ће се као страна потписница Дејтонског споразума и његових анекса придржавати члана 5. према коме „стране поздрављају и подржавају постигнуте договоре у вези са Уставом Босне и Херцеговине, изложеног у Анексу 4.“

Тим Анексом је прописано да ће се ентитети и сви њихови дијелови у потпуности придржавати овог Устава, који има предност над оним одредбама закона Босне и Херцеговине, као и устава и закона ентитета које нису у складу с њим“.

Уставом БиХ јасно је утврђена подјела надлежности између БиХ и ентитета по којој „све владине функције и овлаштења које у овом Уставу нису изричито додијељене институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима“.

Два пропала покушаја уставних промјена ради накнадне легализације наметнутих закона, познатих као „априлски“ и „бутмирски“ пакет, директно потврђују неуставност закона наметнутих од високих представника, па и оних закона које је донијела Парламентарна скупштина без изричитог уставног основа. Зато је проф. Касим Трнка након пропасти „априла у бутмиру“ писао да треба извршити „неопходну конституционализацију већ постигнутих реформи у области система одбране, правосудног система, система опорезивања, обавјештајно-сигурносних служби и других важнијих питања која су, умјесто уставом, уређена законима.“

Крајње је вријеме да Република Српска у складу са својим уставним положајем потврђеним Дејтонским споразумом, укине све неуставне прописе којима су успостављане нелегалне институције на нивоу БиХ. А много таквих се накотило у вријеме диктатуре ОХР-а и његовог Уставног суда коме су писали готове пресуде против права Републике Српске.