Да ли сте очекивали да ће Уставни суд БиХ забранити референдум о Дану Републике Српске?

— Очекивао сам нешто слично овоме. Све су индикације биле да се иде на заоштравање ситуације. Некоме очигледно одговара да гурне РС у ситуацију гдје мора да се бори за своја права и да штити свој уставни поредак и Дејтонски споразум са одлучношћу коју ће да покаже кроз спровођење референдума.

Са каквим последицама се суочава руководство у Бањалуци?

— Мислим да је ситуација јасна. Прво имамо низ нелегалних потеза који су нас увели у једну апсурдну ситуацију, а то је да Уставни суд утврђује нелегалност од стране високог представника, који је на неки начин отворио врата да политичко мешетарење камуфлира одлуке Уставног суда, јер је он први нарушио углед и легитимитет тог суда. Подсјећам вас и на апсурд да и послије 20 година у Уставном суду сједе три странца који заједно са бошњачким члановима прегласавају Србе, а понекад и Хрвате. Сада имамо велики проблем, јер се Уставни суд потпуно ставио у сврху једне политике која је смишљена да руши надлежност Републике Српске, да руши њене симболе. На тај начин од потписивања Дејтонског споразума трају озбиљни покушаји да се он и промијени и да се наведе да оно што је њиме гарантовано никада није ни постојало. То је чињеница да БиХ једино може да опстане у оквиру Дејтонског споразума, гдје јасно пише да је то децентрализована држава са два ентитета и три конститутивна народа.

Има ли краја доношењу оваквих одлука Уставног суда БиХ?

— Посљедња одлука о Дану РС је донесена уз гласове и хрватских представника, што је мени несхватљиво. Ако ико треба да се боји такве врсте преседана и који су били раније жртве прегласавања, то су Хрвати и у овој ситуацији само могу да нагађам да је то био притисак или договор Драгана Човића са Бакиром Изетбеговићем, али мислим да је то кратковидо и да је то лош потез хрватских судија који представљају политичку вољу своје земље. Што се тиче троје страних судија, ријетко се дешава да они показују своју вољу, објективно тумачење Устава и Дејтонског споразума. У суштини, они су преузели широки ауторитет и одговорност да се баве питањима које су у надлежности ентитета.

Свједоци смо градње нове реалности не само у БиХ, већ и на Косову и Метохији. Уједињене нације доведене су „миц по миц“ у ситуацију да буду нека врста посматрача, Резолуцију 1244 више нико ни не спомиње нити је поштује, онда схватате да ако РС пристане на ове притиске, онда се може очекивати и да Бањалука преда своје надлежности и права која јој припадају на основу Дејтонског споразума. Зато је битно да РС у овој борби истраје и да грађани покажу да су ипак они носиоци легитимитета и овлашћења која им припадају.

Америка је позвала све стране да поштују одлуку Уставног суда БиХ, јер би непоштовање значило подривање правне државе, стављање РС у изолацију и несигурност. Да ли је то тачно?

— Наравно да није. Амбасада САД у Сарајеву је један од кључних играча у сваком политичком предмету у Босни и Херцеговини. Ми знамо да она често тумачи Дејтон и међународно право на погрешан начин. Тај споразум не предвиђа наметање одлука кроз правно насиље које се већ дуже време спроводи од стране високог представника и међународне заједнице. РС постоји зато што су је њени грађани одлучно одбранили, гинули су у рату. Богу хвала, ова борба није борба са оружјем, али је то не чини ништа мање значајна зато што је РС угрожена. Ако се прихвати ова одлука, онда оваквом одлучивању нема краја и можемо да очекујемо да ће убрзо да постане спорно и име РС и сваки њен симбол. Зато је ова борба можда најважнија од рата до данас.

Предсједник Српске је одбацио спекулације да иде у Москву „по мишљење“. Колико је сусрет Додик—Путин у овом тренутку битан и за референдум?

— Сваки сусрет са предсједником РФ Владимиром Путином веома је битан за Републику Српску. Она је ентитет и са овом борбом и сусретом са Путином показује једну одређену снагу и да заслужује да буде поштована као и било који други субјект на међународној сцени. Разговор са предсједником РФ је добродошао што се тиче тајминга, то је симболика која је битна поготово што се тиче грађана РС, јер се често намеће теза да су изоловани. Овим сусретом у Москви се потврђује да је Српска равноправан партнер. То Бањалука жели и са осталим земљама, као и са Вашингтоном, али се са друге стране не показује добра воља. У контексту садашње ситуације нико не треба да сумња да је одржавање референдума искључиво воља народа, а не нечији притисак. Предсједник Путин је више пута показао да је искрен пријатељ не само РС него и српског народа и због тога је његова подршка у сваком моменту добродошла.

Како коментаришете чињеницу да се Александар Вучић противи, односно не подржава референдум у Републици Српској, док Владимир Путин даје отворену подршку?

— Србија првенствено има право према сопственој политици, народу и обавезама. Ово није ништа ново, Србија се и раније тако понашала — када су били актуелни Бутмирски преговори. Тадашња власт у Београду била је састављена из редова Демократске странке и вршила је велики притисак на предсједника Додика и да се тај споразум прихвати. РС је показала да има разумијевање за ставове Београда, јер је тада у питању била визна либерализација. Сада Бањалука схвата да је Србија под притиском ЕУ и САД и да мора да буде неутрална. То је за РС довољно, јер се подразумијева да је Србија партнер, да власт у Београду подржава српски народ у РС али и БиХ, да има јасну политику што се тиче Дејтонског споразума и то је довољно да Српска може комфорно да настави да брани своја права у складу са међународним правом.

Бакир Изетбеговић упозорава да је овај референдум у ствари референдум о издвајању РС из БиХ, који је најављиван за 2018. Да ли је то тачно?

— То је његово тумачење и када бисмо ми тумачили све што он говори, онда бисмо имали право да страхујемо не само за будућност РС, већ и за безбједност наших грађана. Тај човек показује агресивну политику која је неодговорна према БиХ, јер показује да код њега не постоји воља за споразумом и воља да прихвати постојање РС. Она није дата, она је скупо плаћена и због тога њени грађани имају право да користе своја уставна овлашћења у одбрани своје републике и то ће да раде не оружјем, него гласом. Ово је демократска борба која мора да се доведе до краја и морамо да разбијемо перцепцију да РС нема право које имају сви други народи на планети. Ово показује да је политика која се спроводи не само од СДА и од Изетбеговића, већ и од институција правно насиље које не може да опстане.

У САД је у току одлучна фаза предизборне кампање. Шта очекујете, ко ће победити на предсједничким изборима и који је кандидат бољи за РС?

— То је тешко питање, први пут могу искрено да кажем да је ситуација неизвјесна. Никада прије нисмо имали аутсајдера који крши сва правила политичког понашања. Ако гледамо трендове видимо да су гласачи на страни Доналда Трампа, а да је Хилари Клинтон све више у дефанзиви. Сада је само питање ко ће да изгуби такмичење — ко је више непопуларан. Кампања се води примитивно, на један врло прљав начин и води Америку у један веома опасан правац који дугорочно може да буде доста штетан. Што се Балкана тиче, не видим да ће се нешто нагло промијенити, јер послије сваког новог избора предсједника долази период инерције, тако да спољна политика претходне администрације углавном опстаје. Међутим, ако Трамп побиједи, он је најавио неке нове, кључне ствари — преиспитивање односа Вашингтона са НАТО-ом и могућност да се укине или смањи учешће САД у Алијанси, најавио је помирење и постављање бољих односа са Русијом, као и заоштравање односа са Саудијском Арабијом. Све то је удар на темеље спољне политике САД која је изграђена од Хладног рата.