„Иза тајног усвајања механизма координације процеса европских интеграција у БиХ крије се модел за будућу унитаризацију, а не за координацију. То што се десило је најбољи примјер какво је ‘сарајевско виђење’ координације у БиХ“, истакла је Цвијановићева.

Она је навела да се у први план позиционирају институције БиХ, а ентитети, у конкретном случају Српска, у потпуности деградирају и своде на технички апарат и „извођаче радова“ по налогу институција БиХ.

Цвијановићева је за „Народне новине“ рекла да је то удар на Српску, јер иако Српске има више од 70 одсто уставних овлаштења за провођење европских обавеза, стављена је у исту раван са десет федералних кантона и дистриктом Брчко.

Цвијановићева је упозорила да је ријеч о покушају преваре и неутралисања институција Српске и увођења нове праксе у којој органи на нивоу БиХ дефинишу рјешења која се односе на Републику Српску са тенденцијом да она буду за њу обавезујућа, а да нису чак ни консултоване њене институције.

„Политичари из Републике Српске у Сарајеву не желе да разумију да о позицији и начину учествовања Српске у неком процесу, одлучују њене институције, а не они“, рекла је премијер Српске.

Према њеним ријечима, све то је настојање да се замажу очи Европској унији.

„Намјерно се намећу рјешења која Српска не може да прихвати, а онда да се оптужи како нешто блокира. Уколико погледате правну основу, коју је Савјет министара БиХ навео у преамбули спорне одлуке, јасно је да је наведена само процесно-правна, али не и материјално-правна основа за њено доношење, из простог разлога што Савјет министара и не располаже овлаштењима да самостално, без сагласности и прихватања од стране ентитета, донесе једну овакву одлуку којом би били уређени међусобни односи између свих нивоа власти у БиХ“, нагласила је Цвијановићева.

Она је појаснила да, и по начину доношења и по рјешењима које садржи, та одлука није ни близу оне раније на коју су сагласност дале институције Српске још 2013. године.

„Ако су нешто жељели да мијењају, онда је требало организовати разговоре и преговоре да заједно видимо у којој мјери и да ли уопште нешто треба мијењати. Што се тиче судбине тог акта, могу једино рећи да, пошто институције Српске нису ни биле укључене у процес дефинисања те нове одлуке, нити су је усвојиле, нити на њу дале сагласнот, та одлука ни у формалном, ни у оперативном смислу не производи било какву обавезу за Републику Српску“, поручила је Цвијановићева.

На питање да појасни по чему се најновија одлука о механизму координације разликује од модела из 2013. године, на који је сагласност дала Народна скупштина Српске, накнадно и Влада ФБиХ и Савјет министара, Цвијановићева је навела да умјесто техничке и терминолошке адаптације одлуке из 2013. године, с обзиром на чињеницу да је 2015. године ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању, у Савјету министара су измијенили концепт и структуру механизма координације, тијела која су њиме предвиђена, начин именовања њихових чланова, њиховог предсједавања, начин доношења пословника о раду тих тијела…

„Унаказили су оригинални концепт, трудећи се да ниво БиХ, који иначе располаже са мање од 20 одсто надлежности за процес интеграција, учине командујућим и наредбодавним, умјесто да су обезбиједили синергију“, оцијенила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је за њу ствар јасна и да се БиХ може кретати према ЕУ онда кад буде обезбијеђен довољан степен партнерства, а оно се постиже реалним признавањем свакога у том процесу.

„Ако се он и даље буде злоупотребљавао и служио настојању да се прекраја умјесто да се сарађује, онда је то пропала ствар. Управо смо зато и стагнирали на свом путу ка Бриселу све ове године, јер није било искрености, нити међусобног уважавања, што се и сада поново испоставило“, додала је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је трагично, али и лицемјерно да је Савез за промјене поново прихватио концепт који је већ раније оспорен у формирању такозваног Државног одбора за инвестиције.

„Идентичан рецепт који је примијењен код такозваног Државног одбора за инвестиције, а којег су већ одбацили и Влада и Народна скупштина Републике Српске, сада је пресликан и на састав Колегијума за европске интеграције. То уствари показује сву дубину неискрености и игнорисања институција“, рекла је премијер Српске.