„То је почетак једног опасног стања по коме ће се Република Српска са постојећем парламентарном већином све чешће остваљати без заштите, као што је питање надлежности по другим значајним законима“, истакла је Мајкићева на конференцији за новинаре СНСД-а у Бањалуци.

Мајкићева, која је посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ, рекла је да је Влада Српске већ обавила расправу у вези са овим питањем, али да ће Народна скупштина Републике Српске морати да донесе одређене мјере, јер су сви представници Српске у заједничким институцијама БиХ дужни да се придржавају одлука Владе и закључака парламента Српске.

Она је прецизирала да су посљедице доношења овог закона по Републику Српску – укидање надлежности Републике Српске над процесуирањем кривичних ђела прања новца, смањење финансијских ефеката по Републику Српску, те одузимање права Републици Српској на вођење истрага за кривична дјела трговина људима и просјачења.

Мајкићева је појаснила да пренос надлежности код овог закона подразумијева преношење права за процесуирање кривичног дијела прања новца на Тужилаштво и Суд БиХ, подсјетивши да су до сада то радили тужилаштво и суд Републике Српске не изузимајући право да Суд и Тужилаштво БиХ могу то да ураде.

Она је навела да је Манивал тражио да се у оквиру тог члана изврши разграничење надлежности у закону, односно да се одредио до ког нивоа је Република Српска, а од ког БиХ, али да то није прихваћено.

„То практично значи да МУП Републике Српске може бити ангажован више година на истрагама за кривична дјела прања новца и када заврши рад за четири године, корист од тога иде у буџет БиХ, а не у буџет Српске“, истакла је Мајкићева.

Она је подсјетила на случај „Ћопић“ и бијељинске Шећеране када је у буџет Српске по том основу дошло 15 милиона КМ, истичући да се за двије године примјене Закона о одузимању нелегално стечене имовине у буџет Српске инкасирало 40 милиона КМ.

Према њеним ријечима, други проблем доношења Кривичног закона БиХ је одузимање права Српској на вођење истрага за кривична ђела трговине људима са елементом иностраности, додајући да је несхватљиво да Суд и Тужилаштво БиХ раде на просјачењу што је највећи проблем локалних заједница.

Мајкићева каже да је измјена и допуна Кривичног закона БиХ садржавала 23 члана од којих се шест односило на препоруке Манивала. Од поменутих шест, каже она, само је један био споран за Републику Српску који је био прихватљив за представнике Европске комисије, али не и за БиХ.

Она је навела да су оваква рјешења у Кривичном закону БиХ прихваћена на инсистирање помоћника министра правде БиХ Милане Попадић, која је недавно именована у ВСТС БиХ.

Мајкићева је подсјетила да је прошле године у исто вријеме у парламентарној пропцедури био исти овај закон, али је тада заустављен, посебно, након писма предсједника Републике Српске Милорада Додика свим делегатима у Дому народа парламента БиХ.

Она је рекла да не вјерује да ће БиХ доћи на „црну листу“ зато што не примјењује законодавство о прању новца и финансирању тероризма, истичући да на ту листу долазе земље које не желе да разговарају о овом питању са међународним тијелима.

„Република Српска је похваљена од Манивала за рјешење случаја „Ћопић“, а јединствена је, јер има свој Закон о спречавању прања новца и одузимању илегално стечене имовине и добре резултате по том основу“, напоменула је Мајкићева.

Коментаришући најаву предсједника Републике Српске Милорада Додика да че у Српскј бити донесен антитерористички закон, Мајкићева је рекла да је тероризам кључно питање у БиХ које се покушава ставити у крај.

„То је највеће питање и највећи проблем у БиХ. Постоје поједини представници на највишим функцијама у институцијама БиХ који се доводе у везу са најстрашнијим стварима. Питање борбе против тероризма је у рукама Бошњака који никада нису исказали спремност да на том плану нешто ураде“, истакла је Мајкићева и изразила увјерење да ће овај закон бити донесен у Српској.