Рекла је то у интервјуу за „Глас Српске“ премијер РС Жељка Цвијановић и навела да је неприхватљива блокада новца Свјетске банке за буџет РС у Парламенту БиХ или приједлог новог механизма координације, који је предложио предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.
Говорећи о 100 дана рада Владе РС, Цвијановићева је истакла да сетом реформских закона стварају амбијент за боље пословање привреде, запошљавање и инвестиције, те да спремају нове мјере подршке реалном сектору.
* ГЛАС: У експозеу сте истакли да ће кључне реформе бити усмјерене ка опоравку привреде и подстицању привредног раста. Шта је у првих 100 дана рада Владе урађено на том пољу?
ЦВИЈАНОВИЋ: То је наведено као једна од приоритетних активности и у програму рада Владе у наредне четири године и у Економској политици за 2015. годину. То подразумијева и растерећење привреде кроз смањење или укидање фискалних или парафискалних давања, а првенствено растерећење обавеза на рад. Истовремено очекујемо и видљивију борбу против сиве економије и увођење више реда у систем плаћања обавеза кроз јачање контролних органа, првенствено Пореске управе и Инспектората. У оквиру формираних одбора за реформу привредног система и реформу јавне управе дефинишу се и мјере за опоравак јавних предузећа и за рационализацију републичке управе и локалне самоуправе. Уз први сет закона који је већ у форми нацрта прошао парламентарну процедуру припремамо и нови закон о стечајном поступку, којим ће бити створене претпоставке да стечај не буде само пут у ликвидацију, већ у нови живот предузећа кроз реорганизацију. Ради се и на доношењу новог закона о државним службеницима и другим законима који су наведени у Економској политици. Као резултат тих мјера знатна средства ће остати у привреди. Кроз смањење доприноса привреди остаје више од 50 милиона, а уз раније уведени неопорезиви дио дохотка од 200 КМ реалном сектору је остало више од 80 милиона КМ. Сада је предвиђено и укидање опорезивања дивиденде, чиме се елиминише пореска конкуренција у оквиру БиХ. Новина је и Закон о роковима измирења новчаних обавеза, а кроз Закон о порезу на непокретности такође на захтјев пословне заједнице дефинисана је и посебна нижа стопа за непокретности које се користе у производне сврхе. Тиме се стварају претпоставке за нове инвестиције и запошљавање. Анализе показују да би овакав збир растерећења значио да би привредник у току године по раднику, чија плата износи 500 до 800 КМ, могао да уштеди читаву једну нето плату, јер би на основу ових растерећења могао исплатити 12 нето плата за вриједност 11 нето плата из 2013. године.
* ГЛАС: Када се могу очекивати ефекти у привреди на основу сета закона о којем говорите?
ЦВИЈАНОВИЋ: У 2015. години реализоваћемо још низ мјера које иду у прилог успостављања оптималног пореског оптерећења и увођења стимулативних мјера за повећање конкурентности привредних субјеката. У том смислу приводимо крају и послове на припреми другог и трећег пакета закона које ћемо упутити у парламент. Одавно настојимо да приступимо и доношењу новог закона о раду кроз партнерски однос сва три социјална партнера, да бисмо дошли до рјешења у којем су сви побједници, али је однос између синдиката и послодаваца превише контаминиран за било какав продуктиван дијалог. Влада је опредијељена да води бригу о новом запошљавању и кроз програме подршке привреди, што је показала и скорим усвајањем уредбе о условима и начинима реализације програма подршке запошљавању. Све су то претпоставке за побољшање општег амбијента, а ефекти реформи ће се видјети у наредном периоду.
* ГЛАС: Као циљ сте навели и успостављање ефикасније јавне управе. Шта треба да се уради у овој области и хоће ли бити отпуштања радника у администрацији?
ЦВИЈАНОВИЋ: Опредијелили смо се за ограничавање новог запошљавања, укључујући и непопуњавање радних мјеста у случају пензионисања постојећих радника, а не за отпуштање. Уз то, предвиђене су и измјене закона који ће другачије уредити статус одређених државних службеника и процедура у јавној управи, а предмет анализе је и цјелокупна мрежа јавног сектора да би он био рационализован. Интервенције су посебно потребне у здравственом сектору и на томе се већ ради када је ријеч о прекомјерном запошљавању, одговорности руководилаца, извршењу обавеза и сличним питањима.
* ГЛАС: Шта је урађено на побољшању фискалне дисциплине, односно унапређења наплате јавних прихода, али и контроле трошења новца?
ЦВИЈАНОВИЋ: У Економској политици смо истакли да ће се финансијска консолидација заснивати на смањењу јавне потрошње, побољшању наплате јавних прихода и ефикаснијем раду контролних органа. Усвајањем Закона о фискалној одговорности, те новим Законом о финансијском управљању и контроли у јавном сектору, биће појачана контрола трошења јавних средстава. На тај начин биће онемогућено стварање обавеза буџетских корисника изнад нивоа средстава датих буџетом и биће уведена већа транспарентност и одговорност у трошењу јавних средстава. Пореска управа и инспекције добијају и појачана овлаштења кроз нове прописе. Кроз спровођење Закона о пореском поступку посебна пажња биће посвећена активностима редовне и принудне наплате свих јавних прихода и индиректног начина утврђивања пореских основица и везаних контрола, што је до сада недовољно експлоатисано, а може бити значајно за пуњење буџета и ванбуџетских фондова и сузбијање нелегалних активности. У фебруару је донесен правилник о условима, начину и поступку утврђивања пореске основице процјеном који Пореској управи РС омогућава утврђивање пореза код пореских обвезника који избјегавају да прикажу стварне приходе и на тај начин умањују своју пореску основицу. Измјенама Закона о пореском поступку Пореска управа ће, поред контроле уплате пореза и доприноса, моћи да контролише и начин њиховог обрачуна да се не би дешавало да се порези и доприноси уплаћују само на најнижу плату. Ту су и измјене које се односе на инспекције да би и њихов рад био ефикаснији.
* ГЛАС: Најавили сте да ће одређене реформске политике бити рестриктивне, а неке и непопуларне. Очекујете ли проблеме при њиховом спровођењу?
ЦВИЈАНОВИЋ: Годинама слушам да су потребне реформе, а када кренете у њих, онда наступају опструкције или невољкост различитих групација, често баш оних који су указивали на потребу реформисања система. У тврдњи да ће неке реформске политике бити рестриктивне или непопуларне нема ничег фаталистичког. Оне су непопуларне зато што ће се односити на строжи приступ у сузбијању рада на црно, контроле уплате и обрачуна пореза и доприноса, преиспитивање валидности основа за кориснике одређених права и накнада и низ других ствари које наилазе на отпор, иако сви знају да су у функцији увођења реда и дисциплине. Влада нема страх од спровођења реформи, јер знамо да је ово што радимо добро за цијело друштво.
* ГЛАС: Влада је често на мети критика опозиције када је у питању борба против криминала и корупције, за коју је у експозеу наведено да ће бити приоритет, али само у једној реченици?
ЦВИЈАНОВИЋ: Питање којим се Влада континуирано бави је борба против криминала и корупције и јачање институционалног оквира за унапређење те борбе, али опозиција ову тему користи јер је питка и зато што је створена накарадна пракса да у јавности можете да причате шта хоћете, а да не сносите одговорност за јавно изречену ријеч. Низ спроведених акција и започетих истрага од стране МУП-а показује да борба против криминала и корупције јесте приоритет, а што се тиче одлука које доносе правосудни органи, на њих Влада не може да утиче. Усвојили смо Стратегију за борбу против корупције и Акциони план за њено спровођење, али је годину и по требало да буде успостављен антикорупциони тим, јер није било пријављених кандидата из реда медија, универзитета и невладиног сектора. То показује да више волимо да причамо о корупцији, а мање да дамо допринос у њеном сузбијању. Новом стратегијом први пут се уводи обавеза израде планова интегритета у јавном сектору, што представља један од најмодернијих превентивних метода за успостављање легалног и етичног квалитета рада, како владиних, тако и других институција. Борба против криминала и корупције подразумијева ангажман свих друштвених актера, велика одговорност је на правосудним институцијама, али и међу грађанима морамо развијати свијест о томе да је за ефикасно рјешавање ових питања битна и њихова улога.
* ГЛАС: Какву сарадњу очекујете са властима ФБиХ и нивоу БиХ с обзиром на то да се на неколико примјера већ показало да ће бити много проблема?
ЦВИЈАНОВИЋ: Влада ФБиХ и Савјет министара БиХ су тек формирани, тако да је Влада РС, која већ биљежи првих 100 дана рада, у предности, јер смо још крајем прошле године усвојили Економску политику и буџет за 2015. годину, почетком ове године упутили и први сет реформских закона у парламентарну процедуру, а увелико радимо и на осталим законима. Кроз тим за имплементацију Економске политике, Одбор за реформу привредног система и Одбор за реформу јавног сектора врши се темељна анализа стања, да би предузели конкретне кораке. У прва три мјесеца рада нове Владе задржали смо тренд да враћамо више дуга него што се задужујемо тако да смо вратили 145 милиона, а узели 90 милиона КМ. РС је први пут самостално добила кредитни рејтинг, који је потребан за заузимање позиције на међународном финансијском тржишту, али и наступ према инвеститорима. Ниво рејтинга је Б3 са стабилним изгледима, што је упоредиво са нашим окружењем. Извршена је озбиљна реорганизација у оквиру МУП-а, укључујући и сектор који се односи на боље оспособљавање за борбу против тероризма као глобалне пријетње. Донијели смо и одлуке о покретању процедуре за опремање студентских домова у Бањалуци, Палама и Фочи. Што се тиче односа према Влади ФБиХ и Савјету министара БиХ, сарађиваћемо са свима који уважавају наше уставне надлежности и разумију потребу постојања партнерства у спровођењу реформских процеса и који разумију важност истинске координације активности засноване на уставним надлежностима сваког нивоа власти у спровођењу европске агенде. Ако парламентарна већина на нивоу БиХ у којој из РС учествују СДС, ПДП и НДП настави да дерогира или блокира одлуке институција РС, као што је био случај са средствима Свјетске банке, која је требало да дођу у буџет РС након спроведене реформе пословне регистрације или ако се крене у наметање рјешења која су неуставна, штетна и опасна по РС, а која је ових дана промовисао предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић у погледу механизма координације, онда је наш одговор да у Влади РС неће имати ни саговорника, а камоли партнера и да ће своје политичке дугове према бошњачким партијама и странцима морати да отплаћују сами, а не преко леђа грађана РС.
* ГЛАС: Послије усвајања заједничке изјаве о опредијељености лидера у БиХ за напредак у европским интеграцијама и неопходне реформе најављено је ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Могу ли бити постигнути очекивани резултати с обзиром на то да су већ испливале дубоке разлике у вези са кључним питањима као што је успостављање механизма координације?
ЦВИЈАНОВИЋ: Ако сви буду уважавали уставне надлежности и све друге реалности, онда имамо неке шансе да се крећемо ка ЕУ, ма како то био дуг пут. Али пошто по Иванићевим изјавама о механизму координације видим из којих сарајевских кругова и европских престоница вјетар дува, онда су моја очекивања равна нули. Подршка ступању на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању је позитивна порука. Али, ништа то не вриједи ако немате систем координације у којем сваки ниво власти испуњава своје обавезе у складу са сопственим уставним капацитетом, ако немате механизам за усаглашавање и формулисање ставова на унутрашњем плану прије него што буду саопштени ЕУ или ако немате инклузиван међуинституционални механизам за разрјешавање спорова у вези са надлежности између различитих нивоа власти. Без такве координације засноване на уставним надлежностима не можете израдити програм интегрисања, што је претпоставка за било какву озбиљну активност на европском путу, не можете попунити огромни упитник Европске комисије, нити да га систематизовати, не можете да дефинишете секторске политике које су основ за повлачење средстава ЕУ, не можете да формирате преговарачке групе све и да добијете статус кандидата и датум за преговоре, нити можете да формулишете заједничке позиције и ставове о питањима из преговарачких поглавља. Без тога једноставно не можете ништа и то је реалност. Ако се неко у ФБиХ, укључујући и кантоне, жели одрећи својих надлежности у процесу европских интеграција у корист нивоа БиХ, то је њихов проблем, али кад је ријеч о Влади РС и о позицији Српске у том процесу, ми немамо намјеру да учествујемо у креирању рјешења која су ишчашена из Устава.
* ГЛАС: Јесте ли задовољни појединачним радом министара?
ЦВИЈАНОВИЋ: Владу чине министри именовани од стране коалиције која је побиједила на изборима. Задовољна сам радом министара, функционишемо као тим. Реконструкција Владе се прави онда кад тако процијене партије учеснице у коалицији, а не онда кад медијима понестане тема. Укратко, реконструкција нам није на дневном реду, већ теме о којима сам говорила.