„Тврдњу бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића да је његов отац Алија Изетбеговић био партизан демантовао је ‘Њујорк тајмс’ и то дан послије смрти његовог оца, 20. октобра 2003, када је објавио биографију муслиманског ратног лидера, у којој се наводи да је подржавао Ханџар дивизију“, рекао је Додик, одговарајући на питање Срне да ли ће се извинити због своје изјаве, што је од њега затражио кабинет бошњачког члана Предсједништва БиХ.

Предсједник Српске рекао је да се поставља питање зашто Изетбеговић није затражио извињење од „Њујорк тајмса“ још 2003, као и аутора бројних књига у којима се наводи да је његов отац био припадник Ханџар дивизије.

Угледни лист „Њујорк тајмс“ објавио је текст у којем се, између осталог, наводи да се „Алија Изетбеговић током Другог свјетског рата, када је БиХ постала дио пронацистичке усташке НДХ, придружио Младим муслиманима, који су подржавали Ханџар-дивизију“.

„Изетбеговић је подржавао Ханџар дивизију“, истиче „Њујорк тајмс“ у тексту објављеном дан послије смрти муслиманског ратног лидера.

У неколико књига у којима се помиње Ханџар дивизија наведено је име и презиме Алије Изетбеговића, а једна од њих је „Црни тероризам – бијели војници: Ислам, фашизам и ново доба“, Дејвида Ливингстона.

Портал „Прес онлајн“ 9. августа 2007. објавио је текст под насловом „Алију спасио Србин“ у којем Илија Ристић из Шамца открива да је његов отац Станко 1944. спасио живот Алији Изетбеговићу, кога су четници заробили као припадника Ханџар дивизије.

„Станко Ристић из Шамца, који је био припадник Равногорског четничког покрета, спасао је 1944. од сигурне смрти Алију Изетбеговића, бившег председника Председништва БиХ и лидера СДА, који је заробљен као припадник злогласне Ханџар дивизије“, истиче се у тексту.

Станко Ристић је умро непосредно пред почетак рата у БиХ, а међу бројним телеграмима саучешћа које су Ристићи добили био је и телеграм Алије Изетбеговића.

Илија Ристић је тада рекао да му је Алија Изетбеговић 1974. лично признао да дугује живот његовом оцу.