Додик: Украјина пожељнија ЕУ од БиХ је вријеђање здравог разума, чекамо шта нам носи март

15.12.2023 Актуелно

Одлука Европског савјета да отвори приступне преговоре са Украјином и Молдавијом, али не и са БиХ је вријеђање здравог разума и потпуно обесмишљавање свих напора у вези са дјеловањем БиХ на путу ка ЕУ, истакао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Додик је нагласио да је очигледно да Европа више није што је била, те да су на сцени двоструки критеријуми и девастација свега онога што се некада звало европским вриједностима.

– Парадокс је да Украјина не испуњава ниједан критеријум, али је захваљујући управо политици двоструких стандарда и пристрасности већине земаља чланица ЕУ добила могућност за отварање приступних преговора. Видимо да су сви покушавали да објасне, боље рећи оправдају своју одлуку, али ту нема никаквог разумног објашњења. Одлука је крајње понижавајућу за БиХ и све нас који смо разумјели и покушали да радимо на европском путу – нагласио је Додик.

Наводећи да је ова одлука посебно срамна имајући у виду чињеницу да Украјина није ни територијално цјеловита, нити је стабилна, Додик је рекао да је очигледно да Европа послије овога дефинитивно више не може да буде иста и не може се хвалити тиме да је одржала све своје вриједности и ставове на које се стално позива.

– Ми из Републике Српске давно смо рекли да европски пут није споран, нити га доводимо у питање, али да се на том путу мора поштовати Устав БиХ, механизам координације и да Српска буде видљива. Такође, све одлуке морају да буду резултат договора домаћих изабраних политичара, а не странаца. Исто тако, свјесни смо да БиХ са ОХР, самозваним Кристијаном Шмитом, страним судијама у Уставном суду БиХ не може у Европу, али то су ствари о којима наши партнери не желе да разговарају и те ствари покушавају да ‘гурну под тепих’, што јасно говори ко је за ЕУ, а ко ниј -, нагласио је предсједник Српске.

На питање да прокоментарише изјаву шефа Делегације ЕУ Јохана Сатлера о потреби да се, како је рекао, смањи руски утицај у БиХ, Додик је рекао за да послије јучерашње одлуке у Бриселу сматра баш супротно – да треба још више сарађивати са Руском Федерацијом, а не мање.

– Украјина и Молдавија су се, иначе, према Сатлеру, онда ријешиле руског утицаја. У овој првој Русија контролише „само“ 25 одсто територије, а у овој другој Придњестровље је само руска енклава. Али то очигледно није никакав утицај, поготово не малигни – нагласио је Додик.

На страну још и то, рекао је Додик, што је до почетка рата Украјина словила за најкорумпиранију државу у Европи, а појам правне државе је непознат термин у Молдавији, ипак, стандарди су стандарди, „европски“, а њих БиХ још није достигла.

Додик је навео да су лидери земаља, пријатеља БиХ, Аустрије, Италије, Словеније, Мађарске, Хрватске и других указивали на напредак БиХ и потребу отварања преговарачког процеса, али узалуд.

– Можда су ови други били у дилеми с ким треба преговарати, са институцијама БиХ или са ОХР-ом? Истине ради, радили су и једни и други. Прије свих Жељко Комшић и лажни високи представник Кристијан Шмит. Само дан прије одлучивања у Бриселу, Комшић је говорио о БиХ како о њој не говоре ни највећи противници њеног чланства у ЕУ, али нико у Федерацији није реаговао и осудио његову директну агитацију да БиХ не добије преговарачки статус. У исто вријеме ту дестинацију, Брисел, посјетио је и Шмит који се, како су ми пренијели тамошњи извори, из петних жила трудио да врата чекаонице за ЕУ остану затворена за БиХ још неко вријеме. Да ли су у питању стандарди или комбинаторика, шта су циљеви? Упркос свему томе, морам нагласити да је видљиво да је БиХ почела реализацију 14 приоритета и не знам зашто се онда чека март наредне године – рекао је Додик за Срну.

Он је упитао да није можда посриједи сценарио да се „Тројка“ деморалише, да изгуби мотив, да одустане од договора унутар БиХ, па да се онда у марту појави лажни Шмит као „спасилац“ са наметањем закона о државној имовини и изборног закона.

– Први на штету Срба, други на штету Хрвата, а у комплету на штету БиХ и још, успут, ако је могуће елиминисати Милорада Додика. И ето почетка преговора као лијек за смирење, али тај филм неће гледати. Мени је фасцинантна упорност да се од БиХ направи оно што она никада није била и што никада не може бити. Списак држава које су унесрећене у настојању да их странци ‘усреће’ дужи је од списка станара у вишеспратници. Желим да вјерујем да се БиХ неће наћи на њему. Март није далеко. Видјеће се брзо шта се иза брда ваља. Али, ништа од тог посла. Џаба им планови и намјере. Да не буде да нисам рекао, на вријеме – поручио је Додик.

Архива