Предуго је „Босна и Херцеговина“, коју су у Дејтону саставили ФБиХ и Република Српска, уопште и опстала. Скоро тридесет година је систематски руше, највише они који се свакодневно куну у њу – бошњачке структуре свих фела, политичке, медијске, вјерске, културне, написао је у својој колумни за Независне новине правник Славко Митровић.
Колумну преносимо у цијелости:
На том рушилачком путу су им помагале и стране, западне структуре. Високи представници (који су сви осим Карла Билта били нелегални и нелегитимни) и Савјет за имплементацију мира (ФАмозно-ФАтални ПИК), цијело вријеме су подваљивали Бошњацима, стварајући неодрживу антидејтонску БиХ. Западњацима су лажна држава Косово и антидејтонска лажна БиХ били лажни манекени пред исламским свијетом. Кобајаги подршка исламском Косову и БиХ је прави однос Запада према муслиманима у свијету, а на свим другим меридијанима – зна се.
Крчаг/врч/бардак је већ разбијен
Позната је изрека да крчаг иде на воду док се не разбије. Тај бе-ха крчаг у кога се сипало свега и свачега, а највише бахатости, ароганције, неразумијевања, временом се хабао, крунио, отпадали дјелићи, а сада је дошао крај. Неће крај бити преко ноћи, треба још доста да се уради. Познате су изјаве и дјела којима је Алија Изетбеговић увео БиХ у крвави грађански рат, губитнички за све, а највише за Муслимане. Знајући карактер оних који су кренули у рат да би имали цијелу БиХ само за себе, сада БиХ воде ка неминовном распаду. Нису то више Изетбеговићи, јер је њихово прошло, али су пристигли бројни други. ДенБе, ЗуХеле, КомЖе свакодневно се надмећу ко ће више и глупље завалити и оно што је преостало од БиХ. На крају ће им остати само дугмићи, како је то предвидјела Луиз Арбур из Међународне кризне групе, пишући свима који неће да читају: „Када се Срби и Хрвати повуку из бе-ха институција, остаће Бошњацима да управљају банкротираним остатком БиХ.“
Тројка на Алијином путу
Мали Дино Конаковић, у својству министра спољних послова у Савјету министара, скоро је на једном међународном скупу у Братислави казао како је „Додик политичка реалност без које се у БиХ не може, али да је спреман подржати идеју, ако је неко има, како Додика одвести или избацити из Босне и Херцеговине“, Сјећаш ли се… Дино, нећемо тако, неће моћи.
Дотле државотворни Денис Звиздић користи Уставни суд БиХ да докаже како нема заједничких институција. Славодобитно саопштава: „Уставни суд БиХ је прихватио моју апелацију и прогласио синтагму „заједничке институције“ неуставном. Ово је хисторијска одлука јер је Уставни суд трајно потврдио да БиХ по свом карактеру није државна заједница, већ држава са својим суверенитетом и хисторијским континуитетом.“ Ако нису заједничке, онда су бошњачке. Ако БиХ има суверенитет, што сте против декларације о суверенитету коју предлаже СНСД.
Пошто је Уставни суд БиХ врхунаравно лингвистичко тијело, требао би да се изјасни о неуставним називима у бројним ситуацијама којима се „неуставним заједничким институцијама“ додаје „Босна и Херцеговина“, а има их подоста: Парламентарна скупштина (Босне и Херцеговине), Савјет министара (Босне и Херцеговине) и сва бе-ха министарства (и два уставна и седам неуставних), па онда Електропривреда БиХ, поште БиХ итд.
Денис и Дино, а ни остали из Тројке која је била шесторка из оне осморке која је у Федерацији БиХ побиједила Бакира Изетбеговића, никако да се ослободе СДА у себи. Неко је шапнуо Тројци из Федерације БиХ да се ништа не договарају са Додиком и Човићем, јер ће Америка склонити Додика као што су склонили Изетбеговића, Човића ће ућуткати преко Пленковића и ето њима цијела БиХ. Оно што није успјело Алији, успјеће Нека, Дино, Форто и остали издићи. Тако је и Алија слушао шапутање америчког амбасадора Цимермана, па расканто и БиХ и све у њој. Ко слуша шапат на јастуку, остане и без јоргана.
А онда спектакл
Њемачки туриста и криминална штеточина (кш) из непостојећег охр-а, донесе одлуку којом предвиђа казну затвора од 6 мјесеци до 5 година за неизвршавање одлука високог представника, тј. дотичне корумпиране штеточине. Не донесе закон, већ одлуку како то пише и на сајту охр-а: „Одлука којом се доноси Закон о измјенама и допунама Казненог закона Босне и Херцеговине. Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке.“ Дакле, тај Шмитов закон је саставни дио његове одлуке, а не и саставни дио Кривичног закона БиХ. У том Кривичном закону БиХ пише: „Кривично законодавство Босне и Херцеговине сачињавају кривичноправне одредбе садржане у овом закону и у другим законима БиХ. Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом. Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.“
Одлука кш није закон, а ни међународно право и зато не може бити никаквог кривичног дјела, јер законе доносе искључиво парламенти, па је тако и у БиХ. Онда ту одлуку кш која се не зове закон, дохвати „Тужилаштво БиХ“ па оптужи Милорада Додика што је потписао указ о Закону који су донијели посланици у Народној скупштини Републике Српске, по коме се неће објављивати одлуке тог кш, јер он и није високи представник, зато што његово именовање није тражила Република Српска као један од потписника Анекса 10. Дејтонског споразума. Оптуже и Милоша Лукића, директора Службеног гласника Републике Српске што је објавио Закон који је донијела Народна скупштина. Обојица њих су урадили оно што им налаже Устав и Закон. Тај кш је у својој одлуци написао да ће се поред затвора изрећи и казна забране обављања дужности ономе који не поштује његове одлуке. Нјегове одлуке нису поштовали посланици у Народној скупштини Републике Српске, а не Додик, јер он није донио спорни закон. Па што је онда „Тужилаштво БиХ“ оптужило Додика, а не посланике и зашто је то „Суд БиХ“ прихватио и хоће да суди Додику. Зато што посланика има скоро 60, па није згодно да их све стрпају у судницу која је у касарни познатој као ратни логор за сарајевске Србе, које је судио ратни судија Армије БиХ Мирсад Стрика који ће судити и Додику и Лукићу. Иначе, „Тужилаштво и Суд БиХ“ не постоје у Уставу БиХ, јер БиХ нема правосудну надлежност, већ има само Уставни суд БиХ.
Је ли јасно? Није. Одлично.
Циљ је да се ствар што више запетља, да послије кобајаги суђења осуде Додика на казну затвора и забране му да врши дужност Предсједника Републике Српске на коју је изабран већином гласова на прошлогодишњим изборима. Сад ћете рећи, па то не може! Е испада да може, па ће се онда махати судском пресудом против Додика, без обзира што су пресуду донијели на основу одлуке онога кш, који поштује нацисте. Биће образложење – није Додику кш забранио да буде предсједник Републике Српске, већ Суд БиХ. Нема везе што је то по одлуци кш који није високи представник, а и да јесте не може доносити законе, поготово оне којима ће штитити своје брљотине које нису закон. Не може кш донијети закон, јер он и није високи представник, а и да јесте није овлаштен Уставом БиХ да доноси законе. Није га за високог представника потврдио Савјет безбједности УН. Зато је кш донио одлуку, а не закон. По одлуци се не може судити, па би коначно неко у „Тужилаштву БиХ“ требао прекинути ово с(.)ање, док не буде касно свима.
Замке и подвале ОХР-а
Овдје је ријеч о удруженом злочиначком подухвату Кристијана Шмита, западних амбасада у Сарајеву, „Тужилаштва и Суда БиХ“ који непостојећу промјену Кривичног закона БиХ, а директно примјењујући одлуку њемачког туристе, воде незаконити поступак против Додика и Лукића. Притом су највећи криминалци у Тужилаштву и Суду БиХ који примјењују оно што је Шмит нашкрабао. Понавља се прича која је много пута незаконито проведена од стране органа ентитета, кантона, БиХ, полиције, тужилаштава, судова, органа који су прихватали и проводили незаконите одлуке високих представника. Нису високи представници ни ОХР поднијели ниједну оптужницу, нису донијели ниједну пресуду, нису никога уклонили са функције на коју је изабран или именован, нису никоме одузели лична документа, нису никоме затворили текући рачун. Све су то радили домаћи органи и појединци, проводећи непостојеће прописе које је писао ОХР, а потписивао високи представник. Домаћи органи нису то морали да раде, чак нису ни смјели то да раде, јер су тиме директно кршили Устав БиХ и уставе и законе ентитета и бројне међународне конвенције. Зашто су то радили? Странци су цијело вријеме тврдили да је то у складу са Дејтонским споразумом и тзв. бонским овлашћењима која су била тек „поздрављање намјере високог представника“. Циљ је био јавност и изабране функционере научити беспомоћности, као ефикасном методу добровољног самопоробљавања. Шта би се десило да нису извршаване одлуке високих представника? НИШТА. Како ништа, питате се? Тако лијепо, јер је то потврдио и сам Педи Ешдаун, највећи криминалац и штеточина у БиХ. У изјави лондонском „Гардијану“ у новембру 2005. године Ешдаун је рекао: „Ако нека одлука коју донесем буде одбијена, мој ауторитет нестаће као јутарња роса.“ Све одлуке о наметању закона од стране високих представника, а које нису прошле кроз Парламентарну скупштину на нивоу БиХ, безвриједне су и непримјењиве. Чак и да их је потврдила Парламентарна скупштина, ако такви закони немају изричит уставни основ, нису трајни. Зато је ОХР у свакој одлуци о наметнутом закону и писао да ступају на снагу „на привременој основи све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова“. Ако их не усвоји, онда су они јутарња роса у подне – ништа, хава, дим.
Зато је потпуно јасно да је поступак који против Додика и Лукића воде „Тужилаштво и Суд БиХ“, криминални подухват и кршење Кривичног закона БиХ, Устава БиХ, Европске конвенције о заштити људских прва и основних слобода која се директно примјењује у БиХ и која има примат у односу на сво друго законодавство. Тако пише у члану II.2. Устава БиХ. Требали би је добро проучити сви они бесрамници из „Тужилаштва и Суда БиХ“ и треба им бити јасно да се неће моћи сакрити иза одлуке Кристијана Шмита, самозваног и лажног високог представника. Постоје и други судови који су легални и који суде по стварним, а не по лажним прописима.
Бљувотине за бљутавост
Онај маргарин из америчке амбасаде који се у све мијеша, буди се и лијеже у каубојским чизмама са мишљу како спетљати Додика, и даље срља. Маргарин је измишљотине јалове опозиције у Српској преточио у оптужнице против Додикове дјеце – Горице и Игора, без икаквих доказа. Докази против Додика и његове дјеце не требају, јер маргарин је и тужилаштво и суд и пресуда. Пошто странци управљају „Тужилаштвом и Судом БиХ“, нејасно је што онда не осуде Додика на неколико доживотних робија. Зато ипак требају докази којих нема, па је лакше увести америчке санкције. Маргарин је своју бљувотину послао даље, па то добија наставак у санкцијама Министарства финансија САД за Горицу и Игора пошто су они мрежа подршке свом оцу, „проруском националистичком лидеру босанских Срба“. У томе и јесте ствар – санкције и суђење Додику због војне неутралности и сусрета са Путином којих ће бити и даље. Обојицу бира народ, а не стране амбасаде.