Делегат српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је да од момента подизања фамозне оптужнице против предсједника Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Милоша Лукића цјелокупна јавност свједочи уједињењу бошњачко-муслиманског политичког круга и опозиције у Републици Српској у пустој жељи да поменута оптужница добије судски епилог у виду уклањања Додика с политичке сцене.
– Први, мотивисани жељом за сламањем одбране позиција и интереса Републике Српске путем уклањања најснажије фигуре српске политичке сцене с ове стране Дрине, и најистакнутијег експонента ове одбране, а други тежњом и вапајем да се домогну власти, без обзира на цијену, начин плаћања и дугорочне посљедице пристајања и прешућивања чињеница о правном и политичком насиљу које би неки странци и даље да проводе у овој земљи – истакла је Бурсаћева.
Она је нагласила да су сљепило, кукавичлук и марионетски конци и конопци којима је актуелна опозиција, од „предсједнице с трга“, преко ПДП-а и остатака некад државотворне странке која се још зове СДС, прикопчана за свог управљача довели до тога да се ових дана види пуна биједа њиховог удруженог дјеловања, посебно када је ријеч о националним питањима и одговорности за уставне и демократске позиције Републике Српске.
– Невјероватно је читати и гледати да су склони потпуној замјени теза о настанку политичке кризе коју живимо дужи низ година, бјежању у друге теме како се не би довели у ситуацију да искажу било какав свој став, а посебно онај коријенима узрока кризе, да именују њене творце или, не дао Бог, да помену дио међународне заједнице или неког из те групе поименично – додала је Бурсаћева.
Један аспект друштвеног и политичког живота, рекла је она, су наши унутрашњи проблеми којих је било и биће, којима ћемо се као друштво увијек морати бавити и тежити бољем, међутим, суштинска питања тренутне политичке борбе су очување уставних полуга Република као основне алатке и предуслова за дјеловање и рјешење економских и друштвених проблема и право да се одлучује о себи.
– Догађаји из наше ближе прошлости, уосталом као и данашњи, имали су свој контекст, узроке и посљедице. Подсјећања на њих требало би да буду у сврху наука и опомене, а могућност да се неке грешке препознају и предуприједе требала би да служи као позиција за уједињење. Међутим, када вам се све дјеловање сведе на поданичко ишчекивање задатака, тема и мрвица власти, грађани Републике Срспке вас смјесте у дубоку опозициону таму гдје не допире сјај амбасада а остане само биједа кукавичлука и слуганства – закључила је Бурсаћева.