Билатерални и заједнички састанци предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва са лидерима Мађарске, Турске, Азербејџана и Србије у Будимпешти, потврдили су да Република Српска има више пријатеља него икада. Уз политичко разумијевање, то показују и финансијски и инвестициони ефекти, о којима су на конференцији за новинаре у Бањалуци говорили предсједник Српске Милорад Додик и српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић. Са Владом Мађарске договорен је аранжман инвестиција вриједних 118 милиона евра, док се Азербејџан интересовао за снабдијевање Републике Српске гасом.
Са 118 милиона евра мађарска Влада помаже инвестиције у Српској. Овај аранжман договорен је у Будимпешти, на састанку предсједника Додика и српског члана Предсједништва Жељке Цвијановић са премијером Мађарске Виктором Орбаном. Дијелом новца Српска ће финансирати пројекте од којих је наводно одустала Њемачка – вјетроелектрана у Источној Херцеговини, прочишћивач отпадних вода у Градишци и два пројекта обнове ХЕТ-а.
– 18 милиона евра ићи ће за подршку као и до сада пољопривредним произвођачима за машине, 70 милиона евра од оне квоте раније одобрене од 100 милиона за подршку привреди, преусмјерићемо за неке од пројеката које је на сраман начин њемачка Влада покушала да заустави – нагласио је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Кочница је, појашњава Додик, још актуелан уговор о овим пројектима између Електропривреде Српске и банке Њемачке, која се противи одлуци њемачке Владе о раскидању уговора.
– Ми тражимо од савезне Њемачке Владе да коначно поштује своје одлуке и да то повуче да можемо да идемо даље и да нас не блокира у том погледу. Дакле, апсолутно можемо чак прије реализовати овај пројекат у аранжману са Мађарима него ово што имамо с Нијемцима – додао је Додик.
Сви раније договорени и почети пројекти са Мађарском, биће настављени, попут програма подршке пољопривредницима у Српској.
– Све оно што смо раније договарали а односи се на нашу привреду ће се наставити у наредном периоду, а према приоритетима, у оквиру Савјета који смо успоставили али и наших радних група које предано раде и које треба да идентификују пројекте, а предсједници Додик и Орбан ће бити ти који ће надгледати и давати потребну динамику – истакла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
И Азербејџан је заинтересован за сарадњу са Српском и то у области енергетике. Предсједник Алијев потврдио је да Азербејџан жели да Српску снабдијева гасом, путем гасовода из Турске. Додик је упознао Алијева да је руководство Српске дало сагласност да се у БиХ изгради крак гасовода, али да гасификацију опструише Сарајево.
– Азербејџан сада исказује интерес за гасовод Републике Српске како би проширио подручје снабдијевања и наша је порука – дајте људи да завршимо и источну и јужну интерконекцију и да фино идемо у те инвестиције и инвеститоре. Који вам је ђаво тамо у Сарајеву, 10 година стојимо на том плану – поручио је Додик.
– Европска унија, махом земље куцају на врата Азербејџана, обраћајући се тамо да би ријешили енергетске проблеме, и срећни смо што смо ми на та врата покуцали раније и успоставили одређена партнерства – истакла је Цвијановићева.
Партнерство и добре односе Српска наставља и са Турском. Турски предсједник Реџеп Таип Ердоган пренио је руководству Српске интересовање Анкаре за изградњу ауто-пута Београд-Сарајево, а разговарано је и о изградњи хидроелектране Мрсово.
Током билатералних састанака у Мађарској, лидери су стали иза политике Републике Српске и борбе против правног насиља Кристијана Шмита.
– Лидери разумију, они су упознати с тим да је готово немогуће да у данашње вријеме постоји странац који интервенише у законодавство. И поред чињенице да је Устав БиХ рекао да је једино законодавно тијело на нивоу БиХ Парламентарна скупштина БиХ, а не неки појединац. И сви су наравно рекли да је то неприхватљиво и да се треба вратити договору у БиХ – нагласио је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Говорећи о стабилности Српске, Додик је истакао да је вриједност уговорених и почетих пројеката, у односу на прошлу годину, већа за 500 милиона марака. Према његовим ријечима, Српска биљежи и један од најмањих дефицита у региону.