Очекујемо да ће доћи до позитивне одлуке када је у питању давање кандидатског статуса БиХ, рекла је за РТРС српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

– Ја ћу рећи свој став – да је кандидатски статус требало да буде дат БиХ прије неколико година. Наравно да разумијемо да се одређени убрзани кораци према ЕУ дешавају због одређених геополитичких прилика и да у том смислу они посматрају Западни Балкан као мјесто коме треба омогућити простор за ЕУ. Када кажем да смо требали добити и раније, онда ћу рећи на основу свега што је рађено у оквиру БиХ, не само на тих 14 приоритета које не треба посматрати изоловано, јер су неке земље у претходном периоду, током ове календарске године добијале кандидатски статус без било каквих условљавања, управо због тога што су свјетске околности то диктирале, па се и однос ЕУ прилагодио о питању додјељивања кандидатског статуса – рекла је Цвијановић након одржаних састанака са предсједницом и премијером Грчке у Атини.

Када је ријеч о додјељивању статуса, каће она, треба имати на уму да и поред тога што ми причамо о бројним условима које треба испунити, критеријумима земљама појединачно, да ЕУ има аутономно право да донесе политичку одлуку и свако напредовање одређене земље коначно се везује за политичку одлуку.

– Наравно да ће они то базирати на одређеном броју испуњених услова. Али постоји и политичка воља – додала је она.

Истиче да ЕУ треба да има кредибилнији однос према земљама Западног Балкана него што је то раније био случај.

– Не можете у ЕУ имати једностран однос и црно-бијелу слику. Надам се да ће ЕУ промијенити свој однос према балканским земљама, за добробит и балканских земаља и ЕУ. ЕУ је важно да у свом окружењу има сигурно окружење, друге државе које су безбједно окружење. Без обзира што је ЕУ све ове године улагала у БиХ у инфраструктурним пројектима првенствено, мислим да треба да почнемо да поштујемо себе и да гледамо како да кроз регионалне иницијативе дођемо до инфраструктурних побољшања, неометаног протока људи, робе, капитала, студената, радне снаге и слично. У том смислу посматрам двије важне иницијативе, једна је Берлински процес, он нам помаже да међусобно јачамо на инфраструктурном и економском плану, друга Отворени Балкан који би био нека врста надоградње и дао нам могућност да наша привреда има неометано кретање кроз регију, без административних оптерећења – навела је она.

Додала је да је управо, због тога велики заговорник те иницијативе.

– Разумијем наравно да у Предсједништву БиХ и другим институцијама на нивоу БиХ немате потпуну сагласност око овога, али мислим да вријеме које је пред нама треба да нас упути који су наши бенефити, да разговарамо отворено и партнерски, да не стављамо главу у пијесак. За нас је важно да се, када је ријеч о добијању кандидатског статуса ЕУ, ствари дешавају на партнерском нивоу, да се поштује Устав и уставна структура у оквиру које је јасно дефинисано шта то који ниво власти има на располагању од уставних надлежности и шта је, коначно, обавеза којег нивоа власти – рекла је Цвијановић.

Сматра да БиХ треба да координишемо своје обавезе.

– Да будемо кредибилни и оно што је црвена линија јесте насилна централизација, то је нешто што не можемо прихватити и не постоји цијена за коју бисмо то прихватили. Партнерски треба да разговарамо које су наше обавезе, а да при том не излазимо из уставног оквира, а он је врло јасан и прецизан. А ако ћемо бити искрени, сви проблеми у БиХ уназад неколико деценија били су везани за насилну централизацију. Она је долазила од стране високих представника, кроз њихове насилне интервенције или на неки други начин. У суштини, сав проблем се везује за то – сматра Цвијановић.