Запад жели да побиједи Русију без активног учешћа у војним операцијама у Украјини, испоруком оружја Кијеву. Ово је изјавио члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у интервјуу за руску Известију током Петербуршког међународног економског форума.
Према ријечима политичара који представља српско становништво у овој земљу (Република Српска је један од ентитета БиХ), у овом тренутку главна брига је чињеница да, заправо, нема дијалога између зараћених страна. Милорад Додик је говорио и о могућем приближавању БиХ НАТО-у и ЕУ. А ако је улазак земље у војно-политички савез, по његовом мишљењу, потпуно искључен, онда је процес интеграције са Европском унијом могућ под прихватљивим условима.
Интервју преносимо у цијелости:
Седаманестог јуна планирате да одржите састанак са руским предсједником Владимиром Путином. Која питања ће бити на дневном реду?
Планирани састанак биће наставак наших континуираних међусобних односа. И веома сам срећан због тога, јер ће се то одвијати у тако тешким условима на међународној арени. Занима ме став предсједника Владимира Путина на актуелна дешавања. Наравно, наставићемо да разговарамо о свим питањима наше билатералне сарадње.
Осим тога, разговараћемо о имплементацији Дејтонског споразума, пошто Русија остаје гарант његове имплементације. И, у том погледу, она има и дужности и права. Разговараћемо и о економским питањима, посебно о изградњи гасовода (ријеч је о краку Балканског тока). Република Српска је већ завршила све припремне фазе. Међутим, ситуација око Украјине је успорила реализацију овог пројекта.
Очекивали смо да ће гасовод већ бити пуштен, јер су за то створени сви предуслови. Ово је најважнији енергетски пројекат за Републику Српску, јер у Бањалуци, главном граду Републике Српске, не постоји гасовод.
Да ли планирате да разговарате о актуелним дешавањима око Украјине са руским предсједником?
Наравно, ово је важна политичка тема. Дакле, ако је Владимир Путин вољан да прича о томе, зашто не. Биће ми важно да чујем његово мишљење, као од пријатеља, његову визију ове ситуације.
Шта мислите о овој кризи уопште?
Свијет је одавно престао да буде оно што је био. Од фебруара смо то потпуно јасно видјели. Запад је игнорисао страхове и забринутост о којима је Русија више пута говорила. О оправданом страху од приближавања војне инфраструктуре њеним границама. И тако је свијет дошао до сукоба који се сада дешава у Украјини. Вјероватно је неко на Западу желио овај сукоб Москве и Кијева. Истовремено, највише забрињава чињеница да тренутно нема дијалога између зараћених страна.
Стиче се утисак да у овом сукобу Запад жели да побиједи Русију, а да притом не учествује активно у непријатељствима, већ само испоручује оружје у Кијев. Дакле, никоме се не жури са договорима. Као да очекују да се то питање ријеши војно. Вјероватно Запад покушава да пронађе начине да оствари побједу над Русијом. Али, као и сваки рат, и овај сукоб доноси, прије свега, страдања и жртве међу становништвом. Запад је једном, из хуманитарних разлога, већ бомбардовао Србе. А сада се и оружје Украјини испоручује у наводно хуманитарне сврхе. Истовремено, доводећи саму Украјину у безизлазну ситуацију.
Шта мислите о признању независности ДНР и ЛНР од стране Русије?
Разумијемо разлоге који су навели Русију да призна њихов статус. Некада је на територији Хрватске постојала Република Српска Крајина, на потпуно исти начин, под притиском Запада, снагама и рукама Хрвата, овај ентитет је престао да постоји. И што је најгоре, то је очишћено по етничким линијама. Претпостављамо да је исто планирано и за ДНР и ЛНР. И са ове тачке гледишта, разумијемо тренутну ситуацију. Што се тиче наших процјена, јасно видимо да од 2014. године у овим републикама страдају локални људи. Зато ћемо подржати свако рјешење које ће довести до мира на овим територијама.
Раније је саопштено да у сукобу у Украјини учествује преко 150 држављана БиХ. Шта чека ове људе по повратку у земљу?
У БиХ постоји закон који забрањује њеним грађанима учешће у међународним војним сукобима. Очекује се затвор. Такве мере су предузете против оних који су учествовали у сукобу у Сирији. Стога претпостављам да у овом случају не би требало да буде промена у овом поступку. Видели смо свакако да је много различитих страна укључено у руско-украјински сукоб, посебно смо то видјели у биткама за Маријупољ.
„Ми смо против уласка у НАТО“
Нисте подржали увођење антируских санкција, које вам нису дозвољавале да се договорите о ограничењима на нивоу цијеле БиХ. У том контексту, и сами сте завршили на листи санкција Уједињеног Краљевства. Да ли и даље мислите да сте урадили праву ствар када нисте подржали антируске санкције?
Уопште не жалим због ове одлуке. И, штавише, сматрам апсурдним да БиХ уведе санкције Русији, која је гарант Дејтонског споразума. Дејтонски споразум је пак сам темељ и гарант постојања цијеле БиХ. Али свијет је пун апсурда. Хрватско-муслимански дио БиХ покушава да буде солидаран са Западом. Али ЕУ није увијек у праву, и не треба увек бити солидаран са њом. Не смијемо заборавити да су својевремено уведене и санкције Србима. Стога смо веома добро осјетили став Запада. Осим тога, Русија је кроз историју подржавала Србе.
Послије почетка активних непријатељстава у Украјини, Шведска и Финска су поднијеле захтјев за улазак у НАТО. Да ли је, по Вашем мишљењу, могуће да се и БиХ у будућности придружи овом војно-политичком блоку?
Не, наша политика је апсолутно против уласка у НАТО. Што се тиче интеграције у овај блок, став Републике Српске је апсолутно чврст: Ми смо против уласка у НАТО.
Шта је са приступањем БиХ Европској унији?
У нашем региону је ентузијазам за улазак у Европску унију прилично слаб. Апсолутно није на нивоу на коме је био, на примјер, прије 10 година. Све ће у великој мјери зависити од тога како се Европа развија. Да ли ће то бити подложно америчкој политици.
Дакле, не искључујете могућност интеграције?
Нисмо против овог процеса. Али то се мора одвијати под условима прихватљивим за нас.
Говорећи о постојању БиХ, многи стручњаци говоре о могућности распада БиХ?
Заиста, многи аналитичари БиХ оцјењују као неуспјешну и изгубљену земљу, јер унутар ње нема оквира који би то подржао. Запад већ 25 година моделира визију ове земље. Међутим, њихова политика нема резултата. А ми смо као држава под сталним притиском. Јер пројекти који се пројектују на нас једноставно су неподесни за наше функционисање. Што се Републике Српске тиче, ми ћемо увијек бити за слово Дејтона и за имплементацију овог споразума. Али, нажалост, то више није слово, већ дух.
У октобру ове године у БиХ ће бити одржани општи избори. Да ли планирате да учествујете у њима како бисте задржали своју функцију члана Председништва?
Прије свега планирам побједу.
Интервји можете погледати и ОВДЈЕ.