Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је судбина српског становништва које је преживјело егзодус са подручја западнославонских општина у хрватској акцији „Бљесак“ опомена институцијама Српске да бескомпромисно чувају слободу за коју се народ изборио, као и да будућност којој се тежи никада не смије бити поплочана заборавом.

Цвијановић је подсјетила да је у зору 1. маја 1995. почела агресија хрватских војних и паравојних снага на српски народ Западне Славоније.

– Простор изнад ове питоме равнице убрзо је засут артиљеријским пројектилима који су уништавали све пред собом. Људске животе, њихову имовину, куће, вјерске објекте, као и све трагове постојања српског народа на овом подручју – рекла је Цвијановић у Градишци на обиљежавању 27 година од егзодуса Срба из Западне Славоније.

Она је напоменула да то није била класична војна операција, нити фронтовска битка супротстављених армија.

– Ријеч је била о нападу на територију под заштитом снага УН, кршењу свих релевантних међународних конвенција и обичаја ратовања. Ријеч је била о бруталном етничком чишћењу цивилног становништва са његових вијековних огњишта – навела је Цвијановић.

Према њеним ријечима, они који су били дужни да одврате агресоре и очувају мир на подручју Западне Славоније, нијемо су посматрали страдање, убиства и егзодус људи које су били обавезни да заштите.

– Небрањену територију за само 36 сати принудно је напустило више од 15.000 Срба, а 283 особе су убијене или нестале. За непуна два дана акције, страдало је више од стотину цивила, а међу њима 44 жене и 12 дјеце – навела је предсједница Српске.

Она је напоменула и да о варварском и геноцидном карактеру операције „Бљесак“ најсликовитије говори податак да је највећи број цивила страдао приликом бомбардовања избјегличких колона од хрватских снага.

– Помраченим умовима није било довољно протјерати. Као и пет деценија раније, спроводили су смртни казну над онима којима је једина кривица била њихова вјерска и национална припадност. Трудили су се, користили многим антицивилизацијским методама, али у томе нису успјели – нагласила је Цвијановић

Она је навела да живот на крају увијек побјеђује, те да ће натпис на споменику посвећеном жртвама вјечно подсјећати на чињеницу да „класје Западне Славоније данас ниче у пољима и висовима Републике Српске“.

– Многи од тих унесрећених људи из непрегледне избјегличке колоне пронашли су свој нови дом у Републици Српској. Вриједни Славонци данас су наше комшије, суграђани, радне колеге и пријатељи – рекла је Цвијановић.

Они су, додала је, равноправни грађани Републике чијем развоју, заједно са другима, свакодневно доприносе.

– Њихова судбина наша је опомена да бескомпромисно чувамо слободу за коју смо се изборили, не ускраћујући је никоме другом. Њихова бол дио је нашег колективног сјећања и зато ћемо се увијек заједнички окупљати како бисмо одали почаст жртвама. Будућност којој тежимо никада не смије бити поплочана заборавом, већ сјећањем и поштовањем према страдалим сународницима – поручила је Цвијановић.