Нема потврде НАТО, али ни демантија навода медија да припремају отмицу Додика

26.03.2022 Актуелно

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик каже да га више забавља него плаши информација појединих медија да НАТО планира његову отмицу, али и наглашава да нема комодитет да буде наиван.

Званичници БиХ из Српске траже од НАТО-а да се огласе у вези са овим наводима које је прије неколико дана објавио један црногорски портал.

Не осјећам се као важна звјерка да би ме НАТО киднаповао, тако говори српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Прије свега што је политичар, а не, како каже Додик, припадник терористичке организације, попут Бин Ладена.

– Ваљда овај свијет није толико полудио да за различита мишљења на који ни промовишу на Западу се односе на такав начин што пошаљу неке своје јединице. Мене то више забавља него што страши, али немам комодитет да будем наиван – каже Доди

Зашто НАТО не потврди или демантује ове наводе, питање је које постављају званичници БиХ из Републике Српске.

Замјеник министра одбране Мирко Околић каже да су овакве информације узнемириле грађане, али и припаднике Оружаних снага БиХ из Српске чији је Додик врховни командант.

Било какав евентуални атак на српског члана Предсједништва удар је на Србе у БиХ ,сматра члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.

А јавност у Српској узнемирена је и доласком нових снага НАТО-а , каже предсједавајући Клуба српског народа у Дому народа БиХ Средоја Новић.

Такође, фабриковање информација о отцјепљењу Српске, могућем ратном сукобу и слично, сматра, један је од начина политичког Сарајева за призивања НАТО-а у БиХ.

– То је демонстрација силе, утјеривање страха код грађана не само РС него БиХ и стварање лоше климе о Српској и припрема за много теже ствари, које се евентуално могу планирати и дешавати по таквом сценарију – каже Новић.

Треба јачати концепт војне неутралности, јер то, између осталог, налажу и геополитичке околности, став је академске заједнице у Републици Српској. Сврставање на било коју страну погубно је и за Српску и БиХ. Подсјећају, да Српска има јасан правац о питању НАТО интеграција којим прати Србију.

– Који је јасно опредијељен да Српска и Србија остају војно неутралне у односу према НАТО.  Фактор који је важан јесте да би морали повећати издвајања за одбрану са 0,8 на два одсто што је додатних 180 милиона КМ за војску што ова земља ни економија не могу поднијети – истакао је Невенко Врањеш професор ФПН.

Милош Шолаја професор ФПН сматра да ће након кризе у Украјини концепт неутралности поново играти неку улогу у међународним односима и биће дефинисан вјероватно мултиполарним односима у свијету.

С тим је сагласан и Владимир Чоловић, директор Института за упоредно право из Београда. Сматра да питање војне неутралности не зависи само од воље малих држава, већ и од великих сила. Падом Варшавског пакта Русија је остала у како каже пат- позицији према НАТОу.

– Сада је то ескалирало уласком руских трупа у Украјину и сада се ту поставља питање украјинске неутралности, као и неутралности свих мањих држава које су у сфери утицаја и интересовања Руске Федерације – каже Чоловић.

Одређена стручна истраживања, показала су да се више од 70 одсто грађана Републике Српске и око 50 одсто становништва у БиХ изјаснило против уласка Босне и Херцеговине у НАТО. То су подаци који су изнесени у Бањалуци на Округлом столу о теми „Концепти неутралности, с освртом на потребу неутралности БиХ“.

Архива