Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да се Српска и даље бори за своја уставна права и да је у пуном смислу ријечи кренула да оживи и рехабилитује своју уставност.

Она је истакла да је Република Српска данас сигурно најорганизованији дио државне заједнице БиХ.

– Увијек први формирамо власт, успијемо да ријешимо одређене проблеме, немамо застоја административних, немамо претешку комуникацију између различитих нивоа власти и заиста јесмо ефикасни и функционални, али се данас исто тако и даље, нажалост, боримо за наша уставна права – рекла је предсједница Српске.

Према њеним ријечима, било би логично да након свих ових година, а темељи уставности су постављени 28. фебруара 1992. године, Српска има данас у пуном капацитету могућност да живи свој уставни живот.

– Читав низ година били смо подвргнути разним експериментима и наметањима међународне заједнице и високих представника. Дошли смо у ситуацију да оно што пише у Уставу није уставно у пракси јер у пракси имате институционано постављене ствари мимо Устава – нагласила је Цвијановић.

Све су то ствари, додала је она, које треба рјешавати и Српска је почела да их рјешава на начин да поново оживи и рехабилитује у пуном смислу ријечи своју уставност.

– При томе Република Српска не жели и није никада била сметња било коме другоме. Тиме што рехабилитујемо своју уставност, ми заправо дајемо додатни допринос да сви заједно живимо у БиХ на уређенији начин и са пуно мање политичке температуре, а и коначно да почнемо радити озбиљно на процесу помирења – нагласила је предсједница Српске.

Она је рекла да је 28. фебруар важан дан, дан уставности, када је Српска почела да функционишемо на основу Устава.

– Ми смо показали тада способност да развијемо институције, да оне извршавају своје обавезе, да прођемо кроз разна времена ратна и поратна на један посебан начин, али увијек као организовано друштво – рекла је предсједница Цвијановић.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. године под називом Устав Српске Републике БиХ, а проглашен је у периоду унутрашњег распада и околностима грађанског рата у Југославији.