Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Петар Кочић за свој народ био много више од писца, чему су дјелимично допринијеле политичке и друштвене околности у окупираној БиХ, а још више лични осјећај патриотизма и правдољубивости који су били његова најснажнија идеја водиља.

Цвијановић је навела да се Петар Кочић, иако је умро млад, не дочекавши ни 40. годину живота, својим богатим и аутентичним литерарним дјелом сврстао у ред највећих српских књижевника 20. вијека.

– Окупили смо се данас овдје, у Стричићима, у част нашег великог Кочића који је славу свог вољеног, родног мјеста пронио далеко иза ових пропланака, брда и планина – рекла је Цвијановић у обраћању на манифестацији поводом „56. Кочићевог збора“ у Стричићима на Мањачи.

Она је навела да је Кочић за собом оставио Давида Штрпца, Тубу Мајсторовића, Симеуна Ђака, Лују, Јаблана и многе друге живописне ликове, захваљујући којима смо упознали његово Змијање, Мањачу, Крајину, али и карактер народа који на овом понебљу живи.

– Човјек свог краја и рода, како је Кочића описао велики Иво Андрић, говорио је из душе српског сељака, али и цијелог народа, обесправљеног и притиснутог стегама аустроугарске окупационе управе. Због тога је и остао упамћен, не као политичар или посланик у Земаљском сабору, што уз њега звучи исувише формално, већ као аутентични народни трибун који је истински осјећао пулс свога рода, чије су га све ране бољеле – истакла је Цвијановић.

Бескомпромисно се борећи за слободу и правду, још од гимназијских дана у Сарајеву, рекла је предсједница Српске, Кочић је поднио огромну личну жртву, дијелећи судбину свог народа западно од ријеке Дрине.

Она је истакла да је Петар Кочић прогањан, хапшен и затваран због свог имена, крајишког пркоса и оштрог пера којим се супротстављао туђинској власти.

– И све вријеме док говорим о Кочићевом животу, периоду аустроугарске окупације и борби српског народа за слободу, изгледа ми као да је у БиХ вријеме у том периоду стало – оцијенила је Цвијановић.

Она је нагласила да је, као некада Бењамин Калај, до јуче у Сарајеву сједио Аустријанац са диктаторским овлаштењима и нескривеним антисрпским расположењем, што је и доказао пред крај мандата, наметнувши закон којим се Србима покушава одузети слобода мисли и изражавања, право на прошлост, садашњост и будућност.

– Али, постоји и једна битна разлика. Данас имамо Републику Српску, за коју смо се тешком муком изборили и која је једини гарант опстанка српског народа на овим просторима. Имамо слободу, о којој је Кочић сањао, и не морамо да је освајамо, већ да је очувамо – нагласила је Цвијановић.

Она је констатовала да је Република Српска одраз наших најсвјетлијих слободољубивих тежњи, увјерена да би Кочић данас био поносан на нашу и своју отаџбину.

– Због тога је дужност свих нас да чувамо Републику Српску, да је градимо и будућим генерацијама предамо снажнију и развијенију него што је данас. И када кажем дужност, мислим на нашу дјецу, оне који ће тек доћи, али и на славне претке који су нам својом борбом оставили јасан путоказ и освијетлили пут ка слободи. Петар Кочић је свакако један од њих. Живјела слобода, живјела Република Српска – поручила је Цвијановић.