Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да опредјељење Републике Српске није да форсира било које рјешење, већ разговор кроз који треба да се дође до тога да ли је најбоља опција за све у БиХ мирни разлаз или је то држава која се враћа себи, онако како је осмишљена и на коју се пристало у Дејтону.
Предсједница Српске је рекла да не види логику у отпору да се брани нешто што евидентно не ваља у илузорној нади да ће то само од себе постати добро.
– Немамо ми времена за мрцварење – констатовала је она и појаснила да су у БиХ многа питања остала неријешена и да се вуку већ двадесет година, те да нема политичке воље код партнера у Сарајеву да се о томе разговара.
Бошњачка политика, нагласила је она, гања свој концепт унитарне Босне, што им је обећао неко од западњака, па причајући о рату и разним лудостима настоје да привуку пажњу и одрже наратив да држава може да се штити једино онако како то у Сарајеву мисле.
Она је за београдски лист Политика истакла да у Српској вјерују да БиХ не може да функционише на начин како то пропагира сарајевска политика, већ да је то концепт за урушавање и оно мало преосталог повјерења у тој земљи, ако је уопште ишта остало.
Цвијановић је рекла да није сигурна да ће у Сарајеву пристати на разговор који је Република Српска понудила ФБиХ о будућности БиХ, али да то не значи да Српске не треба да нуди разговоре.
– Дијалог је најбоља форма за будућност земље. Шта год да та будућност значи и шта год да је варијанта за ту будућност. До сада нисмо имали неко посебно разумијевање када су у питању велике и важне теме за све грађане који живе у Републици Српској и ФБиХ. Понудили смо разговоре са жељом да се изађе из ћорсокака, вођени зрелошћу и свијешћу о томе шта се дешава у друштву и свјесни да смо у застоју с многим стварима које би могле бити боље. До њих је да ли ћемо имати саговорника, али било би зрело и корисно за све да се то деси. Нисам претјерани оптимиста, али ми смо своју обавезу испунили – истакла је предсједница Српске.
Она је оцијенила да опозиција из Републике Српске вјерује да није вијреме за ту причу и сматрају да је понуда за разговор више за унутрашњу употребу у Српској.
– Опозиција тврди оно што мора, она служи за то да прича другачије чак и када то не мисли. Они су сами себе изопштили из озбиљних тема. То траје годинама, али не зато што они нешто мисле, већ зато што им је неко тако рекао. Или немају храбрости да се изнесу са тим питањима. Сами су себи замаглили визуру и мисле да људе не интересује у каквој држави живе. Но, грађане и те како интересује да Република Српска буде заштићена и да се надлежности не преносе на ниво БиХ. Сматрамо да су то важне теме и зато се њима бавимо – навела је предсједница.
Коментаришући чињеницу да је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик често на мети критике да запаљивом реториком подгријава нестабилност, она је рекла да је лицемјеран однос према Републици Српској и свим званичницима, а најчешће када је ријеч о Додику.
– У ФБиХ људи говоре како праве наоружање и муницију за „не дај Боже“, па износе тезе како се ништа у БиХ не може договорити а да не буде рата. Злоупотребљава се шта год да ми покренемо. Сви приједлози које нудимо да рјешавамо и договарамо усклађени су с Уставом БиХ, који нам та права даје, а пребацује нам се ради тога. Не можете сјести и покренути било коју тему. Али истовремено нисте чули праву осуду за ратне покличе који долазе из ФБиХ. Помињање рата, који очито станује у њиховим главама, јесте њихова уобичајена матрица – констатовала је предсједница Цвијановић.
Одбијајући сваку врсту приче, додала је предсједница Српске, они показују да желе ову државу само за себе.
– Не може држава функционисати ако припада само јединима. Или ако тобож припада свима, али на начин како један народ одреди. Проблеми су мало већи од онога што дјелује кад погледамо површно. Неслагања очито постоје, али то не треба да нас спријечи да разговарамо па да нађемо рјешење – рекла је она.
На питање да како коментарише све те нон-пејпере који круже, предсједница је одговорила да није више битно шта пише у неком нон-пејперу, већ колика се хистерија направи ако би евентуално требало размотирити неки предложени концепт који је другачији од оног што пропагира политичко Сарајево.
– Тада настаје галама, потежу се приче о рату, нешто се својата и тако даље. За мене је увијек индикативнија реакција од те почетне акције. А реакција је хистерија која не престаје и то постаје малтретирање Републике Српске. Ми морамо озбиљно размислити како се понашати у будућности ако хоћемо да живимо достојанствено с осталима. За суживот је неопходно уважавање и достојанство. А ми непрестано слушамо галаму и избјегавамо замке које нам праве. Они тиме, заправо, показују колико су незрели за заједништво – указала је она.
Према њеним ријечима, то својатање државе и наметање концепта унитаризације само свједочи о невољности и немоћи да живе с било ким, ако тај неко жели да живи у договору, а не онако како су они зацртали тако да јој је то важније од онога што пише у неком неформалном папиру.
– Није ријеткост у међународној пракси да се нека тема покреће као неформална, па да се некад касније формализује кроз процедуре. Добро је знати да људи размишљају да постоје различите варијанте за рјешење проблема који се зове БиХ. Очито да је БиХ велики проблем, прије свега сама себи, па својим грађанима, али и осталима, чим се њоме баве на тај начин. Зато овдје треба сјести и разговарати, а то треба да раде људи који живе у БиХ. У Сарајеву нема спремности за то, јер су често потпомогнути међународним фактором, који их охрабрује да не прихвате никакве разговоре и да тјерају по свом. Не видим који је интерес Запада да то ради, убијеђена сам да ће то више бити болно искуство, али свако бира политчки курс – нагласила је предсједница Српске.
За Републику Српску, истакла је она, важно је да остави траг иза себе, а тај траг су закључци, одлуке, ставови, што показује да је све вријеме имала вољу да са неким прича.
Када је ријеч о томе да ли ће бити мирног разлаза, предсједница је рекла да у БиХ не зна шта ће и када бити и о томе и не треба сада говорити.
– Имате поједине западњаке који увјеравају да ће све остати онако како је сада, а заправо вас тјерају да промијените постојеће стање. Постоје и они који бране децентрализовану БиХ, како је то предвидео Устав БиХ. Прича о мирном разлазу може бити опција, ништа не треба да се искључи. Не треба бити тврдоглав у инсистирању да будућност мора да буде као садашњост, посебно ако тренутно стање није добро – констатовала је предсједница Српске.
Она је навела да је за Српску прихватљива децентрализована држава на коју је дата сагласност, а на ово сада што имамо није дата сагласност, није било разговора и преговора који су то верификовали.
– Ово је земља која живи у нереду, а нама требају ред и мир и добра сарадња са свима. Зато мислим да треба да се договоримо да ли треба да живимо једни са другима или једини поред других. Шта год да се деси, то треба да буде у миру, разумијевању и партнерству. Шта ће од свега тога бити видјећемо, свијет је данас много другачији него раније. Прије пар година, причали смо о ЕУ на један начин, а сада сви са којима причате стављају знак питања на тај пројекат. Сада су многи и у самој Европи скептични по питању перспективе пројекта који је толико деценија био обећавајући – навела је предсједница Цвијановић.
Она је указала да се ствари мијењају, што потврђује да се морају тражити рјешења која ће овдје бити трајно добра, а не привремено лоша.
– Овдје стално имамо неку привременост. Када смо помислили да је Дејтон тај који ће нам дати неку трајност, сви су се потрудили да га извитопере, па смо дошли у фазу привремености. Нико више нема времена да живи у привремности, нама требају рјешења која ће бити коначна и добра, ма каква она била и како год да се договоримо и шта год да се деси да дођемо до трајног и доброг рјешења – поручила је предсједница.
Она је оцијенила да би БиХ без ОХР-а изгледала много боље, јер би уназад двадесет година људи знали да морају да причају и разговарају, и то не само без ОХР-а већ и оних амбасада које су спремне да се упусте у микро менаџмент.
– Сада имамо ситуацију да бошњачка политика не жели да разговара, јер су навикли да мало покуцају на нека врата, закукају, направе од себе жртву и тако добију подршку странаца који су по правилу радили све да развласте Републику Српску, санкционишу људе из Српске и да се окоме на све што је став Републике Српске, а не уклапа се у матрицу коју су они замислили. Све док Бошњаци знају да имају отворена врата да се искукају и тако добију заштиту, биће срушена могућност да се овдје договоримо. Тиме се урушила могућност да постанемо нормална земља – констатовала је предсједница Републике Српске.
Према њеним ријечима, тако је урушена и могућност да једни са другима комуницирамо.
Она је навела да ниједна земља не може да поднесе толико мијешање споља у све сфере живота, адмистративне, политичке, економске, финансијске, а поготово то не може да поднесе лабилна, крхка и неспособна земља, каква је БиХ.
Предсједница Српске је истакла да је нарочито тешко поднијети ту дозу нереалног и неједнаког приступа и неправде, те да Република Српска не може и неће да подноси неправду.
Она је навела да има информацију да се ради на именовању новог високог представника, иако БиХ не треба ниједан високи представник, ма ко то био, јер је то превазиђена категорија.
– Оно што су радили високи представници увелико је излазило ван дејтонских оквира, прибављали су себи надлежности на непрописан начин, на који нико од нас није дао сагласност. Нама треба домаћег разговора, да би народи живјели у миру и слози као добри партнери и саговорници. Држава ће бити функционална онда када буде постојала политичка воља да се поштује оно са чиме свако у БиХ располаже у складу са уставним одредбама. Лицјемерно је када вам кажу да се понашате антидејтонски, а онда саопште да је Дејтон превазиђен. На нама је да гледамо шта можемо да урадимо за Републику Српску и како да градимо партнерске односе са свима у БиХ, ако то желе. То је концепт који има Република Српска – поручила је предсједница Цвијановић.
На питање како види најаву могућег уједињења опозције у БиХ, она је оцијенила да је то још један од непродуктивних пројеката који су спонзорисани од међународне заједнице.
– Мислим да код опозиције у Републици Српској станује огромна наивност. Не видим шта може бити добит. Умјесто да се баве стварима које су важне за Републику Српску, не поврјеђујући никога, они су изабрали Сарајево за природно станиште. Дио су свега што се дефинише у Сарајеву, а одбијају да буду дио онога што се дефинише у Бањалуци. Сами су себе искључили из неких процеса, можда мало охрабрени од дугих. Уједињена опозиција на нивоу БиХ не носи никакву снагу, јер је изборни систем такав да у збиру све остаје фрагменитрано – закључила је предсједница Српске.