Лидери земаља Западног Балкана позвали су Европску унију да убрза процес придруживања. У усвојеној Декларацији указан је значај брзог проширења на Западни Балкан, а не саме на поједине земље. То је поручено са десетог састанка „Брдо-Бриони“ одржаном у Словенији. Српски члан и предсједавајући Предсједништва Милорад Додик предводио је делегацију БиХ.

Земље западног Балкана желе придруживање Европској унији. Позивају да се убрза процес европског пута јер би њихов улазак, кажу, био гарант стабилности. Ипак, интеграција је у 10-огодишњем застоју, оцјена је након самита српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ , Милорада Додика.

– Дакле, кључно питање је проширење које не зависи од нас. ЕУ има значајан број земаља које су против проширења и то проширење се само декларативно спомиње од стране ЕУ и више је у служби да се одржи илузија него да се поставе практични кораци – рекао је Додик.

Додик је рекао да је БиХ у дебело замрзнутом статусу.

Каже да чињеница да ФБиХ није до сада формирала Владу, говори о томе да је тај застој круцијално важан за БиХ . Када је ријеч о изборном законодавству Додик је оцијенио да је договор око реформи Изборног закона пропао, јер није успио договор на нивоу два лидера који су најважнији у том процесу, представника Бошњака и Хрвата.

– Говорио сам о високом представнику и неприхватању да дође нови, о судијама Уставног суда, странцима који пишу нови Устав и тиме доприносе конфузији у БиХ на плану могућег договора страна. Овдје је био један од захтјева да се не прави гужва, а алтернатива томе је да ћутите. БиХ је у дебело замрзнутом статусу, није усвојен буџет и не рјешавају се кључна питања, и тако ће бити док се та питања не ставе на дневни ред – поручио је Додик.

На састанку лидера Западног Балкана Србија је прихватила предложене закључке али око промјене граница није било сагласности.

– Подржали смо намјере, жеље и претензије других на Западном Балкану за отварањем датума за преговоре и визном либерализацијом. Било је много ствари око којих нисмо били сагласни, а једно питање које је било кључно, било је питање промјене граница око чега није било сагласности – истакао је предсједник Србије Александар Вучић.

Управо је прича о границама довелаи до вербалног инцидената. Бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и предсједница самопроглашеног Косова Вјоса Османи вербално су напали Вучића. Расправа је почела када су учесници самита предузели иницијативу да се усвоје закључци по којима су границе у региону непромјењиве, чему се Вучић унапријед успротивио, тражећи да се дода да су „непромјењиве у складу са Повељом УН“.

Самитом лидера региона, у оквиру Брдо-Бриони процеса, Еврпској унији шаље се јасна порука – да на Западни Балкан гледа као на цјелину. 

– Ми смо овдје да помогнемо сусједима у процесу Европске интеграције – поручио је Зоран Милановић предсједник Хрватске.

Предсједник Словеније Борут Пахор каже да овај пут нису имали госта.

– Предсједник Француске Емануел Макрон, који је желио да дође, није могао због других обавеза. Ово је први пут да смо били сами, и морали смо да се гледамо у очи и суочимо се са проблемима региона – додао је Пахор.

Иницијативу Брдо-Бриони покренуле су 2010. године Словенија и Хрватска у настојању повећања повјерења између земаља у региону и помоћи у њиховом придруживању ЕУ.