Додик: Функцију високог представника није установио Дејтонски споразум

10.03.2021 Актуелно

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик нагласио је да високи представник не постоји у Општем оквирном споразуму за мир у БиХ и да то није функција коју је установио Дејтонски споразум, него његов Анекс 10.

– У самом тексту Дејтонског споразума високи представник се уопште не помиње, већ се само у његовом Члану 8 наводи да: ‘Стране поздрављају и подржавају постигнуте договоре у вези са спровођењем овог мировног рјешења, укључујући нарочито оне који се тичу цивилног /невојног/ спровођења, као што је наведено у Анексу 10 овог споразума’. Дакле, високи представник није функција коју је установио Дејтонски споразум, него његов Анекс 10. Овим Дејтонски споразум јасно ограничава да само Анекс 10 одређује начин спровођења цивилног дијела мировног споразума. Да је била намјера да високи представник буде функција/функционер цијелог цивилног дијела Дејтонског споразума, онда би високи представник под тим називом био наведен у тексту Дејтонског споразума. А није наведен, нема га. Највише се томе противила Америка, Америка није дала – истакао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Када је ријеч о надлежности високог представника, Додик је навео да је она формулисана само у једном члану и тиче се надлежности за тумачење Анекса 10.

– Тиме је Дејтонски споразум лоцирао и ‘затворио’ високог представника у Анекс 10 којим се прописује мандат, односно задаци високог представника. Изван Анекса 10 високи представник се помиње и у неколико других анекса Дејтонског споразума, али без било какве одлучујуће улоге или извршног овлашћења – појаснио је Додик, истичући да је веома важно навести да високог представника нема у најважнијем анексу Дејтонског споразума – у Анексу 4 који је Устав БиХ.

Он је навео да надлежност за тумачење засигурно не подразумијева извршна овлашћења, јер да би она постојала морају да буду експлицитно и наведена, а то се види по извршним овлашћењима која су изричито дата команданту ИФОР-а поменутим Анексом 1А.

Иако се често говори о овлашћењима високог представника, навео је Додик, он нема никаквих овлашћења већ само задатке које су му поставиле стране потписнице Анекса 10 уз навођење активности којима се извршавају дати задаци.

– Искључиво је Анекс 10 извор којим стране потписнице одређују дјелокруг рада високог представника и његовог особља, тј. Канцеларије високог представника /ОХР/. Ван тога не постоји никакав додатни мандат, нити овлашћења. Додатна овлашћења могу дати искључиво стране потписнице и нико други. И то може бити само анексом на Анекс 10, уз писмену сагласност истих страна потписница, а то се никада није десило – појаснио је Додик.

Наводећи да трајање међународне мисије у БиХ није јасно одређено, Додик је рекао да се, ипак, може закључити да је било предвиђено релативно кратко трајање.

– Тако у Анексу 1А који има назив ‘Споразум о војним аспектима мировног рјешења’, а закључиле су га три стране: Алијина ‘Република’ БиХ, Федерација БиХ и Република Српска, у члану 1 под називом ‘Опште обавезе’ стоји да стране ‘поздрављају спремност међународне заједнице да на период од приближно годину дана на подручје региона пошаље снаге које ће помагати у спровођењу одредаба које се односе на територијална и друга повезана војна питања овог споразума /Анекса 1А/, према наведеном у овом анексу’. У том анексу пише и да се ‘Савјет безбједности Уједињених нација позива да усвоји резолуцију којом ће овластити државе чланице или регионалне организације и механизме да успоставе мултинационалне војне снаге за спровођење – у даљем тексту: ИФОР. Стране су упознате и сагласне с тим да се ове снаге за спровођење мира могу састојати од копнених, ваздушних и поморских јединица из држава чланица НАТО-а и држава које нису чланице НАТО-а, распоређених у БиХ с циљем пружања подршке при осигуравању извршења одредаба овог споразума /у даљем тексту: Анекс/ -навео је Додик.

Он је нагласио да су наведене одредбе значајне, јер три стране /Република БиХ, Федерација БиХ и Република Српска/, позивају, заправо овлашћују Савјет безбједности Уједињених нација да формира мултинационалне снаге за имплементацију мира ИФОР, чиме се разрађује Анекс 1А.

– Ово овлашћење је значајно када се пореди са начином примјене Анекса 10, према коме, стране нису дале било какво овлашћење Савјету безбједности, а посебно не Савјету за имплементацију мира, који нема никакво правно утемељење у Дејтонском споразуму, да могу разрађивати Анекс 10 – додао је Додик.

Он је нагласио да високи представник и његова канцеларија нису ни замишљене као трајне категорије, што потврђује и сам Дејтонски споразум.

– У Анексу 6 Дејтонског споразума који носи назив ‘Споразум о људским правима’ помиње се високи представник у неколико чланова који одређују обавезу достављања извјештаја ‘високом представнику описаном у Анексу 10 Општег оквирног споразума све док та канцеларија постоји’ – истакао је Додик.

ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИЦИ УЗУРПАТОРИ ЗАКОНАДАВНЕ, ИЗВРШНЕ И СУДСКЕ ВЛАСТИ

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да су високи представници у БиХ годинама били узурпатори законодавне, извршне и судске власти, те наметали амандмане на уставе Федерације БиХ и Републике Српске као страна које су установиле тог високог представника.

Додик је навео да је много пута изговорена лаж – „ако нема високог представника нема ни Дејтонског споразума“.

– Или како Валентин Инцко каже: ‘Знам да неки не желе да Анекс 10 постоји, али ако се он мијења, мора се промијенити и Анекс 4. Не може Анекс 10 бити прекрижен, а тамо пише да је високи представник тумач Дејтона. Ко ће онда да тумачи Дејтон? То би се онда све морало мијењати. Тренутно је то фини баланс, високи представник има своју улогу, а последњих година то је била моја главна задаћа’. Он лаже, он није задужен да тумачи Дејтон. Мандат високог представника не садржи ни назнаку његовог овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ. Много пута је изговорено и написано – високи представник је коначни/врховни ауторитет за тумачење Дејтонског споразума, не наводећи ниједан члан Дејтонског споразума и његових анекса који то одређује, осим покушаја подвале – цитирања члана 5 Анекса 10 – указао је Додик.

Цијела та лажна конструкција, рекао је Додик, почива на нетачном тумачењу Анекса 10 Дејтонског споразума који има званични назив „Споразум о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења“.

– Чланом 5 Анекса 10 под насловом: ‘Највиша надлежност за тумачење’ јасно је прописано: ‘Високи представник има највишу надлежност на терену у вези са тумачењем овог споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења’. Нема имплементације, него тумачење. Свако правно тумачење, језичко и логичко, само потврђује да се надлежност за тумачење односи искључиво на тај један анекс Дејтонског споразума, само на Анекс 10. Право на тумачење само тог једног анекса, не даје никаква извршна ни законодавна овлашћења високом представнику – прецизирао је Додик.

Он је нагласио да Општи оквирни споразум за мир ни не помиње високог представника као било какву институцију цјелокупног Дејтонског споразума, нити му даје икаква овлашћења, осим онога што је прописано као његова улога, односно задаци утврђени Анексом 10.

Супротно томе, додао је Додик, високи представници су годинама били узурпатори законодавне, извршне и судске власти, наметали су амандмане на уставе Федерације БиХ и Републике Српске као страна које су установиле тог високог представника.

– Поред тога наметали су и законе којима су надлежности ентитета преносили на ниво БиХ. Приграбили су себи законодавну власт иако ту активност не помињу ни тзв. бонска овлашћења. Смјењивали су изабране функционере, одузимали им лична документа и забрањивали рад без икаквог образложења и права на жалбу, чиме су драстично кршене бројне конвенције о људским правима које су саставни дио Устава БиХ – истакао је Додик.

Он је подсјетио да чак ни такзвани Савјет за имплементацију мира није дао никаква овлашћења високом представнику, јер је само „поздравио намјере високог представника“, а „поздрављање намјере“ није само језичка произвољност, него и правна бесмислица и онда је то требало представити као овлашћења.

– Тако су и рођена тзв. бонска овлашћења. То из Бона нигдје не пише. Уз понављање које су прихватили прво медији, а потом и политичари, добили смо испразну кованицу ‘бонска овлашћења’ која живи већ 23 године иако није у складу са Дејтонским споразумом – рекао је Додик.

Архива