Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић рекао је у интервјуу Срни да је унутрашњи договор једини пут ка бољој будућности БиХ, јер у супротном нема ни Дејтонског мировног споразума нити БиХ.
Радмановић је истакао да је једини исправан став, који заступа и Република Српске, да се Дејтонски мировни споразум спроводи како пише и да нигдје у савременом свијету другачије није могуће.
Говорећи о томе гдје је БиХ данас, 25 година након потписивања Дејтонског споразума, Радмановић је рекао да је на истом мјесту гдје је била и прије четврт вијека и да се и тада на различите начине оспоравао Устав БиХ.
– Данас се више прича о томе шта бисмо жељели, него шта треба радити. У свему томе веома је негативна улога међународне заједнице, јер умјесто да нам помогну да се договарамо, само су правили још веће проблеме мијењајући Устав, неаргументовано и некритички смјењујући функционере, намећући законе који су све окренули наопако – констатовао је Радмановић.
Он је оцијенио да су промјене на Уставу БиХ на директан или индиректан начин дјело међународне заједнице и да је тим промјенама „све кренуло наопако“.
Наводећи да званичници из Републике Српске сматрају да се треба придржавати Дејтонског споразума и примјењивати његове одредбе, Бошњаци заступају став да треба иће ка већој централизацији БиХ, а Хрвати желе уставне промјене које би онемогућиле да буду прегласани и да се поштује равноправност, Радмановић је нагласио да ће свако непристрасан рећи да је једино исправан став из Српске и да је то пут који нуди будућност БиХ.
Када је ријеч о европском путу и најавама да би БиХ ове године могла да добије кандидатски статус, Радмановић сматра да је ЕУ требало да прихвати пет земаља западног Балкана још прије десет година.
– ЕУ ни данас не зна шта да ради са тих пет земаља западног Балкана и због тога и јесте овакво стање. И унутар ЕУ имају много проблема па је логично да смо им ми на крају, а да су то урадили прије десет година, све би било другачије. Кандидатски статус је под знаком питања, јер однос ЕУ према БиХ у доба пандемије показује да нас не доживљавају као блиске, а поготово не као оне који су дио Европе – рекао је Радмановић и додао да би волио да није у праву, јер би кандидатски статус био оптимистичан за све у БиХ.
Он је оцијенио да би кандидатски статус био и обавеза за ЕУ да ради са БиХ, а не само да, како каже, „паметује из даљине“.
Радмановић је указао и да је немогуће да БиХ буде чланица ЕУ са међународним представником који се понаша као аустријски губернатор, подсјетивши да је Република Српска става да БиХ нису потребни високи представници.
Он је у интервјуу Срни рекао да ће сигурно доћи до промјене високог представника без обзира на ставове из Републике Српске и да други дио БиХ сматра да овој земљи треба високи представник, и то оштрији од актуелног, што би, како је нагласио, био корак назад за БиХ.
– У БиХ сви реторички желе у ЕУ, али не схватају да договор домаћих политичара значи искорак, док сваки сукоб представља стагнацију или враћање назад – констатовао је Радмановић.
БиХ ЈЕ ЖРТВА ЗАТВАРАЊА ГРАНИЦА ЕУ ЗА МИГРАНТЕ
Говорећи о мигрантској кризи, Радмановић је оцијенио да она отвара много проблема не само у БиХ него и у земљама које су монолитније и развијеније.
– Мигрантска криза показала је неспремност многих институција у БиХ да се носе са тим проблемом и она није у вези за садашњим сазивом Савјета министара него са претходним. Сада се многи праве паметни када је криза ескалирала до невјероватних граница, поготово када је ЕУ некритички затворила границе и оставила мигранте код нас – рекао је Радмановић.
Несналажење БиХ, додао је он, довело је до садашње ситуације и пребацивања одговорности из једног ресора у други, оптуживање једне, друге и треће опције.
– То је показало да нисмо били у стању да сједнемо, размотримо проблем и нађемо рјешења. Зато смо сада у проблему у који се умијешао ко зна ко. Парламент је дуго расправљао несврсисходно о мигрантској кризи, а рјешења која су понуђена нису рјешења. Министар безбједности у Савјету министара показао је да влада статистичким подацима, а да сам не може наћи рјешење. Рјешења су у сарадњи Предсједништва и Савјета министара у која се потом треба да укључују одређене институције – истакао је Радмановић.
Он сматра да је дио рјешења и враћање миграната у земље поријекла иако, како каже, неки наводи министра безбједности указују да он није за то.
– Њега не треба ни питати, јер ако је рјешење у реадмисији и ако постоји договор о томе, министар треба то да извршава – рекао је Радмановић.
УПРКОС СВИМ ИЗАЗОВИМА, САВЈЕТ МИНИСТАРА ЈЕ ДОБРО РАДИО
На питање да прокоментарише иницијативу за смјену Савјета министара коју су иницирали опозициони посланици из ФБиХ у Представничком дому БиХ, Радмановић је појаснио да је легитимно да опозиција увијек тражи смјене и оставке, али су овог пута потпуно некритички пришли раду Савјета министара, који не ради двије године него тек годину дана, услови рада су специфични, појавила се пандемија вируса корона, као и мигранти.
– Упркос свим тим изазовима, Савјет министара је направио одређене потезе које је предсједавајући Зоран Тегелтија на сједници добро образложио. Посланици из опозиције из ФБиХ су ‘потрчали’ прије времена, а њима су се и ‘рукама и ногама’ прикључили опозиционари из Републике Српске у покушају да изгласају неповјерење. Цијели тај процес је био потпуно непотребан и са аспекта да ће се пред посланицима ускоро наћи извјештај Савјета министара о коме се може говорити на основу валидних података. Овај покушај смјене Савјета министара највећу ‘пацку’ дао је опозицији из Републике Српске која је о тој иницијативи веома лоше расправљала – истакао је Радмановић.
Чак и да је дошло до изгласавања неповјерења, појаснио је Радмановић, услиједила би расправа у Дому народа гдје се смјена уопште не може десити.
– Посланици из СДА су јасно рекли да нису потпуно задовољни радом Савјета министара, али да није вријеме за изгласавање неповјерења, што је, према мом мишљењу, мудар политички потез те странке – сматра Радмановић.
Према његовом мишљењу, Савјет министара је у протеклих годину дана задовољио својим радом и има добар старт да у овој години направи још неколико важних искорака како би се БиХ приближили кандидатском статусу мада све мање вјерује да ће до тога доћи и то не због БиХ него зато што Европа више није спремна за било какав озбиљан корак када је ријеч о проширењу.
Говорећи о раду Савјета министара у протеклој години, Радмановић је навео да је природно да се у БиХ различито гледа на рад Савјета министара и изражавају различите жеље из ентитета.
– Ми из Републике Српске се држимо Дејтона према којем Савјет министара није влада, већ има ограничен рад који је на одређен начин под патронатом Предсједништва, а одговара Представничком и Дому народа. То је сасвим друго у односу на неку владу, јер другачије ради и није ефикасан као влада – истакао је Радмановић и додао да из ФБиХ траже да се Савјет министара претвори у владу и да „командује цијелој БиХ“ што ни у ком случају није могуће.
РАСПУШТАЊЕ ДОМА НАРОДА БИО БИ АВАНТУРИЗАМ
Коментаришући наводе да би чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић могли да траже распуштање Дома народа, Радмановић је рекао да је „евентуални напад на Дом народа резултат тврдњи оних који сматрају да се све рјешава неком смјеном“.
– У Дому народа одједном свима смета што СНСД доминира у Клубу српског народа иако је ријеч о највећој политичкој партији око које се окупља већина и у Републици Српској и у БиХ. Логично је и да у Дому народа СНСД диктира темпо – истакао је Радмановић.
Он је подсјетио да никада нико у протеклих 25 година послије Дејтона није ни покушао да удара на Дом народа, те да то није случајно.
– Дом народа је репрезентација три националне групе, три конститутивна народа у БиХ. Уколико би два члана Предсједништва БиХ кренула у ту авантуру, био би вулгаризован Дејтон и то би била штета за БиХ у цјелини, али није немогуће да се то деси – истакао је Радмановић.
Говорећи о евентуалној смјени Колегијума Представничког дома и најавама да би он могао бити смијењен, Радмановић је рекао да је то прича посланика који је отишао у опозицију и да није актуелно, али да није немогуће да се и то затражи.
– Када је конкретно о мени ријеч, добио сам највише гласова на изборима у БиХ, а уколико долази до укупних промјена и нове већине у БиХ, онда је реална и промјена у Колегијуму – рекао је Радмановић и истакао да у свему овоме мора доћи до изражаја заједнички став свих из Републике Српске, јер је увијек било лоше по Српску ако се иде са различитим ставовима у институцијама на нивоу БиХ.
Коментаришући чињеницу да више од два мјесеца од избора нису објављени резултати за Сребреницу и Добој, Радмановић је истакао да је споран сам избор чланова Централне изборне комисије /ЦИК/ који се десио без најаве и претходних консултација.
– Дошло је до избора чланова ЦИК-а који су се показали неспособним. Све што се дешава сада посљедица је таквог избора чланова ЦИК-а. Зна се како долазе вреће из иностранства, зна се за фиктивне пријаве и неаргументовано је направљен проблем у Добоју и Сребреници – рекао је Радмановић, истакавши да је избором ЦИК-а направљен корак уназад.ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ РУБРИКЕ