Цвијановић: Инцко доказао зашто БиХ није потребан ОХР

06.01.2021 Актуелно

И ове године ћемо обиљежити Дан Републике, али у складу са епидемиолошким мјерама. Протокол је претрпио одређене измјене, тако да ћемо имати свечану академију без публике, али у директном ТВ преносу, док је свечани дефиле календарски помјерен за Видовдан, каже у интервјуу за Глас Српске предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

Предсједница истиче је ће бити одржана промоција филма “Коридор”, те додјела признања и одликовања као и сваке године.

– Година је била тешка и у знаку пандемије, а наши истински хероји су били здравствени радници и открићу вам да ће они добити признања – каже Цвијановић у интервјуу за Глас Српске поводом Дана Републике.

Интервју преносимо у цијелости:

ГЛАС: Која је кључна порука овогодишњег обиљежавања Дана Републике?

ЦВИЈАНОВИЋ: Кључна порука је да ћемо изаћи на крај са свим проблемима. Пандемија је донијела низ проблема и изазова, морали смо да интервенишемо и мијењамо приоритете, да новац који је био намијењен за неке друге ствари преусмјеримо у јачање здравственог сектора и борбу против вируса. Морам да истакнем да је Влада Српске издвојила значајна средства и за подршку привреди са циљем очувања радних мјеста. Дакле, иза нас је година неизвјесности, али успјели смо да пребродимо најтеже изазове.

ГЛАС: Значи, задовољни сте тиме како је Република Српска одговорила на глобални изазов који је погодио цијели свијет?

ЦВИЈАНОВИЋ: Заиста јесам. Сви смо били пуни стрепње, јер је пандемија донијела низ недоумица на које одговор није имала ни здравствена струка. Био је проблем ухватити се у коштац са разним набавкама, опремањем простора, обезбјеђивањем алтернативног простора, али уз велику пожртвованост наших здравствених радника и логистичку и финансијску подршку Владе успјели смо да пребродимо тај кризни период.

ГЛАС: У протеклој години је проглашено ванредно стање и одговорност у тешкој ситуацији је пребачена у Ваше руке?

ЦВИЈАНОВИЋ: Тако је. Уставна улога предсједника да у таквим ситуацијама практично преузима улогу парламента носи са собом огромну одговорност. Чињеница да за протеклих 25 година нисмо морали да уводимо ванредно стање најбоље показује размјере кризе кроз коју смо прошли. Али прошли смо. Успјели смо прилагодити законска рјешења потребама које је наметнула пандемија. Наравно да је доношење законских рјешења боље препустити парламенту, да кроз вишестраначки систем дође до најквалитетнијих рјешења, али сам укључила предлагаче, ресорна министарства, Владу, правни тим, људе из парламента који су учествовали у свему, тако да одлуке нисам доносила самостално. Без обзира, то свакако даје много већу одговорност институцији предсједника Републике. Срећна сам што смо, упркос спекулацијама да ли нам треба или не треба ванредно стање, тврдњама да се та одлука доноси са циљем злоупотреба и свега осталог, на прави начин изашли на крај са тим великим изазовом.

ГЛАС: Која одлука је била најтежа, односно да ли постоји нека слика из тог периода која Вам је остала урезана у сјећању?

ЦВИЈАНОВИЋ: Све слике које се односе на чињеницу да постоје људи који се боре за живот су јако тешке. То највише потресе, али поред тога, имала сам сталну стрепњу да ли ћемо остати на ногама у финансијском смислу. Иако сам знала да смо у 2020. годину ушли са стабилним финансијским стањем и са могућношћу да одмах на почетку пандемије усмјеримо средства у здравствени сектор, стално сам имала ту тјескобу шта нам доноси будући период. Сигурна сам да је и највећи број грађана осјећао ту тјескобу и имао зебњу да ли ће бити смањења плата или ће остати без њих. Поносна сам што се то није десило и што је Влада интервенисала према приватном сектору, што је обезбијеђена здравствена заштита свим грађанима и на све друге ствари које су урађене.

ГЛАС: Буџет за прошлу годину је реализован, усвојен је и буџет за ову годину, али из опозиције се могу чути тврдње да је буџет празан. Како то коментаришете?

ЦВИЈАНОВИЋ: Свашта се може чути од опозиције, али њен посао је да критикује. Било би лијепо када би се некада конструктивно ухватила у коштац са проблемима умјесто суве критике, али шта да радимо. Ова власт није никада поклањала превише пажње тим бесмисленим критикама, али, с друге стране, ако неко понуди добро рјешење, није се гледало да ли је оно дошло из владајућих или опозиционих редова.

ГЛАС: Недавно сам прочитао да је „неке из опозиције теже убиједити да су промашили тему, него баку да ниси гладан“.

ЦВИЈАНОВИЋ: Опозицију треба уважавати као политичку чињеницу, али ниједна власт не треба да машта да ће опозиција бити искључиво конструктивна и не треба трошити превише енергије на то. Не можемо ми убјеђивати опозицију да је исправно то што радимо ако су они унапријед одлучили да то није исправно.

ГЛАС: Поред даље борбе против пандемије, очекује нас и санирање стања у економији. Могу ли привредници очекивати подршку Републике?

ЦВИЈАНОВИЋ: Свакако да, у зависности од тога шта ће налагати ситуација, могу да очекују подршку. Влада ни у јеку кризе није привреду препустила саму себи и сигурна сам да ће се и у наредном периоду понашати одговорно. Наравно, морамо водити рачуна да су пред нама изазови, као, рецимо, преговори са ММФ-ом гдје се постављају тешки политички услови и тражи измјена уставних рјешења, али, упркос томе, увјерена сам да ћемо обезбиједити финансијску стабилност.

ГЛАС: Аранжман са ММФ-ом је неизвјестан и ближи смо томе да га неће бити. Шта је алтернатива?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ово је вријеме које не треба злоупотребљавати за постављање политичких услова и тражење да се одређене ствари централизују на нивоу БиХ иако је то неуставно. Алтернатива је обезбјеђивање средстава на домаћем и иностраном тржишту капитала и ми се по томе ни у чему нећемо разликовати од других земаља.

ГЛАС: У протеклој години обиљежено је 25 година Дејтона, а ту годишњицу обиљежили су агресивни захтјеви за његову измјену. Како то коментаришете?

ЦВИЈАНОВИЋ: Није никада био период у којем смо били поштеђени таквих захтјева. Промјене се могу десити када се сви у БиХ договоре о томе, а јасно је да тог договора нема. Република Српска није сметња, нити прави сметње за функционисање институција на нивоу БиХ и извршавање обавеза. Слично мисле и Хрвати, с тим што немају своју републику, док с треће стране имате бошњачки политички корпус који свакодневно износи захтјеве за додатну централизацију. При томе, у посљедње вријеме можемо чути и позивање на бројчану надмоћ Бошњака, што ме наводи на то да је попис становништва, који је и овако био проблематичан, у ствари, пројектован вјештачки са циљем да Бошњаци, као најбројнији народ, траже већа права. Политичка и уставна реалност говори о конститутивности и једнакоправности и то свима треба да буде јасно.

ГЛАС: Јавно се говори о одласку шефа ОХР-а Валентина Инцка и доласку новог високог представника у БиХ. Да ли је то добро и каква порука се шаље?

ЦВИЈАНОВИЋ: Шаље се лоша порука са аспекта односа Европска унија – БиХ. Актуелни високи представник је све учинио да покаже да нам не треба ОХР, а ако улазимо у 2021. годину и говоримо о новом високом представнику, онда се поставља питање шта ми радимо на европском путу и да ли се ми сви овдје варамо.

ГЛАС: Каква је сарадња Републике Српске са земљама региона? Да ли је пандемија нешто промијенила или показала?

ЦВИЈАНОВИЋ: Било је више размјене искустава. Вријеме је да у оквиру региона почнемо да уклањамо све баријере, отварамо простор за бољу привредну сарадњу и показујемо веће политичко разумијевање. Наравно да доминирају наши добри односи са Србијом, али ми желимо да исту такву сарадњу имамо и са свим осталим земљама из регије.

ГЛАС: Какви су односи Републике Српске и Русије и да ли је нешто промијенио „скандал“ у вези са недавном посјетом шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова?

ЦВИЈАНОВИЋ: Одлични су односи и такви ће и остати. Све ово у вези са, како кажете, скандалом и тзв. “афером икона” је испродукована прича. Наша сарадња је добра и никада није била политички условљена било чиме, јер ми никада од Русије нисмо добили никакав политички захтјев да од нечега одустанемо, док смо од неких других добијали и те како тешке услове.

ГЛАС: Хоћемо ли сви окачити заставе Републике Српске за 9. јануар?

ЦВИЈАНОВИЋ: Требало би то да урадимо и да тога дана свако из своје куће или стана покаже опредијељеност за Републику Српску. Свим грађанима упућујем најљепше честитке уз поруку да останемо заједно без обзира на различита политичка мишљења и афинитете, јер је стабилност наших институција најважнија.

ГЛАС: Какву поруку шаљете за 2021. годину?

ЦВИЈАНОВИЋ: Оптимизам. Сачуваћемо стабилност институција, извршавати све обавезе и остати привржени развојним циљевима. Тешко је предвидјети да ли ће се све дешавати планираном динамиком, али остајемо посвећени развоју Републике Српске, изаћи ћемо на крај са свим проблемима и сачувати стабилност институција.

ГЛАС: Иза нас је 11. хуманитарна акција „С љубављу храбрим срцима“ намијењена покретању прве банке хуманог млијека у Српској и БиХ. Како оцјењујете њене резултате?

ЦВИЈАНОВИЋ: Акција је прошла заиста успјешно, иако смо сви имали сумње. Знате, у години коју је појела корона размишљате и да ли треба нешто да организујете или не, али смо се опредијелили да не одустајемо од те акције. Ове године је цијела акција носила нешто ново, а то је да правимо прву банку хуманог млијека и наишла је на велику подршку, јер су се, упркос корони, одазвали и грађани и привредници и институције, а поново није изостала подршка Србије. Поносна сам што смо били у могућности да реализујемо ту идеју и што смо у години пуној изазова успјели да дођемо до циља.

Архива