Бројни инфраструктурни пројекти чекани деценијама у Бањалуци завршени су упркос огромној штети коју су Граду нанијели поплава и пандемија вириса корона, рекао је у нашој емисији Телеринг градоначелник Бањалуке Игор Радојичић.
Радојичић је рекао да је презадовољан организацијом Градске управе и завршеним инфраструкурним објектима, који су почели изграњом нове топлане. Тим је, истакао је, избјегнута стварна опасност да Бањалука потпуно остане без гријања.
Радојичић је нагласио да је премашен план у инфраструктурним и комуналним пројектима. Навео је да су четири моста изграђена или у фази градње, што у збиру није забиљежено деценијама.
– Ту су и двије спортске дворане. Једна је завршена, друга се отвара сљедеће седмице и трећа је у припреми. Такође, Бањалуке је чекала на Источни транзит 40 година. То није само 100 метара повезане саобраћајнице већ читава нова градска авенија која је „отворила“ Старчевицу и Обилићево. То су велике, вишедеценијске ствари, које ће се тек видјети са неке временске дистанце – рекао је он.
Додао је да су пројекти Вода 1, 2 и 3 започети 2017. године, те да су веома значајни јер поједина насеља, тј. засеоци први пут добијају воду.
Радојичић је открио и план прикупљања средстава за најскупљи пројекат од оснивања Града. То улагање предуслов је чистог Врбаса.
Градоначелник Бањалуке је рекао да би Град требало да обнови дотрајалу топловодну мрежу што ће коштати десетак милиона КМ. Истакао је да ће знатно скупље, неколико стотина милиона евра коштати колектор за Врбас, појашњавајући да ће за највеће улагање у историји Града бити потребне међународне донације и подршка Републике.
Дио средстава за ове и сличне намјене Бањалука би требало да приходује од туризма. За три године удвостручен је број лежајева.
– Град заиста има перспективу да привуче много туриста, гостију, спортиста, културних радника. Да је ова година била нормална, Град би врвио од догађаја. Туристи би били на свим мјестима – истакао је он.
Градоначелник Бањалуке је истакао да је највећи град Српске у посљедње три године имао сјајан тренд раста броја запослених.
– Број запослних повећан је за више од 8.000. Сад је борба да сачувамо постојећа радна мјеста и из кризе изађемо са што мањим губитком – истакао је Радојичић.