Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић изјавио је поводом 45 година рада Универзитета у Бањалуци да су снажни јавни универзитети неопходан услов за развој привреде.
– Чврста сарадња Универзитета и реалног сектора је једини начин за конкурентност домаће привреде на међународном тржишту – истакао је Рајчевић у обраћању на свечаној акадмији у Културном центру Бански двор.
Рајчевић је истакао да су снажни јавни универзитети неоходни и за одвијања друштвеног живота у складу са најновијим научним, техничким и технолошким достигнућима.
Он је напоменуо да је Влада Републике Српске небројено пута исказала непоколебљиво опредјељење за улагање и модернизацију високог образовања, те појаснио и да ће стратегија развоја високог образовања обухватити дјеловање о свим питањима усмјереним на подизање квалитета што се односи на инфраструктурне пројекте и осигурање квалитета у наставно-научном процесу.
Рајчевић је подсјетио да је Влада у највећој кризи проузрокованој панемијом вируса корона уложила више од 120 милиона КМ у развој високог образовања.
– Циљ Владе Српске да у наредних 10 година високо образовање у Српској у свим сегментима буде потпуно компатибилно и конкурентно са друфгим европским универзитетима у региону, Европи и шире и да буде окосница развоја Српске – рекао је Рајчевић.
Према његовим ријечима, у протекле четири и по деценије Универзитет у Бањалуци израстао је у модерну, савремено опремљену и добро организовану високошколску научно-истраживачку установу и представља традицију првих облика универзитетског образовања у некадашњој БиХ, а за све године рада и постојања дао је значајан допринос изградњи и финкционисању и афирмацији Републике Српске.
Универзитет у Бањалуци од свог оснивања, а нарочито у посљедњих 20 година, нагласио је Рајчевић, представља центар око којег се окупља младост и академска заједница Српске.
Он је рекао да је бањалучки Универзитет бројним пројектима допринио афирмацији Бањалуке, Крајине и цијеле Српске у свијету, а остварен је и значајан ниво сарадње са водећим свјетским универзитетима.
Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин нагласио је да су академски грађани који су завршили школовање на овој високошколској установи успјешни на различитим позицијама у Српској и широм свијета.
Он је истакао да један од стубова Универзитета чини поље међународне и међууниверзитетске сарадње, те указаои на значајно доношења новог закона о високом образовању.
Гајанин је указао и на велику подршку Владе Српске, која је у 2020. години одобрила релизацију значајних капиталних инвестиција, па је из буџета за ту намјену планирано издвајање 10 милиона КМ.
Поводом 45 година рада и развоја Универзитета у Бањалуци Повеља Универзита у Бањалуци додијељена је и правобраниоцу Српске Милимиру Говедарици и „Кинотаци Српске“, а Плакета Универзитета професору Академије умјетности Наташи Глишић, док је „Златну значку са ликом Николе Тесле“ добило 17 најбољих допломираних стуената у академској 2019/2020. години.
Академији у Бањалуци присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, ректор Гајанин, министар Рајчевић, конзул Србије у Бањалуци Весна Маринковић, те бројни академски радници, привредници и други гости.
Универзитет у Бањалуци је водећа високошколска образовна институција у Републици Српској и други по величини универзитет у БиХ, основан је 7. новембра 1975. године.
Приликом оснивања у саставу Универзитета било је пет факултета и то Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски и три више школе.
Медицински факултет основан је 1978. године, а остали касније и то Пољопривредни и Шумарски 1992. године, Филозофски 1994. године, Архитектонско-грађевински 1995. године, Природно-математички 1996, Академија умјетности 1999, Факултет физичког васпитања и спорта 2001, Филолошки, Факултет политичких наука и Рударски факултет 2009. године, те Факултет безбједносних наука 2017. године.
Универзитет у Бањалуци данас има 17 факултета, а настава се изводи на 64 студијска програма првог циклуса студија, 71 програму другог циклуса, те на 12 студијских програма трећег циклус студија.
Наставу изводи 811 наставника и сарадника у пуном радном односу, а поред њих, на Универзитету је ангажовано 170 наставника у допунском радном односу, 168 гостујућих проФесора из иностранства и 121 стручни сарадник за потребе реализације клиничке праксе.
Административно-техничку подршку пружа 559 службеника.
Тренутно на Универзитету студира око 17.000 студената из свих крајева Републике Српске, али и из иностранства. До сада је дипломе основних студија стекло 43.044 студената, 835 студената мастер студија, 1.437 магистара и 697 доктора наука.
Универзитет у Бањалуци члан је Европске асоцијације универзитета и потписник Велике повеље универзитета.
Члан је и Међународне универзитетске мреже академске и истраживачке сарадње, у окриљу Научног парка Универзитета Ла сапиенса из Рима, Генералне скупштине Интеруниверзитетског центра за научни рад и сарадњу са Источном и Југоисточном Европом /ЦИРЦЕОС/ са сједиштем на Универзитету у Барију, Мреже универзитета УниАдрион, са сједиштем у Анкони, Евромедитеранске Фондације /ЕМУНИ/, са сједиштем у Словенији и Универзитетске агенције за Франкофонију.
