Додик: Српска неће гинути за спас нечега што нико не жели да спаси

21.11.2020 Актуелно

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Република Српска остаје посвећена примјени слова Дејтонског споразума, али да сигурно неће гинути за спас нечега што очигледно нико не жели да буде спасено.

 – Можда је највећи проблем у БиХ што су Дејтонски мировни споразум многи схватили као привремени споразум, привремено рјешење којим је тек заустављен рат, а да им нико није јасно потцртао да је њиме успостављен и нови политички систем у БиХ. Систем у којем је у анексу 4 Споразума, што је Устав БиХ, уписана и Република Српска, као један од два конститутивна ентитета – навео је Додик.

Он је додао да су управо из осјећаја те привремености споразума, Бошњаци помогнути међународним фактором оличеном у високом представнику од самог почетка чинили све да се Споразум, ако не повуче, онда бар измијени у њихову корист, у чему су и успијевали.

– Чини се да је ових 25 година прошло управо у надгорњавању једних да се споразум промијени и других да се споразум примијени. БиХ је тако коцкала своје године у политичким играма које су, на крају, коштале управо и само њу – истакао је Додик.

Према Додиковим ријечима, сви апсурди примјене Дејтонског мировног споразума скупили су се у мандату високог представника који, по Споразуму, има надлежност тумача.

У стварности, истакао је Додик, та улога је кориштена за наметање рјешења, кажњавање политичког мишљења, дискриминацију појединаца одузимањем њихових основних људских права.

– Тако је БиХ од договорене државне заједнице, која је састављена од Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/, претворена у феуд неизабраних међународних представника који су по потреби преузимали улогу и законодавне и извршне власти, чиме су у потпуности урушили унутрашњи суверенитет БиХ. Од тумача Споразума, што му је мандат који проистиче из анекса 10 Споразума, високи представник већ 25 година креира рјешења мимо Устава, закона и против самог Споразума којим је установљен – наводи Додик.

Он истиче да је врхунац те антиуставне активности успостављање Суда и Тужилаштва БиХ, правосудних институција које није предвидио сам Устав БиХ, дакле Споразум.

– Цинизам је већим учинио Уставни суд БиХ који је такве активности прогласио уставним, а грађанима послао поруку да живе у окупираној и обесправљеној држави. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ била је озбиљна прекретница у политичким кретањима у БиХ, јер је постало јасно да је у БиХ суспендовано право и то с највише правне инстанце. Земља без правне сигурности није пожељна ни за оне који у њој живе, ни оне који би случајно дошли у њу – нагласио је Додик.

Он оцјењује да је Дејтонски споразум у протеклих 25 година мијењан са једним циљем: да оствари ратни циљ Бошњака, односно да централизује БиХ, што је умотавано у фолију ефикасности и интеграција, као да у свијету не постоје високо децентрализоване а ефикасне земље.

– Жртва те „ефикасности“ све вријеме је била Република Српска која је у доброј мјери развлашћена, а други дио БиХ ни до данас није прихватио политичку чињеницу која се зове Република Српска. Када се подвуче црта и анализирају ефекти присилне централизације БиХ коју су силом бонских овлаштења проводили високи представници, не можемо наћи ниједно мјесто које се показало оправданим за такву врсту интервенције. БиХ је добила безброј агенција, дирекција, без икаквог реалног ефекта на живот грађана – каже Додик.

Додик наводи да је администрација на заједничком нивоу попримила нестварне обиме и за 10 пута већу земљу од ове.

– Примјена Дејтонског споразума могла је бити бесплатна. Промјена Споразума БиХ је коштала милијарде, а што је важније коштала је повјерења у које су се заклињали и иза кога су се сакривали они који су то радили. Данас, 25 година касније, ми као да још стојимо на почетку приче о томе каква БиХ може да опстане, са истим неповјерењем са којим се ушло у преговоре у Дејтону. Може да опстане она БиХ из слова Дејтонског споразума који је изгледа био и остао најбоља мјера унутрашњих односа овдје – сматра Додик.

Према његовим ријечима, све што би било ново насиље над правима која Српска баштини из тог Споразума водило би нужно дисолуцији БиХ.

– Међународни експеримент би требало да заврши, високи представник да се повуче, а будућност БиХ препусти легално изабраним представницима конститутивних народа. Одласком високог представника из БиХ појачао би се преговарачки капацитет свих, јер нико више не би могао да рачуна на помоћ са стране. Што дуже буде користила инвалидско помагало, што је у овом случају високи представник, БиХ има све мању шансу да икада прохода сама – нагласио је Додик.

Додик наводи да, кад год се јасно каже „или дејтонска БиХ или никаква“, из другог дијела БиХ добија се одговор да Република Српска нестаје чим нестане Споразум и да при томе политички Бошњаци под очувањем Дејтонског споразума подразумијевају само бонска овлаштења која ће се користити против „непослушних Срба и Републике Српске“.

– Сама идеја о повратку изворном слову Споразума у Сарајеву се чита као атентат на државу коју нису добили 21. новембра 1995, а коју су им мало по мало давали високи представници кршећи Споразум. У томе је сва суштина нашег разилажења када је у питању примјена онога што је потписано у Дејтону 1995. године – истиче Додик.

Он је нагласио да Република Српска остаје посвећена примјени слова Дејтонског споразума, али да сигурно неће гинути за спас нечега што очигледно нико не жели да се спаси.

– И то говоримо без бојазни за наставак правног и политичког живота Српске. Република Српска проглашена је 9. јануара 1992. године и старија је од Дејтонског споразума – рекао је Додик.

Он је навео да су то уважили и преговарачи тог времена који су припремали мировну конференцију у Дејтону, а којој су претходили њујоршки и женевски принципи у којима је Република Српска препозната као политичка чињеница.

Додик каже да је Република Српска потписница свих анекса Дејтонског споразума и да је заиста немогуће објаснити како нешто што је тек настало Споразумом, што упорно понављају Бошњаци, може тај исти споразум да потпише.

– Зато би било добро да се одагнају све дилеме по питању тога шта је од чега старије и шта из чега извире и да чистих рачуна отворимо дијалог о будућности, не бјежећи од свих могућности. Можда у једном таквом дијалогу дођемо до закључка да је мјера заједничког живота на овим просторима дефинисана управо Споразумом на који се сви позивају, али не у исто вријеме и не на истим дијеловима. А можда и у ФБиХ схвате да привремена рјешења најдуже трају – истакао је Додик.

Коментаришући 25 година од потписивања Дејтонског споразума, он је истакао да Република Српска обиљежава потписивање Споразма, за разлику од Бошњака.

– То је за нас празник, јер смо сматрали да треба славити мир, што у другом дијелу БиХ никада није урађено – поручио је Додик.

Архива