Прво обраћање званичника из Републике Српске у Савјету безбједности! Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорада Додик јасан: ОХР и високи представник морају да оду. Нема државне имовине, а ни мјеста страним судијама. Сарадња са НАТО могућа, али не и чланство!
Милорад Додик послао је јасну поруку – Дејтонски споразум се не тумачи, већ примјењује, а својим одлукама и једностраним извјештајима високи представници, и актуелни Валентин Инцко, мијењају Дејтон, крше загарантована права конститутивних народа, а Инцко заступа искључиво интересе једног – Бошњака.
Улогу Валентина Инцка и политику СДА критиковао је и предсједник ХДЗ-а Драган Човић. Ситуацију у БиХ, каже, представио је површно, а бројна рјешења високих представника створила проблем. Њиховим одлукама измИјењен је Изборни закон, којим су највише оштећена права Хрвата.
Србија и Хрватска, потписнице Дејтонског споразума подржавају одлуке, донесене само у складу са надлежностима и договором сва три народ, уважавајући БиХ као државу два ентитета.
Умјесто приједлога како ријешити бројне проблеме конститутивних народа у БиХ на путу европских интеграција, Инцко је поново говорио о Републици Српској.
Инцко је, каже Додик и овај пут искористио говорницу Савјета безбједности за заштиту Бошњака, Републику Српску таргетирао као кривца за неуспјеле процесе у БиХ, а њене представнике као заговорнике сепаратистичке реторике.
Пред представнцима Савјета безбједности, Додик је Инцка подсјетио да у Уставу БиХ нема државне имовине, и да према Венецијанској комисији, БиХ са страним судијама не може у Европску унију. Подсјећа и на 1.100 годишњу робију, на колико су пресуђени Срби за ратне злочине, према тек нешто више од 40 година за Бошњаке. Поновио је став Српске – сарадња са Алијансом да, али не и чланство.
Руски амбасадор, Василиј Небензија, који је иницирао састанак поводом 25. годишњице Дејтонског споразума, изразио је жаљење што састанку није присуствовао Бакир Изетбеговић, који је позив одбио уз образложење да је ово намјерни покушај сусједних држава да дерогирају институцију Предсједништва, а значајан дио овлашћења пренесу на предсједнике три политичке партије.
Изетбеговић је тражио од представника Мисије БиХ при УН Свена Алкалаја да на форуму прочита његово писмо, на шта је реаговао предсједавајући Предсједништва Милорад Додик, истичући да Алкалај није имао сагласност Предсједништва да заступа БиХ. Додик је захвалио Уједињеним нацијама што су омогућиле да се чују ставови малих земаља, те да ће наставити да се бори за права свог народа.