Она је поручила да је наша обавеза да одамо почаст жртвама.

Цвијановићева је истакла да Срби са тугом сјећају етничког чишћења сународника из Хрватске, али исто тако исказују подршку онима који су нашли свој дом у Републици Српској након егзодуса из западне Славоније 1995. године.

– Желимо да покажемо солидарност и да смо дио истог друштва и укажемо на све неправде. Наша је обавеза да причамо о злочинима, поготово о онима о којима свијет не жели да говори, а ово је један од таквих злочина. Обавеза наша је да разумијемо шта су то вриједности једног народа – навела је Цвијановићева.

Она је напоменула да не постоји оправдање ни у једном рату, нити у било којем политичком процесу, за такво опхођење према цивилима који напуштају своја подручја.

– Наша обавеза је да се држимо заједно, да разумијемо процесе у којима живимо и снагу како се један народ брани, а то је заједништво, и да имамо у виду шта су то главни циљеви, политичка опредјељења и вриједности једног народа – поручила је Цвијановићева.

Изтазила је захвалност свима који су показали добро лице и прије 25 година примили људе који су тада напустили западну Славонију.

– Наше данашње окупљање у ванредним околностима доказ је да смо и даље заједно – истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да Срби, нажалост, имају превише тужних датума из ближе и даље историје, међу којима је и 1. мај, када је више од 15.000 људи протјерано са вјековних огњишта из западне Славоније.

У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. године.

Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније.

Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније.

Против Срба из западне Славоније, којих је било 15.000, те 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а ова област била је под заштитом УН.

Према подацима „Веритаса“, међу 283 погинулих било је 114 цивила, док је заробљено 1.450 војника који су мучени.